Vesti
14. 11. 2013.
Smajlović: Sve je bolje od mrtvog mora
Predstavnici novinarskih udruženja istakli su juče neophodnost veće samoregulacije u medijima i poštovanja odluka Saveta za štampu, kao tela uz čiju pomoć sama struka nastoji da osigura etičnost izveštavanja i pronađe balans između prava na privatnost i prava javnosti da zna.
Na javnoj diskusiji „Odgovorno novinarstvo kroz samoregulaciju” predstavljeni su rezultati rada tog tela i na konkretnim primerima predočeni problemi i dileme s kojima se njegovi članovi suočavaju postupajući po žalbama građana.
Savet za štampu je, naime, u protekle dve godine primio stotinak žalbi i doneo oko pedeset odluka, od kojih polovina ukazuje na nedvosmisleno kršenje novinarskog kodeksa, a najčešće je reč o slučajevima neistinitog informisanja.
Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić je istakao da je neophodno da mediji i novinari kroz samopreispitivanje osnaže pravila profesije u segmentima koje zakonska regulacija ne može da dotakne, odnosno da neguju neku vrstu čojstva u novinarstvu.
– Naš cilj treba da bude da naučimo građane da se odnose prema medijima jer biti medijski pismen znači razumeti pouke i zamke. U meri u kojoj kroz samoregulaciju građanima budemo mogli ponuditi objašnjenja za ovakve ili onakve postupke medija oni će to moći da razumeju – rekao je on.
Predsednica UNS-a i glavna i odgovorna urednica „Politike” Ljiljana Smajlović nazvala je Savet za štampu istorijskim eksperimentom jer do sada su se novinari, umesto da se samoregulušu, radije ponašali kao mafija, poštujući nepisani zakon ćutanja, odbijajući da ukazuju na primere lošeg postupanja svojih kolega. Ona je, međutim, upozorila na to da činjenicu da se građani Savetu najčešće žale na ponašanje tabloidnih medija ne treba apriori koristiti kao argument protiv tabloida uopšte.
– Sve je bolje od mrtvog mora. Bolje je da imamo tabloide, koji makar nešto pokreću, nego da imamo situaciju u kojoj se niko nikome ne zamera – rekla je Ljiljana Smajlović.
Učesnici okruglog stola i gosti su u diskusiji veliku pažnju posvetili problemu anonimnih izvora i nepotpisivanju tekstova i mogućnostima za zloupotrebe koje iz toga proističu. Ljiljana Smajlović je, uprkos primedbama učesnika u raspravi da je sve učestalije pozivanje na anonimne izvore problematično u etičkom smislu, objasnila da je, bez obzira na sve kontroverze, nemoguće lišiti se takvih izvora jer mediji isključivim oslanjanjem na imenovane izvore ne bi mogli pokrenuti gotovo nijednu problematičnu temu. Ipak, dobra praksa u novinarstvu bi, po njenim rečima, bila da se čitaocu opiše kome je izvor blizak da bi bilo moguće naslutiti motive izvora.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.