Vesti
15. 11. 2013.
Sedamdeset prva godišnjica “Dnevnika”
Na današnji dan pre 71 godinu, u jeku velikih stradanja u Vojvodini i u samom Novom Sadu, u bazi ispod novosadskih ulica, svetlo dana ugledao je prvi broj „Slobodne Vojvodine”, preteče lista „Dnevnik”.
Pripreme za njegovo pokretanje počele su u vreme kada je Vojvodina okupirana, potlačena i podeljena. Ideja je potekla od njenog prvog glavnog urednika Svetozara Markovića Toze, čija bronzana bista i danas na ulasku u zgradu „Dnevnika” podseća na tradiciju koju su sve potonje generacije nastavile.
Prvi broj „Slobodne Vojvodine”, štampan u partizanskoj bazi kao „organ”
Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Vojvodine, imao je crveno zaglavlje i samo dve stranice. Kao plakat. Toliko je tadašnji geštetner mogao da odštampa.
Ni poratne godine, kao ni one ratne u kojima su prvi glavni urednik i njegovi saborci glavom platili pokretanje prvog vojovođanskog lista, nisu olakšale život novina. U nekim vremenima, kada se hartija nabavljala „na kašičice” i planski delila, pretila je opasnost gašenja lista. Redakcija se povijala, savijala i dovijala.
Drastično je smanjen tiraž, ali je list nastavio svakodnevno da izlazi. Održao se neko vreme kao nedeljnik i izlazio na četiri strane. Preživeo je i to i vratio se svakodnevici i čitaocima koji su mu se vraćali u sve većem broju. Onda je dobio novo ime i boju. Od 1. januara 1953, jer su čitaoci tako odlučili, nosi naziv „Dnevnik” i štampa se s plavim zaglavljem.
Kako su se menjala vremena, tako su se menjali i „Dnevnikovi” titulari. Kada je propao Socijalistički savez radnog naroda, list je pao pod nadležnost Skupštine Vojvodine. Onda su došla još teža vremena pa je odlučeno da se spas potraži u privatizaciji. Od 1. januara 2004. godine, list izdaje preduzeće „Dnevnik Vojvodina pres”. Jedini vojvođanski dnevni list na srpskom jeziku u proteklih sedam decenija izašao je u više od 24.000 brojeva.
Štampan je uvek ćirilicom, samo nakratko i latinicom u tiražu namenjenom severnoj Bačkoj. Posle je taj tiraž pretvoren u list „Hrvatska riječ”, a potom u „Subotičke novine”. Srbima u Vojvodini nije smetalo da 109 dana „Slobodna Vojvodina” još 1945. godine izlazi latinicom da bi oko 120.000 Hrvata, koliko ih je tada bilo na ovim prostorima, moglo na svom pismu i narečju da prati zbivanja u državi koja se obnavljala na svim poljima.
U listu je radilo, ili još radi, 16 književnika, među njima i petorica akademika. Po sedmorici su nazvane ulice u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima i naseljima. Mnoge nagrade nose imena novinara „Dnevnika” koji su u proteklih sedam decenija i u drugim medijima kao i u matičnoj kući ostavili pečat za sva vremena.
Uručenje nagrada i priznanja
Povodom Dana „Dnevnika” danas u 18 časova u „Master centru” Novosadskog sajma najboljim novinarima biće uručene novinarske nagrade. Priznanja će dobiti i zaposleni za dugogodišnju vernost listu.
Komentari (1)
ostavi komentar18.11.
2013.
71. godišnjica "Dnevnika"
Poštovane koleginice i kolege,
OdgovoriSa najiskrenijim željama da i ubuduće istrajavate na vetrometinama informisanja stanovnika i da se što uspešnije odupirete bezumlju koje bi da potpuno okuje svaku profesionalnu, činjeničnu, novinarsku reč koja nekom stranačkom "vojniku" ili tzv. tajkunu ili nekom drugom samoproglašenom moćniku nije po volji, želim vam mnogo, mnogo više tiražih, ekonomskih i novinarskih uspeha - nego u poslednjih 20-tak godina.
S poštovanjem, Milan Čolić, novinar, Novi Sad