Vesti
03. 10. 2013.
Političko- policijski poslovi
Iz perspektive 2040. godine možda će prošlonedeljno povlačenje Bogdana Pušića, zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, izgledati kao neverovatan domet istraživačkog novinarstva u Srbiji.
Istorija će zabeležiti da je jedan dnevni tabloid, uspeo da sruši vođu kriminalne bande unutar bezbednosnih struktura Republike Srbije i omogući da država prodiše i na pravi način se izbori sa kriminalom i korupcijom. Ono što je Jozef Pulicer bio u SAD to su u Srbiji postali Aleksandar Rodić i Tihomir Trišić, nesalomivi hrabri izdavači koji su utrli put istinskom novinarstvu u Srbiji početkom dvadeset prvog veka.
Možda 2040. godine "Insajder" osvoji nagradu "Rodić i Trišić" za najbolji prilog u oblasti istraživačkog novinarstva, a istovremeno ozloglašeni Bogdan Pušić izađe sa dugogodišnje robije u požarevačkom KP domu Zabela.
Razumeli ste, ovo je fikcija.
Ono što imamo danas jeste činjenica da predvodnik Radne grupe koja se bavi istragama u slučajevima 24 sporne privatizacije, koje su se u međuvremenu proširile na 41 slučaj, zatraži da bude smenjen i da se sprovede istraga povodom navoda koje je objavio "Kurir" u poslednjih mesec dana.
Kao što smo u prošlom broju pisali, jednomesečna kampanja "Kurira" i fantastični rat sa drugim, vlastima sklonom tabloidu "Informerom", dovela je do smene načelnika beogradske policije Bjelića a potom je usledila i ostavka Bogdana Pušića, koji je bio viđen kao neka nova snaga u MUP-u Srbije koja se bavi najtežim istragama u oblasti privrednog kriminala.
"Kurir" je, po svojoj ustaljenoj praksi, pokrenuo kampanju protiv "kriminalizovanih delova policije" i danima uveseljavao i zastrašivao javnost pričama o korupciji u vrhu policije. Bogdan je Pušić tu bio laka meta: napadali su ga preko supruge, koja je radila u administraciji Novog Sada i navodno je učestvovala u organizovanoj kriminalnoj grupi koju su predvodili tamošnji funkcioneri Demokratske stranke: matricu je lako razumeti – Pušićka je koristila svog muža kao zaštitu u kriminalnim radnjama koje je sprovodila sa Branislavom Novakovićem i Dušanom Elezovićem, doglavnicima kralja Vojvodine Bojana Pajtića, koji je pajtaš Draganu Đilasu, kontroverznom predsedniku demokrata. I ne samo to nego je i on sam reketirao privrednike koji mu se nisu dopadali tako što je izmišljao istrage protiv njih, a druge je štitio tako što je sakrivao dokumentaciju koja bi pomogla njihovo hapšenje (šire u tekstu "Ništa bez Matijevića" na str. 16).
Pušić je, zajedno sa direktorom policije Miloradom Veljovićem, predstavljen kao "prljavi policajac", "zli poručnik" koji zarad ličnih lukrativnih interesa podmeće i sakriva dokaze, ucenjuje čestite ljude, preti i hapsi. Jednomesečna kampanja imala je i svoje komične elemente: sastanak sa Milkom Forcan u nekom beogradskom restoranu ocenjen je i predstavljen kao krunski dokaz za sve "Kurirove" argumente koji govore da Pušića treba brzo ukloniti.
TABLOIDNO BLATO: Pušić je poklekao. Nije više mogao da podnese svakodnevno prozivanje njega i supruge u novinama koje čita većina ljudi u Srbiji i zatražio je da bude smenjen ali i da posebna komisija ispita navode "Kurira".
Njegov prvi pretpostavljeni, kontroverzni Rodoljub Milović, načelnik UKP, prihvatio je Pušićev stav i najavio da će komisija MUP-a raditi brzo i da na rezultate istrage nećemo dugo čekati. Ovo je potvrdio i Aleksandar Vučić, koji je više puta ponovio da će sve biti do kraja istraženo.
U zbiru: mesec dana valjanja po tabloidnom blatu dovoljno je da se poništi kredibilitet čoveka i tima koji su se navodno bavili najvažnijim istragama u Srbiji i da vođa tima ode sa tog mesta. Ovakva medijska sila je nešto što bi svaki novinar voleo da ima u svojim rukama, a svaka javnost srećna što Vlada reaguje na "zahteve javnosti", sluša i prati javni interes. Zašto nije tako i zašto niko ne veruje da je smena Pušića najava boljih vremena u Srbiji?
Samo godinu dana ranije, Pušić se našao na čelu operativne jedinice MUP-a Srbije kojoj je pripalo da raščivija najkomplikovanije prevare u postupku privatizacije u Srbiji. Istraga "24 spornih privatizacija" postala je u prvih nekoliko meseci prve vlade Ivice Dačića simbol "borbe protiv korupcije", a čitav posao je vodila "mala ali odabrana grupa policajaca posvećenika", kako je u to vreme o njima govorio Aleksandar Vučić, i tada i sada prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Javnost nije dugo znala ko vodi tim koji iz nedelje u nedelju proizvodi nova hapšenja ljudi za koje se dugo verovalo da su preduzetnici, a sada smo saznali da su prevaranti i lopovi koji su, pokazuju rezultati podignutih optužnica, oštetili Srbiju za skoro milijardu evra. Bogdana smo Pušića javno upoznali kada se pojavio u "Utisku nedelje" kod Olje Bećković i do kampanje "Kurira" on je ostao poprilično van svake medijske struje.
U prvim mesecima "borbe protiv korupcije" Aleksandar Vučić je stajao ispred tima koji je sprovodio istrage, štiteći ih svojim autoritetom i narastajućim rejtingom. Srbija je imala utisak da konačno postoji tim stručnih ljudi, nepotkupljivih i čistog obraza koji su iznad svakog kriminalno-privredno-političkog lobija i koji su svoje znanje i energiju investirali u posao uređivanja države. Prva pukotina u toj slici bila je činjenica da su "Kurir" i "Informer", posebno "Informer", danima unapred najavljivali hapšenja: dosta tih objava bilo je čisto đubre koje je tog dana trebalo da posluži za pravljenje naslovne strane, ali je činjenica da je neko iz same Radne grupe ili iz okoline Aleksandra Vučića dostavljao tabloidima razne informacije o tome kada će i ko biti priveden ili uhapšen.
BUMERANG ILI BATINA: Batina koja je bila upotrebljena protiv ljudi koji su bili osumnjičeni ili sada optuženi za neka krivična dela, ali još uvek neosuđeni, sada se vratila i direktno pogodila u nezgodno mesto ljude iz MUP-a Srbije.
Pre nego što se to dogodilo, imali smo izbore za novog direktora policije i probleme u MUP-u o kojima je "Vreme" ranije ove godine izveštavalo.
Prisluškivanja, pokušaji atentata, slučaj Banana, problemi sa Žandarmerijom, samo su najupečatljiviji skandali oko kojih su se otimale medijske njuške u Srbiji. S vremenom, tokom ove godine, Vučić je prestao da pominje istrage i značaj rada Radne grupe i da se javno bavi slučajevima "24 sporne privatizacije".
Nevezano za ovu Vučićevu javnu pasivnost i njegovo usmerenje na rešavanje "teške ekonomske situacije", policija je nastavila da radi svoj posao sa manje ili više uspeha. Rezultat rada Radne grupe koju je Pušić predvodio vidi se u činjenici da su krivične prijave koje je posle istraga podnosila policija poslužile gotovo u potpunosti za pravljenje optužnica i sada to jeste dalje na tužilaštvu i sudu.
Druga stvar koja se "vidi" jeste činjenica da je od početne 24 istrage "stvar narasla" na 41 slučaj različitih zloupotreba u oblasti privrednog kriminala i privatizacije i da se dramatično uvećao broj ljudi koji bi mogli da budu ili predmet dalje istrage ili neko ko bi mogao da bude uhapšen i procesuiran. U tom širokom istražnom otkosu našli su se razni ljudi koji na različite načine pokušavaju da zaštite svoje interese, a "Kurir" se i u prošlosti pokazao kao sjajno oružje u poslu difamacije različitih osoba. Ako je "Informer" prednjačio u najavljenim hapšenjima, onda je "Kurir" otišao korak dalje kada je krenuo u serijal kojim je vrh srpske policije i dojučerašnjeg vođu "nesalomivih"
prikazao kao najbezočnije kriminalce koji su zapravo poslednjih godinu dana svojim aktivnostima samo želeli da prikriju svoja zlodela!
Efekti ovakvog pristupa ogledaju se u osećanju zblanutosti i straha: javnost je počela da se pita šta se to dešava i kakve su nam šanse ako su oni koji se izdaju za najčistije zapravo najprljaviji, ako dokazane lopove u privredi i postupku privatizacije hapse još gori od njih i šta, dođavola, rade premijer i njegov prvi zamenik dok se na trafikama rešetaju tabloidi!?
Kada se "Kuriru" u toj kampanji priključio Tihomir Trišić, vlasnik i glodur novosadskog magazina "Akter", neke stvari su počele da budu jasnije. Trišić, nekada vlasnik novosadskog "Građanskog lista", poznat je u čaršijskim pričama kao čovek koji se viđa sa različitiim svetom kom pokušava da se predstavi kao čovek od poverenja ne samo Aleksandra Vučića nego i različitih bezbednosnih "struktura". Ovaj novosadski magazin je poznat i po tome da je njegov vlasnik i glodur zapravo i jedini za koga se zna i da je u poslednjih godinu dana dobio značajan prostor u programima RTS-a. On se posredno pominje kao jedan od aktera u "aferi Azotara" jer se ispostavilo da je preko svoje izdavačke kuće nabavljao regresirano đubrivo. On i njegova kompanija nisu pomenuti u dosadašnjoj istrazi i nema ih u optužnici, ali su se pojavile glasine da bi i on mogao da se nađe na toj listi. Po toj logici on se udruženim snagama sa "Kurirom" potrudio da kompromituje glavnog istražitelja e da bi predupredio dalju istragu i obezbedio sebi slobodu. Trišić slovi i kao novi akcionar tabloida "Naše novine" koji je priključio svom medijskom carstvu preko saradnika Dragana Komarčića.
PUMPANjE I SAMONADUVAVANjE: "Kurir" je u jednom od nastavaka svoje sage o kriminalizovanom vrhu policije, o "policijskoj mafiji" objavio intervju sa Trišićem koji je govorio o onome o čemu sam "Kurir" izveštava danima. Nakon toga se – u "Kuriru", opet – pojavila vest da se planira hapšenje Aleksandra Rodića i Tihomira Trišića jer su se usudili da govore o stvarima o kojima niko u Srbiji ne sme ni da misli. Na njihovu sreću, nije se dogodilo nikakvo hapšenje, štaviše, kao posledica njihovog medijskog rada smenjen je junak naše priče Bogdan Pušić.
"Istraživačke priče" iz "Kurira" imaju uvek isti obrazac: pojavljuju se niotkuda, onda krene agresivna kampanja koja može da traje i mesecima (kao u slučaju Dragana Đilasa) a koja se predstavlja kao "insistiranje na priči", i završi se otvaranjem neke druge afere ili vraćanjem na nekog starog "krivca".
Iako se ponekad veruje da iz takvog postupanja ovog tabloida stoji neka "viša sila", čini se da je istini bliže objašnjenje da se uredništvo drži onoga što mu donosi najveći tiraž, jer je to obrazac po kome se i ovo "glasilo"
proslavilo. Od trenutka kada je Pušić "izašao" iz priče pokušavajući da se skloni iz fokusa javnosti, utihnula je i "Kurirova" paljba po vrhu MUP-a.
Interegnum se vidi i po nedostatku priča na drugoj strani: "Informer" ne najavljuje nijedno hapšenje, ako izuzmemo Dragana Đilasa koji je toliko opanjkavan da sada većina zapravo veruje da ni oko njega nema "prave priče" i da je sve deo običnog političkog obračuna. Upravo politički obračun i priprema za izbore jesu termini koji možda najpribližnije objašnjavaju ono što se događa u Srbiji od trenutka kada je završena rekonstrukcija vlade. Izostanak reakcije premijera i ministra unutrašnjih poslova koji nije imao ništa da kaže ili uradi povodom kampanje kriminalizacije MUP-a, ćutanje Aleksandra Vučića za koga Trišić govori – u "Kuriru", ponovo – da je žrtva policijske zavere i da tek sada počinje da shvata s kim ima posla i da ljudi kojima je verovao zapravo manipulišu njime sve vreme dajući mu lažne informacije, navodi na zaključak da sve ovo o čemu govorimo možda i nije više od običnog tabloidnog spina.
BEZ DOBROG KRAJA: S druge strane, smenjen je, makar i privremeno, srpski Eliot Nes – Bogdan Pušić i svi su se nekako prepustili inicijativi koja jeste stigla iz tabloida: sada bi trebalo da vidimo da li je zaista istina ono što neke novine kažu i za tu svrhu biće angažovan poseban policijski tim. Dakle, nije vlada sama, nije skupština, nego je "Kurir" inicirao istragu unutar MUP-a, pa hajde da svi sačekamo i vidimo da li su Bogdan Pušić i Milorad Veljović zapravo vođe mafije u Srbiji.
Posledice ovakvog stanja i u državi i u MUP-u i na medijskoj sceni osetićemo svi zajedno kroz jačanje nesigurnosti i ugroženosti svake vrste jer se ovde ne radi o jednoj jedinici unutar sistema koju možeš da zameniš, nego se kaže da je čitav sistem nosilac kriminala u Srbiji. I sve to u kontekstu najavljenih reformi koje bi trebalo da od Srbije naprave uređenu državu. Policija je daleko od uređenog sistema, ona strukturno nije bila reformisana od 2000. godine, ona je i žrtva nekoliko neuspešnih koncepata reforme pravosudnog sistema, ona je siromašna ali uticajna i na dobar i na loš način, jer zna daleko više od onoga što može da potkrepi čvrstim dokazima ali i koristi svoja saznanja da bi učestvovala u političko-privrednim igrama. O "situaciji" u drugim delovima bezbednosnog sistema ima još manje informacija, ali je činjenica da se politički uticaji prelamaju preko izbora prvog čoveka BIA – institucije koja ima važno mesto u sistemu. Pored toga, svi oni se bore za što veći uticaj na "medijskom tržištu" na kom čame siromašne i jadne redakcije, spremne da urade najogavnije poslove samo da bi obezbedile opstanak.
Sve ovo nam ne govori da idemo ka boljem, štaviše. Ili da verujemo da je najgore baš pred trenutak potpunog ozdravljenja?
Policija i politika
Načelnik Policijske uprave za grad Beograd Stevan Bjelić, smenjen je sa mesta koje se smatra trećim najznačajnijim mestom u MUP-u Srbije, odmah posle ministra i direktora policije.
Mediji su pisali da su razlozi za smenu Bjelića žalbe pojedinaca iz MUP-a o nepotizmu i navodnim incidentima i sumnjivim radnjama Bjelićevog sina Nenada, zamenika komandira policijske ispostave u Interventnoj jedinici beogradske policije.
Saopštavajući odluku o smeni, ministar policije Ivica Dačić je rekao da je potpisao predlog direktora policije Milorada Veljovića i da je to uradio isto kao i svaki put kada potpisuje predloge za postavljanje ili razrešenje.
Stevan Bjelić je sa svoje strane, sredinom septembra, izjavio da bi direktor policije Milorad Veljović "trebalo da odgovara zbog paljenja američke ambasade 2008".
Direktor policije je dodao da je zbog poremećenih ličnih odnosa došlo do ozbiljnih "profesionalnih blokada" u beogradskoj policiji.
KOMPROMITACIJA DIREKTORA POLICIJE: Dnevni list "Danas" pisao je da iza tabloidne kompromitacije direktora policije Milorada Veljovića i Bogdana Pušića leži rivalstvo između vicepremijera Vučića i predsednika Tomislava Nikolića.
Celokupan tabloidni udar, prema toj teoriji, deo je pritiska na Nikolića, i vrlo je moguće da je povezan sa događajima koji su pratili rekonstrukciju Vlade, i posebno sa (ne)imenovanjem novog šefa Bezbednosno-informativne agencije.
Da iza ovih rabota stoje politički interesi dokazuje se objavljivanjem snimaka Veljovića i glavnog albanskog narko-bosa Ćazima Osmanija, koji su u isto vreme boravili u beogradskom hotelu Zira; te snimke nije moguće napraviti bez učešća neke od službi bezbednosti ili zaposlenih u njima. Naime, "Kurir" je 16.
septembra 2013. objavio ekskluzivnu vest pod naslovom: "TAJNI SUSRET U CENTRU BEOGRADA, SRBIJA KAO KOLUMBIJA: Veljović bio u hotelu sa Ćazimom Osmanijem".
Prethodno je "Kurir" pisao pod rečitim naslovima: o imovini i vikendicama kao o "carstvu Veljovića na Goliji"; o Veljovićevom sinu koji vozi mercedes od 60.000 evra; o tome kako je Veljović delio službene laptope na svadbama; o tajkunsko-policijskom biznisu: Veljovićev kum radi za Miškovića; "Mišković Veljoviću dao stan u Belvilu"; "Veljović uhapsio Džajića po naređenju Miškovića"; "Hapsili Kneževića po nalogu Pajtića"...
U odbranu Veljovića stao je tabloid "Informer" koji je tvrdio, pozivajući se na navodna saznanja dobijena od vlasti, da je pozadina "Kurirovog" obračuna sa vrhom policije to što su tajkuni spremili milione kako bi finansirali kampanju protiv onih koji vode borbu protiv korupcije. Ovaj tabloid otkriva da je cilj da se vicepremijer Aleksandar Vučić predstavi kao šef mafije a Mišković i ostali uhapšeni tajkuni kao žrtve režima.
SMENA KOMANDANTA ŽANDARMERIJE: Povod za smenu generala Dikića u julu ove godine. Povod je bilo dvostruko ubistvo za koje je osumnjičen jedan žandar, pa je direktor policije Milorad Veljović zatražio 15. jula 2013. od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da smeni Dikića. To ubistvo je, kako je tada naglasio Veljović, "kap koja je prelila čašu", i putokaz drugim starešinama da moraju da vode računa šta se dešava u njihovim jedinicama a ne da se bave kadrovskim pitanjima u direkciji policije. "Nijedan pojedinac ne sme biti iznad sistema i države, niko ne može sebi dozvoliti da funkcioniše izvan sistema Direkcije policije ako je u tom sistemu", rekao je Veljović.
Dikić je u izjavi za B92 odbacio sve optužbe direktora policije Milorada
Veljovića: "Bez osnova su navodi direktora policije. Neću dozvoliti da neko, pa bio to i direktor policije, obezvređuje moje zasluge i profesionalni rad već 23 godine u policiji. Direktor na konferenciji navodi da je ista i objektivna i subjektivna odgovornost. Ako je tako, onda sam ja subjektivno odgovoran koliko i on za izvršeno krivično delo ubistva."
Dikić jeste smenjen po komandnoj odgovornosti, ali je postavljen za Veljovićevog pomoćnika.
Inače, direktor policije Milorad Veljović je još aprila 2011. tražio smenu Bratislava Dikića sa mesta komandanta Žandarmerije, međutim tada nije imao podršku u MUP-u.
Komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, po pisanju medija, odgovoran je za reketiranje ali i pokušaje da od te jedinice napravi nekadašnju JSO a on postane "Mali Legija". Te optužbe Dikić je demantovao navodeći da je neodgovornim pisanjem medija diskreditovana čitava jedinica. "Nisam nikakav Legija, nisam radio u Legiji stranaca, ja sam Srbin iz Niša, radim u srpskoj žandarmeriji. U svojoj jedinici zahtevam red, rad i disciplinu, a to možda nekom spolja izgleda kao Legija stranaca", rekao je Dikić.
REHABILITACIJA ALEKSANDRA RANKOVIĆA: Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je povodom 30 godina od smrti Aleksandra Rankovića položio venac na njegov grob u Aleji zaslužnih građana i naveo da država do sada nije posvećivala pažnju Rankoviću i da se zalaže za njegovu rehabilitaciju. Po Dačićevim rečima, "suština njegove smene nisu bile lažne optužbe o prisluškivanju Tita, nego politika usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije".
Inače, Dačić je prvi srpski premijer koji je odao počast Rankoviću. Istoričar Predrag Marković "smatra da Dačić igra na kartu Rankovića kao Titove žrtve i zaštitnika srpstva, jer jedan deo socijalističkih glasača ima sentiment prema Rankoviću" ("Politika", 22. avgust 2013).
DAČIĆEVO DRUŽENjE SA MIŠOM BANANOM: Dnevne novine su početkom februara 2013.
objavile da se Dačić 2008. godine sreo sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, članom Šarićevog klana, pozivajući se na izvore iz Uprave kriminalističke policije. SPS je saopštio da sumnja da Demokratska stranka stoji iza te montirane afere koja je već nekoliko dana glavna tema u medijima.
"Policija vrlo intenzivno radi na rasvetljavanju veze Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, i niko neće biti zaštićen od istrage i utvrđivanja činjenica i okolnosti", izjavio je državni sekretar MUP Srbije Vladimir Božović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.