Vesti
07. 11. 2013.
Uticaj medija na navijače
Nemili događaji na poslednjem „večitom derbiju” našli su se u udarnim vestima mnogih medija – i naših i stranih. Kod nas su naišli i na oštru osudu svih medija – i pisanih i elektronskih. Takođe i mnogih ličnosti iz sportskog i javnog miljea. I to s punim pravom.
Međutim, da li se neko upitao da li su (i koliko) naši mediji doprineli (a mislim i da još uvek doprinose) stvaranju zapaljive atmosfere na sportskim igralištima i do divljanja huligana (pravi navijač to neće nikad učiniti). Više decenija pratim mnoge sportove, posebno fudbal. Poslednjih decenija uočavam da se mediji prosto utrkuju, naročito pred važnije mečeve, da podignu adrenalin, kako kod igrača tako i kod simpatizera. A poslednjih decenija je i počelo da se „svašta” dešava na našim sportskim igralištima (ne želim da na to podsećam). Fudbal je, kao i svi sportovi, igra, što je i sinonim za reči „zabava”, „razonoda”.
Ako je to igra, a mislim da to ne može biti sporno, pitam se zašto sportski novinari, pred utakmice, nezavisno o kom sportu je reč, pišu i govore da neki tim igra „protiv” drugog tima. Reč „protiv”, između ostalog, znači: suprotnost, neslaganje sa nekim, pa i neprijateljski odnos prema nekome ili nečemu.
Zar nije primerenije reći da jedan tim igra sa drugim. Reč „protiv” može izazvati asocijaciju, posebno kod mlađih, da su to ljuti protivnici, tako reći neprijatelji koje treba obavezno pobediti.
Zatim, vrlo često čitamo i čujemo da je neki tim pobedio „posle velike borbe”, „posle ogorčene borbe” i sl. A reč „borba” znači: boj, bitka megdan (ne i igra). Čitaocu, gledaocu iliti slušaocu dođe da se upita da li to sportski novinari – reporteri izveštavaju sa neke bitke, ili sa utakmice. Zar nije bolje reći „posle bolje igre”, „uspešnije sprovedenih taktičkih zamisli”, „dobre igre nekog pojedinca”, ili slično a ne „posle neke borbe”.
Još nešto. Najmanje moguće vođstvo jednog tima, u bilo kom sportu, jeste rezultat 1:0. A vrlo često, kod rezultata 2:0 za neki tim, čujemo od reportera da taj tima ima „visoko, pa čak i ubedljivo, vođstvo”. Da li je to tako?! A pitam se i zašto klubovi, uoči utakmica pozivaju samo svoje navijače na stadione.
Zar osobe koje prate neki sport a ne navijaju za taj tim nisu poželjne i ne treba da gledaju utakmicu. A mnogi naši stadioni i dalje zvrje prazni, ili sa nekoliko stotina gledalaca. Zar nije bolje da se pozovu svi ljubitelji sportske igre (bez obzira da li su navijači toga tima ili samo poklonici te sportske igre) koji žele da se zabave, vide lepe poteze i sl.).
Mislim da su i ove naizgled sitnice koje sam naznačio doprinele neprijatnostima koje se dešavaju na sportskim priredbama u Srbiji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.