Vesti
28. 10. 2013.
Kad političari gostuju
Dok se ubrzava i zaoštrava polemika o medijskim zakonima koji bi trebalo da odrede budućnost domaćih televizija, one se sve oštrije bore za prestiž u publici. Sustižu se novi naslovi, serije, kvizovi, preraspodeljuju uredničke, voditeljske i autorske uloge, sadržinski se pojačavaju popularne emisije, uvode se sadržaji koji bi postojeće forme učinili popularnijim...
U toj situaciji nezaobilazna građa TV programa, politika i političari pojedinačno, ispostavljaju se kao materijal koji može i da pomogne i da odmogne u povećavanju gledanosti.
Gledalac RTS-a uskoro bi mogao da se nađe na gornjoj granici izdržljivosti u pogledu susreta na TV ekranu s predstavnicima Vlade, posebno s njenim prvim potpredsednikom, predsednikom Narodne skupštine, predsednicima partija vladajuće koalicije.
Mimo i preko obaveze Javnog RTV servisa da prati redovne političke aktivnosti i da obaveštava o radu državnih funkcionera, čini se da im suviše često daje priliku da kroz izjave, komentare, intervjue... objašnjavaju svoju delatnost na način da za nju najdirektnije pokušavaju da pridobiju široku javnost. Imali bi o tome šta da kažu pripadnici sadašnje opozicije – da doskora nisu na isti način koristili (pa i zloupotrebljavali) medije.
Dok su se s jedne strane usavršavali u veštinama medijske komunikacije i upotrebi medija u sopstvene promotivne svrhe, s druge su se previše zaigrali, zaboravili na meru i stigli do kontraproduktivnog učinka.
Danas se „naprednjaci” samouvereno kreću po TV prostoru nastojeći da svojoj zvaničnoj medijskoj sveprisutnosti dodaju drugu dimenziju pojavljivanjem u nezvaničnim, pa i privatnim izdanjima. Nedavno se ličnom ispovedanju i elokventno i emotivno prepustila Jorgovanka Tabaković kod Vesne Dedić u emisiji „Balkanskom ulicom”.
Slične prilike u nastojanju da neposrednošću i iskrenošću osvajaju simpatije publike rado im pruža naročito Prva TV, posebno Ivan Ivanović. Kod njega su se u tom smislu upravo dobro pokazali Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović. Ali Ivanović, ne samo zbog prirode svoje emisije, nego i iz profesionalnih autorskih pobuda, ne ostavlja sferu politike i političara bez humorističkog tretmana. To je ne samo dobra kontrateža promociji koju im pravi pozivajući ih u goste, nego još više prekopotrebna kritička distanca prema njihovom sopstvenom doživljavanju sebe i svog posla.
Neko može reći da političarima čak i ovi šaljivi prilozi – u kojima se imenuju direktno, kao kod Ivanovića, ili u vidu (prepoznatljivih) paradigmi i simbola, kao u „Nadrealnoj televiziji” Neleta Karajlića – zapravo idu u prilog i čine ih prihvatljivijim u javnosti. No iz pozicije TV gledaoca najbolje bi bilo da ih je, kao i u našem neposrednom životu uopšte uzev, na TV ekranu što manje. A i kad su tu, da budu izloženi jačem pritisku – težim novinarskim pitanjima i oštrijoj satiričnoj obradi. Rečju, da se na televiziji pojavljuju onda kad je to više stvarno potrebno javnosti nego njima lično, kao i da se u TV studijima osećaju manje lagodno.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.