Vesti
01. 05. 2026.
Zlatno doba fabričke štampe na jugu Srbije
Tiraž sedam listova iznosio je više od 30.000 primeraka, a samo „Simpo novine”, „Jumko novine” i list „Koštana” štampani su u 24.000 primeraka.
U centralnoj opštini juga Srbije krajem osamdesetih godina prošlog veka izlazilo je šest fabričkih listova sa tiražem većim od 33.000 primeraka. Pored lokalnih nedeljnika „Slobodna reč” i „Novine vranjske” o radu ovdašnjih kompanija izveštavao je i Radio Vranje, koji je imao svoje dopisnike u svakom od preduzeća u ovom delu Srbije, piše Politika.
Za istoriju ostao je i podatak da je u privredi Vranja krajem osamdesetih godina prošloga veka bilo zaposleno ukupno 35.000 radnika. Prednjačio je Pamučni kombinat Vranje, kasnije preimenovan u „Jumko”, što je skraćenica od Jugoslovenska modna konfekcija, koji je imao 13.000 radnika.
Po akronimu Narodnog heroja Sime Pogačarevića ime je dobila industrija nameštaja „Simpo”, za koju će sinonim postati Dragomir Dragan Tomić. Ovde je radilo 7.000 radnika. Industrijom obuće „Koštana” sa oko 4.000 radnika rukovodio je mnogo godina Mirko Dimitrijević, Metalskim kompleksom „Alfa” Nikolaj Liščenko, „Zavarivačem” Srboljub Aritonović.
U vreme prvomajskih praznika radnici u vranjanskoj privredi dobijali su danas moderno zvane „bonuse” na zaradu u znak „poštovanja za njihov radnički trud”. U lokalnim kafanama pred Praznik rada nije bilo mesta. Utrkivalo se ko će platiti ceh za kafanskim stolom. Preko sindikalnih organizacija radnici su na odloženo plaćanje, koje se nije primećivalo, dobijali pakete suhomesnatih proizvoda, a mogli su se kupiti i televizori i tada jako traženi video-rekorderi.
Radio Vranje je počelo da emituje svoj program i u septembru 1980. godine. Pre toga u preduzećima „Jumko”, „Simpo”, „Koštana” mesečno su izlazili fabrički listovi koji su se zaposlenima delili besplatno na fabričkoj kapiji.
„U to vreme ’Jumko novine’ štampali smo u tiražu od 13.000 primeraka. Odluka generalnog direktora Vlajka Jovića, i kasnije Staniše Janjića, bila je da svaki radnik mora da dobije kroz fabrički list informaciju o tome šta se u preduzeću dešava. Gde smo uspeli ili kako smo u proizvodnji podbacili. List je štampan u Beogradu, jer lokalna štamparija ’Nova Jugoslavija’ nije imala kapacitet da sve to produkcijski u proizvodnji pokrije”, podseća za „Politiku” Suzana Antić Ristić, dugogodišnja urednica „Jumko novina” iz vremena rekordnog tiraža.
Pored tri pomenuta lista najvećih preduzeća u privredi Pčinjskog okruga, svoje fabričke listove imali su i „Zavarivač” iz metalskog kompleksa, Trgovinsko preduzeće VEMA i Saobraćajno transportno preduzeće „Jedinstvo”. Sa najvažnijim aktuelnostima pred čitaocima su se pojavljivali jednom mesečno, a obavezno za Praznik rada.
U tadašnjem Udruženju novinara Srbije postojao je i deo koji se odnosio na novinare u privredi, jer je u Srbiji štampano na mesečnom nivou tridesetak fabričkih mesečnika. Jug je u tome prednjačio, jer su pored „Jumko novina”, štampane „Simpo” i novine „Koštana”, list radnika ovdašnje industrije obuće. Tadašnji tiraž fabričke štampe samo u Vranju iznosio je 24.000 primeraka, što se smatra rekordom u ovom segmentu novinarstva.
„Tada se poklanjala pažnja svakoj vesti koja se odnosi na rad, probleme i uspehe preduzeća. Nije bilo veličanja, ali je bilo i kritike i pohvala. Verovalo se odlukama radničkih saveta, sindikata, direktora. Pisali su nam radnici. Tražili podršku i pomoć. Redakcije fabričke štampe bile su cenjene. Poštovali su nas direktori i mi njih, jer smo radili da svima bude bolje”, seća se svoga vremena rada na mestu glavnog i odgovornog urednika „Simpo novina” Radoman Irić, sada novinar u penziji.
Osim Vranja svoje fabričke novine imali su Industrija mineralne vode „Heba” iz Bujanovca, Poljoprivredni kombinat „Delišes” iz Vladičinog Hana. U to vreme dolazak televizijskih ili radio-novinara u neki od privrednih kolektiva bio je događaj koji se pamtio i dugo prepričavao.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.