Vesti
20. 11. 2013.
Ministarstvo pravde i sud protiv pomilovanja Radeta Markovića
Ministarstvo pravde dalo je negativno mišljenje o predlogu za pomilovanje Radomira Markovića, bivšeg načelnika RDB, saznaje „Politika”.
„On je tražio da mu kazna od 40 godina zatvora bude smanjena. Marković nije tražio status svedoka saradnika, niti zaštićenog svedoka. U molbi se pozivao na svoju karijeru, biografiju, kao i na visoki čin koji ima u policiji. Ministar pravde još letos je dostavio negativno mišljenje predsedniku Srbije o Markovićevoj molbi”, navedeno je za naš list u nezvaničnim izvorima Ministarstva pravde i državne uprave.
Prema Zakonu o pomilovanju, Marković ima pravo da traži umanjenje kazne od predsednika Republike, pošto mu je izrečena pravnosnažna kazna. Negativno o njegovoj molbi, pored Ministarstva pravde, izjasnili su se nadležni sud, kao i ustanova u kojoj izdržava zatvorsku kaznu od 40 godina. Konačnu odluku o pomilovanju donosi predsednik Republike. Ukoliko odluka bude negativna, Marković posle godinu dana može da podnese novu molbu za pomilovanje.
Molbu prema zakonu mogu podneti i zakonski zastupnik osuđene osobe, bračni drug, brat ili sestra. Ona se podnosi sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. Zakon nalaže da osoba koja se nalazi na izdržavanju kazne upućuje molbu za pomilovanje sudu preko uprave ustanove u kojoj izdržava kaznu. Ta ustanova prilikom dostavljanja molbe sudu prilaže izveštaj o ponašanju osuđene osobe i drugim podacima koji su bitni za rešavanje molbe.
Marković je osuđen pravnosnažno na 40 godina zatvora zbog ubistva četvorice članova SPO na Ibarskoj magistrali prilikom pokušaja atentata na Vuka Draškovića, predsednika stranke. Osuđen je i na 15 godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu Ivana Stambolića i u pokušaju likvidacije Draškovića u Budvi. Sud ga je oslobodio optužbi za odavanje državne tajne. Prema Zakoniku o krivičnom postupku, Marković ne može da postane takozvani okrivljeni saradnik, s obzirom na to da mu je izrečena pravnosnažna kazna od 40 godina zatvora.
„Osoba koja je organizovala kriminalnu grupu ili koja je osuđena na 40 godina zatvora ne može da dobije svojstvo svedoka saradnika, odnosno po novom zakonu, osuđenog ili okrivljenog saradnika. Prema novom zakonu, osuđene osobe mogu dobiti status osuđenog saradnika, ali ne u slučaju kakav je Markovićev”, objašnjava za „Politiku” Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava.
Drugim rečima, čak i ako bi Marković „progovorio” i svedočio protiv počinilaca ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa” ili o bilo kojem drugom zločinu, time ne bi mogao da „kupi” slobodu, niti bi kazna od 40 godina zatvora mogla da mu bude umanjena. To, naravno, ne znači da ga zakon sprečava da, ukoliko to bude želeo, sam progovori o tajnama koje zna i eventualno bude svedok u nekom budućem krivičnom postupku.
Marković je, prema sudskim zapisnicima, još tokom akcije „Sablja”, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, pristao da bude svedok saradnik za ubistvo Ivana Stambolića kao i za atentat na Draškovića u Budvi. Tada je i dao iskaz o ta dva zločina, u kojima je kao naručioca označio Slobodana Miloševića. Od priznanja je odustao na suđenju, rekavši da je bio primoran na takav iskaz.
Razlog da odustane od ovakvog svedočenja bio je strah za porodicu. Marković se smatra „ključem koji otvara i rešava sve tajne i zločine” nekadašnje Državne bezbednosti i kriminalaca koji su za tu službu radili.
Veruje se da bi on svojim svedočenjem mogao da pomogne u rasvetljavanju ubistava Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badže, Žike Petrovića, Zorana Todorovića Kundaka i drugih ljudi ubijenih pod nerasvetljenim okolnostima krajem devedesetih.
Radomir Marković je u pritvoru od početka 2001. godine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.