Vesti
30. 04. 2026.
Lični stav: U susret Međunarodnom danu slobode medija - kad egzekutori kritikuju egezekuciju
Taman kad se činilo da Koalicija za slobodu medija ne može više da iznenadi svojim pričama o “borbi za nezavisno novinarstvo”, otišli su korak dalje. U projektu koji odnedavno realizuju uz finansijsku podršku Evropske komisije analiziraju posledice privatizacije u Srbiji i navode da to “nije bila reforma, već egzekucija”:
- To je bila posledica svesne odluke da se novinari slome, a lokalni mediji ućutkaju. Jer bez lokalnih medija nema kontrole vlasti, a bez dostojanstvenih novinara nema istine - piše u tekstu “Privatizacija kao egzekucija, kako su ubijani lokalni mediji i njihovi ljudi - Lokalni mediji u službi građana Šapca”, koji je deo projekata “Medijska strategija po meri građana 2025-2031”, a realizuju ga Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost.
Tačno! Sve su lepo objasnili, samo su prećutali da su upravo oni bili egzekutori.
Od reforme ostala samo borba za članstvo u konkursnim komisijama
Medijska koalicija koju su 2011. godine formirali Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, uz podršku Asocijacije medija (AS medija) vodila je snažnu kampanju za izlazak države iz medija.
To je, obmanjivali su javnost, zahtev Evropske Unije. Posle privatizacije, nastavljali su u istom tonu, broj medija će se sa 1250 smanjiti za četvrtinu, projektnim sufinansiranjem biće podržani najbolji projekti, a profesionalno novinarstvo će “procvetati”... Znali su da se to neće desiti, jer je prethodni krug privatizacije (2002 - 2007) za sobom ostavio medijski mrak, razorene medije, novinare bez plata i overenih zdravstvenih knjižica. Nisu vredeli apeli Sindikata novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) da će privatizacija uništiti novinarstvo u Srbiji.
Svesno varanje javnosti je, ipak, prošlo. Narodna Skupština Srbije usvojila je 2. avgusta 2014. godine set medijskih zakona o izlasku države iz medija. Za zakone su glasali poslanici svih partija, podrška je stigla od Evropske unije i OEBS-a. Stabilno finansiranje zamenjeno je projketnim sufinansiranjem a koji mediji će dobijati državni novac odlučivaće kokursne komisije. U njima su se ravnomerno rasporedili članovi Medijske koalicije.
Vlasnici medija, osim onih koji su odmah ugašeni, postali su ljudi bliski vlastima, a kupili su ih parama iz budžeta. Primera radi Televiziju Kruševac, kako su tada zabeležili mediji, kupio je privatnik za 14.000 evra, da bi na prvom sledećem konkursu, dobio 17.000 evra. Isto je bilo i sa većinom drugih medija. Kada su novinari BIRNA pitali ministra Ivana Tasovca šta se dešava, odgovorio je:
- Pitajte medijska udruženja. Članovi komisija su predstavnici svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja.
BIRN nije, ali SINOS jeste tada objavio da Medijska koalicija, osim novim vlasnicima, puni i svoje džepove i da se cela reforma svela na to - ko će biti u komisijama i deliti pare iz državne kase. Vlast je posle tri godine (zakonski minimum delovanja udruženja da bi moglo da predloži kandidata za konkusne komisije) u “igru” uvela svoje igrače. Oni su preuzeli najveći deo posla. I para.
Novinarima ne daju da uđu u zakon
Od tada, do danas, glavna tema “relevantnih” novinarskih i medijskih udruženja su konkursne komisije. Raznim pravilnicima pokušavaju da se vrate u priču ali im sve bodove pokupe “gongo”(provladini) kandidati. Oni odlučuju o raspodeli milionskih svota.
SINOS bezuspešno pokušava da u prvi plan nametne glavni problem - težak položaj novinara i medijskih radnika. Ne može se od kolega koji rade u nesigurnim uslovima, na ivici egzistencije, tražiti da brane javni interes. Znamo da se oni (uglavnom) ništa ne pitaju. Rade kako im se kaže i verovatno, vremenom počnu da veruju u to što rade (da ne bi ušli u sukob sa svojom savešću). Druga mogućnost je da pramene redakciju. Ali, gde da odu? Kod novog poslodavca, koji, opet, ima svog gazdu, a on svoje interese i svoju istinu...Ima li rešenja?
SINOS je objavio svoje predloge:
- Potpisivanje granskog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike koji bi sa primenom proširenog dejstva, imao snagu zakona;
- Osnivanje regionalnih i lokalnih javnih medijskih servisa. Zakonom obezbediti iz budžeta lokalnih zajednica dva procenta za finansiranje medija i to jedan posto za lokalne i regionalne javne servise i isto toliko za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja.
- Temeljno reformisanje projektnog sufinansiranja što podrazumeva da članove komisija treba birati među javnim ličnostima, posebno edukovanim za ovaj posao;
- Zakonom o javnom informisanju i medijima Srbije definisati pojam novinara i medijskog radnika;
- Novinarima dati status službenog lica jer je to jedini način da budu zaštićeni od verbalnih, medijskih i fizičkih napada;
- Formirati platformu na kojoj će biti evidentirane sve doncije (domaće i strane) novinarskim i medijskim udrženjima i organizacijama i medijima;
- Formirati regularno telo za štampane medije i portale.
Predloge SINOS-a (za sada) niko ne želi da čuje. Moguće je da će se to promeniti, onda kada novinari i medijski profesionalci odluče (usude se) da se solidarno (organizovano) bore za pristojne uslove rada, stabilne ugovore, egzistencijalnu sigurnost, onako kako to rade kolege u svetu. I u tome ih podrži komletna medijska zajednica i nevladin sektor. Da bi se to realizovalo potreban je demokratski politički ambijent.
Tek kada novinari i medijski profesionalci budu uspeli da odbrane svoj lični integritet i profesionalno dostojanstvo, moći će da štite javni interes u skladu sa medijskim zakonima i kodeksima. I na način kako to od njih (sada) zahtevaju novinarska i medijska udruženja koja svoju “zaštitu saopštenjima” dobro naplaćuju.
Ali da se vratimo na početak teksta i projekat “Medijska strategija po meri građana 2025-2031”. U nastavku pod nazivom “Decenija medijskih konkursa u Bečeju: Ogledni primer pretvaranja javnog interesa u budžetsku samoposlugu za izabrane” detaljno je prikazano kako se troše budžetske pare.
Odlično urađeno! Samo je Koalicija za slobodu medija trebalo da krene od sopstvenog primera. Da objavi koliko su zajedno ali i svako udruženje posebno za sve ove godine (decenije) dobili para od Evropske unije, Evropske komisije, OEBS-a, raznih ambasada, brojnih nevladinih organizacija i fondacija, na ovdašnjim konkusima. Da kolege i javnost vide za koje projekte su aplicirali, šta su tačno radili i koliko su za to plaćeni. Ko je tu i koliko profitirao dok su, kako sada sami konstatuju, “lokalni mediji i njihovi ljudi ubijani”.
Dragana Čabarkapa, novinarka
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.