Vesti
29. 10. 2013.
Tajkuni
Autorski tekst Aleksandra Tijanića za „Politiku”
12. 11. 2006. godine
Svaki kreten danas može da napadne srpske tajkune. Za razliku od njih, ja ću ih napasti večeras. Dakle, upoznao sam, praktično, sve srpske tajkune. Naizgled, oni su – sa retkim izuzecima – portret dve prizemne i nepoštene srpske decenije. Nije tako jednostavno. Četvorica su izuzetni umovi. Dvojica su simpatični. Trojica predstavljaju stidne vaši, sa zakrpama na kolenima i rukavima, od klečanja pred svojim Tvorcima. Jedan je manijak.
Ostalo su paraziti priheftani na vladajuće strukture sa kojima su delili plen. Za detaljna objašnjenja javite se Borki Vučić.
Šta im je zajedničko? Nijedan neće reći: – E, zaradio sam dovoljno novca pa neću više da radim. Nijedan neće odgovoriti – kako je zaradio prvi milion.
Nijedan od njih ne voli da mediji kopaju po njegovim korenima. Princip njihovog poslovanja jednostavan je do imbecilnosti. Plaćaju ponekom, uzimaju od svih. Da li je onda moguća buduća Srbija bez tajkuna? Sumnjam. Da li su mogući ovakvi tajkuni bez onakve Srbije? Hm!
Izvesno je da, praktično, nema nijednog milionera koji nije stvoren u vremenima slobizma. Međusobno se razlikuju po stilu diktiranom ubeđenjem da je Sloba prolazan i da je Sloba večit.
Neki su, od sadašnjih miljenika vlasti, plaćali i uređivali prvi tabloid „Fleš”. Drugi su pomagali opozicione medije. Neki su podržavali miting opozicije. Drugi su nosili hekler da pobiju sve koji krenu na antimiting. Kakav je to primer normalnima? Još je izvesnije da nikada više, kakva god bude Srbija, neće biti stvoren novi, demokratski tajkun te veličine.
Sem ako neki gedža ne izmisli istovremeni lek protiv svih kancera, protuberanci i gnjecave zimnice. Od sada, pa dok postoji Srbija, razlika između nas i tajkuna, način života njihove i naše dece, predstavlja bacil klasnog društva. Nema u tome ničeg spornog. To je, recimo, kismet. Sudbina se ne objašnjava. Jednostavno, oni su bogati. Mi nismo. Oni tvrde da su zakoniti proizvod tranzicije. Ja navodim primer Slovenije, gde nijedan tajkun nema stotinu miliona evra, kao primer da to nije bila nužnost. Novac predstavlja moć, moć predstavlja uticaj, uticaj predstavlja zaštitu.
A korupcija? E, ona predstavlja način razrešavanja javnog i privatnog interesa u korist privatnog. Međutim, ne leži osnovna opasnost, uprkos raširenom verovanju, u kupovini stranaka, političara i institucija od tajkuna.
Najpre, tajkuni su ukinuli ideologiju. Oni sarađuju sa svima; od krajnje levice do ekstremne desnice. To je pozitivno. Loše je što međusobnim dogovorima – šta će koji da kupi – ukidaju slobodno tržište. Još je crnje što u nepoštednoj borbi tajkuna oni kupuju, instrumentalizuju, navode – kao u borbama pasa – srpske medije na druge tajkune ili na političke neprijatelje svojih političkih prijatelja. Time, javni život u Srbiji postaje falsifikat. Ništa nije kao što se čini. Malo koji je ono što glumi.
Znam tajkuna koji je, u ono vreme, poslao direktnu poruku Slobi – daj ostavku! Znam dvojicu koji su mom prijatelju Ćuruviji plaćali papir za njegove opozicione novine. Pamtim tajkuna koji me je pitao – koliko košta da se Slobina vladavina skrati na polovinu. Jedan od takvih mi je poverio da napravim televiziju. Drugi nije trepnuo kad je metak prošao za širinu lignje kraj njegove glave. Još jednom – stvari nisu tako lako čitljive kako izgledaju. Po običaju preterujem, no tvrdim da u pametnijem delu srpskih tajkuna nema osobe koja nije bila u nekoj vrsti dila sa srpskom opozicijom, slobodnim medijima i stranim obaveštajnim službama pred pad Miloševića. Ergo, peti oktobar je i njihov!? Takav je život.
Mada se ne isplati, biću iskren do kraja. Najveći strah naših tajkuna decenijama nije bilo tržište već zanimljivo udruženje građana zvano – tajna policija. Kad je Koštunica, pouzdano znam, na distanci i od tajkuna i od tajne policije, ukinuo strah od Državne bezbednosti, on je pomogao svim građanima pa i tajkunima da se na srpskom javnom polju pojave bez straha od odmazde. Svikli da poštuju zakon samo kad se boje države, jedan od trojice najvećih tajkuna pojeo je i sebe i braću ambicijom da bude iznad države. Zašto?
Navigacija je osnovna veština tajkuna. Kome se pokvari kompas, nasuče svoj brod i strada. Naime, pravila igre nisu napisana. Čitava se igra vodi između nepročitanih zakona i nenapisanih pravila. U tome počiva nadnaravna veština većine tajkuna i umetnost preživljavanja.
Kad nenapisana pravila budu napisana, počinje pisana istorija Srbije. Valjda je svakom dobronamernom građaninu jasno kako ima tajkuna koji žele da budu organizovana antievropska hunta, jer se bolje snalaze bez pravila. Tu je problem Koštunice. Mora da ih pita – imaju li tajkuni zajednički interes sa srpskim društvom? Ako imaju, čime će to da dokažu? Ako, pak, nemaju, njegov je posao da prekine sa nekadašnjom državnom politikom koja omogućava tajkunima da od srpskog društva uzmu koliko hoće. Uz pomoć srpske države.
Tajkuni su naše komšije. Tajkuni su naši poslodavci. Tajkuni su logistika naših stranaka. Finansijeri naših medija. Ktitori naših hramova. Bakšiš-age naše javne scene. Naši aduti za borbu protiv prljavih stranih tajkuna. Blagajnici naših lobista. Oni su naša sudbina. Kasno je za oduzimanje. Kasno je za preispitivanje. Kasno je za podelu. Samo ih valja usmeriti da igraju prema napisanim pravilima. Samo valja da dele – pola sebi, pola Šarcu. Ko je
Kraljević Marko?
Generalni direktor RTS-a
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.