Vesti
25. 12. 2013.
Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu: Ministre, zaustavi medijski teror i tabloidizaciju
Novinar Slaviša Lekić uputio je otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu od koga traži da zaustavi medijski teror i tabloidizaciju Srbije.
Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu inicijalno su potpisali: Slaviša Lekić, Svetislav Basara, Sonja Biserko, Aida Ćorović, Jelena Jovičić, Sergej Trifunović, Srđan Ćešić, Lazar Stojanović, Ivana Rašić – Mc Sajsi, Janko Baljak, Biljana Cincarević, Ivan Ivanović, Vlado Georgiev, Vladimir Arsenijević, Danica Vučenić, Dušan Mašić, Vukašin Obradović, Dinko Gruhonjić, Željko Bodrožić, Dragan Janjić, Boško Jakšić, Nikola Tomić, Jelka Jovanović, Tatjana Jordović, Senka Vlatković.
Takođe, svi zainteresovani građani koji žele da podrže peticiju mogu to učiniti na sajtu peticije24.com
Pismo prenosimo u celosti:
Poštovani ministre,
svuda u normalnom svetu ideal novinarstva usredsređen je na traganje za informacijama i zasnovan na posvećenosti tome da se događaji i lica tretiraju pravedno i nepristrasno, uz uvažavanje humanosti i dobrobiti zajednice. U Srbiji je, međutim, gotovo postala praksa da mediji gaze tri tesno povezana etička principa: saopštavanje istine, poštovanje ljudskog dostojanstva i nenasilje.
U tome prednjače tabloidi poput Kurira i Informera, doajena i najnovije čeda tabloidnog pokreta Srbije, komplota, zapravo, verbalne & mentalne pornografije od čije ogromne moći, usmerene voljom i interesima pojedinaca i organizacija, strahuje normalna Srbija.
Dok su u svetu čitaoci, tiraž i profit ono što predstavlja najdublju motivaciju izdavača tabloida, kod nas je tabloidno novinarstvo u direktnoj vezi sa obračunima i hajkama. Čitaoci su prestali da budu samo svedoci animoziteta prema određenim ličnostima: oni su nesvesno regrutovani u populističke redove koje je lako zloupotrebiti. Nudeći im isključivost kao najbitiniji kriterijum, ukidajući kulturu kritičkog promišljanja, tabloidi svest svojih čitalaca svode na nivo konzumenata kojima je potpuno svejedno hoće li se na stranicama tog žutog populističkog štiva sresti sa mačističkim, nacionalističkim ili šovinističkim modelima ponašanja.
Nije ovde više reč o strahu od tabloidne kulture koja promoviše tračeve, glasine, afere i skandale kao svojevrsnu emocionalnu potrebu osoba kojima nije do zrele i odgovorne kritičke svesti. Reč je o nečemu mnogo opasnijem. Reč je o trpnom stanju u kom novinari odavno nisu jedini nosioci i čuvari informacije. Reč je celom jednom procesu linčovanja i medijskog čerečenja, ponekad i najavljivanju hapšenja kao političkih događaja i pripremanju javnog mnenja za najretrogradnije odluke političara.
Reč je o širenju jezika mržnje, kršenju ljudskih i urušavanju vladavine prava, o nametanju sistema vrednosti koji je postao do te mere iskrivljen, da se više ne zna ko je kriv a ko prav, ko je kriminalac, a ko heroj! Dželati su imenovani žrtvama, a laž - bespogovornom istinom. Poroci su preko noći postali vrline, a moralne i ljudske nule – branioci nacionalnih interesa.
Promoviše se ne samo verbalno nasilje, satanizuju se roditelji nesrećne Tijane a na temeljima porodične tragedije dižu se tiraži, prave se spiskovi za (politički) odstrel pa i fizički progon iz Srbije.
“Žute lomače” gore poput večnih vatri a spisak javnih ličnosti koje su prošle ili prolaze kroz medijskog “toplog zeca” sve je širi: od pokojnih Zorana Đinđića, Nenada Bogdanovića ili Biljane Kovačević Vučo; preko Brankice Stanković. Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića, Borisa Tadića, do Nataše Kandić, Sonje Biserko i Borke Pavićević juče, ili Biljane Srbljanović i Dragana Đilasa danas...
Laž više nije samo laž, ona je i sredstvo nasilja baš kao i pre deset godina kad je permanentno publikovanje i emitovanje laži i dugotrajno javno satanizovanje Zorana Đinđića stvorilo društvenu klimu u kojoj je postalo gotovo legitimno da on bude meta.
Poštovani ministre,
u društvima tranzicije, kakvo je naše, evidentan je nizak stepen svake, pa i medijske kulture, manifestovan kroz oštre konfrontacije pojedinaca i grupa na svim nivoima. Ovo što se dešava u Srbiji, međutim, prevršilo je svaku meru. Ovo više nije stvar dobrog ukusa, ovo čak nije ni stvar ukusa, uopšte: vreme je za povlačenje granice između demokratije i provalije, vreme je za zaštitu ljudskog i građanskog dostojanstva, vreme je da se ustane u odbranu morala.
Srbija, kao i mnoge razvijene zemlje, ima kodeks ponašanja štampe koji je izveden iz prava na slobodu govora, na privatnost i zaštitu ugleda, ali i zakonske odredbe o kleveti.
U Deklaraciji o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice, ističe se da prava i dužnosti novinara proističu iz prava javnosti da bude informisana o događajima i mišljenjima, što zapravo znači da novinari stiču slobodu da deluju - služeći se interesima javnosti.
Smatramo da je Vaša obaveza da reagujete i, ne zadirući u prava novinarske profesije, stanete u zaštitu interesa javnosti i gradjana, pre svega, bez obzira kog oni pola, vere ili političkog opredeljenja bili.
Na to ste se, koliko onomad i - zakleli!
Znamo da ne možete sprečiti tabloidizaciju medija, ali je Vaša, i dužnost vašeg ministarstva, pre svih drugih, da učinite sve da zaustavite tabloidiotizaciju Srbije.
Komentari (1)
ostavi komentar26.12.
2013.
KULTURNA HEGEMONIJA U PRAKSI
Zahvaljujući Gramšijevim otkrićima u "Kulturnoj hegemoniji" i Noamovim "Metodama medijske manipulacije" koje je prikazao, bogom dani, Stanko Crnobrnja u tekstu "Zašto mediji nama manipulišu" moj komentar na Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu, kao i reakcija Dragana Vućićevića može biti: "Fore i fazone" koje žele poturiti javnom mnjenju Blic, Kurir i Informer, uz obilatu podršku TV Pinka kao i iznenadnu, kao grom iz vedra neba, podršku Slaviše Lekića, kod mene, ovog puta, neće proći.
OdgovoriDugotrajna ekonomska i socijalana kriza nije mimoišla srpsko novinarstvo koje se dugi niz godina bori za opstanak na kulturnoj sceni Srbije. S obzirom na specifičnosti svoje delatnosti štampani mediji su u naročito teškom položaju. Ako su pojedini mediji, u ovom slučaju dnevne novine, često puta dozvoljavali sebi toliko ponižavajuć položaj da bezrezervno služe političkoj i ostalim elitama radi ostvarenja njihovih ciljeva, postavlja se, sasvim logično, pitanje iz kojih razloga ne bi primenili iste metode manipulacije javnog mnjenja i u svoju korist. Želja za povećanjem čitanosti i tiraža dnevnih novina često dovodi do pojave nemoralnih događanja. Ali, novinarstvo ne predstavlja neki specifičan slučaj opšteg stanja morala na mediskoj sceni Srbije.
Ideal novinarstva u celom svetu je u posvećenosti etici, slobodi, toleranciji, poštovanju istine, humanosti po čemu se i ceni stepen demokratičnosti društvene zajednice i nivo kulture koju ta zajednica poseduje. Pitanje je, jedino, u kojim medijima, u kojoj meri, po kojoj ceni je "gotovo postala praksa" da se ti ptincipi ne poštuju. Uzor ili reprezent u kulturi bilo u pozitivnom ili negativnom smislu ne mogu biti dva tabloida. Ukoliko "U tome prednjače tabloidi Kurir i Informer", da li i sa kojom logikom se to upućuje celokupnom srpskom novinarstvu. Da li je istinita tvrdnja da je jedino "kod nas tabloidno novinarstvo u direktnoj vezi sa obračunima i hajkama". U kakvoj su, u tom slučaju, vezi tabloidi u Engleskoj, Americi, Rusiji i drugim zemljama sveta. Zar smo toliko zaslepljeni svojim tabloidnim novinarstvom da oko sebe ne vidimo nikakvu slučajnost.
Veoma je interesantno pitanje, koji je stvarni motiv autora pisma da ovih dana, nespokojstva oko brojnih političkih tema daje "spisak javnih ličnosti, koje su prošle ili prolaze kroz medijskog toplog zeca" i u kojem se navode imena javnih ličnosti iz političkog, naučnog novinarskog i nevladinih organizacija Srbije, po određenim kriterijumima prolaznosti "medijskog toplog zeca". I do kada će pojedinim javnim ličnostima, zarad određenih ličnih preokupacija i ciljeva a često u neprikladnim konotacijama biti podsećanje i isticanje "satanizovanje Zorana Đinđića".
"Ovo što se dešava u Srbiji prevršilo je svaku meru. Ovo nije više stvar dobrog ukusa, vreme je za povlačenje granice između demokratije i provalije, vreme za zaštitu ljudskog i građanskog dostojanstva, vreme da se ustane u odbranu morala." navodi se u pismu upućenom ministru kulture. A to se postiže tako što će ministarstvo kulture i ministar Tasovac da koliko im objektivne mogućnosti dozvoljavaju "priguše" Kurir i Infirmer?!? Da li će se makar i ukidanjem postojanja tabloidnog novinarstva zaustaviti, stvarno, srozavanje kulture i obrazovanje ovog naroda.
Šta je uopšte cilj ovog Otvorenog pisma? Ja sumnjam da je Slaviša Lekić, novinar sa višegodišnjim iskustvom i stažom u srpskom novinarstvu toliko naivan da poveruje u navedene ciljeve Otvorenog pisma Ivanu Tasovcu.
Čitaoci ovih pisama Lekića i Vučićevića mogu biti jedino u nedoumici da li je bilo moguće bolje i svrsishodnije sastaviti scenario za medijsku kampanju koju su želeli da sprovedu.Kako bilo da bilo, tabloitizacija medija u Srbiji se neće zatreti Otvorenim pismima, čak ni ministru Tasovcu a ni neprestanim negativnim izjašnjavanjima o srpskom novinarstvu. Ma s koje strane i iz kojih razloga ono poticalo.
Hvala Bogu, nadamo se da će Istorija novinarstva verodostojno prepoznati šta je marginalno novinarstvo bez obzira iz koje oblasti poticalo.