Vesti
18. 04. 2026.
Otišao iz Srbije u Južnu Afriku i napravio sajt koji je pratilo više od 14 miliona ljudi: "Bez medija bismo za 30 dana završili ubijajući jedni druge"
Južnoafrički novinar srpskog porekla Branko Brkić, iza sebe ima uspešnu novinarsku karijeru, a osnivač je i lider globalne inicijative "Project Kontinuum", pokrenute 2024. godine. Dva puta je proglašen jednim od najuticajnijih Afrikanaca u medijima.
Kada se Jugoslavija 1991. počela raspadati u krvavim ratovima, Brkić je iz Srbije otišao u Južnoafričku Republiku, a da uopšte nije znao engleski. Tamo je stvorio nekoliko uspešnih medijskih projekata. Novinar N1 Zagreb Hrvoje Krešić razgovarao je sa Brankom Brkićem o budućnosti novinarstva i medija na Međunarodnom festivalu novinarstva u Peruđi.
N1: Branko, tvoja priča je prilično izvanredna. Napustio si bivšu Jugoslaviju, odnosno Srbiju 1991. i otišao ni više ni manje nego u Južnoafričku Republiku, a da nisi znao engleski. Nisi imao ništa. Kako to?
"Nisam poznavao nikoga. Prijatelj mi je rekao da se Južna Afrika otvara i da bi to moglo biti dobro mesto da započnem novi život. Usput, taj moj prijatelj bio je Kojadinović, član porodice koja je oplovila svet 1970-ih i 1980-ih. Ali to je neka druga priča. Taj život je neverovatan. Zapravo, objavio sam njihovu knjigu u Jugoslaviji. Sleteo sam 1991. godine, u petak, 13. decembra. Nisam poznavao nikoga. Imao sam telefonski broj jedne žene koja se tamo preselila nekoliko meseci pre mene. Imao sam nešto manje do 2.000 nemačkih maraka, između jedne i dve hiljade. Nisam znao ni reč engleskog. Imao sam jednomesečnu turističku vizu i bio sam izdavač knjiga, što je, kao što znaš, vrlo korisno kada se preseliš u drugu zemlju gde ne govoriš jezik", u šali kaže.
N1: Ali snašao si se. Pronašao si svoje mesto. I prvo si pokrenuo časopis „Maverick“, zar ne?
"Bilo je nekoliko časopisa pre toga. Bio sam osnivač i urednik časopisa „National Parks“ 1998. Godine 2001. pokrenuo sam časopis „Brainstorm“ u saradnji sa ekipom iz Beograda koja je pokrenula časopis „Računari“. A onda sam 2005. pokrenuo „Maverick“. Godine 2007. pokrenuo sam „Empire“. Godine 2008. sve je propalo u krizi, a 2009. pokrenuo sam Daily Maverick."
...Koji i danas postoji i prilično je važan deo medijskog ekosistema u Južnoj Africi. Koja je priča iza Daily Mavericka?
"Daily Maverick je pokrenut 2009. godine, a ideja je za ono vreme bila revolucionarna: doneti kvalitet na internet"
Dugački članci?
"Šta god objaviš mora biti kvalitetno. Dakle, nije se radilo samo o gomilanju jeftinog sadržaja. Radilo se o pravom novinarstvu, ali onlajn. Jer su u to vreme ljudi zarađivali na štampi, najbolji sadržaj ostavljali za štampu, a sve ostalo išlo je na internet. Ja sam uradio upravo suprotno. I ispalo je veoma dobro. Počeo sam sa pet ljudi krajem oktobra 2009. Pet ljudi i 30.000 čitalaca u oktobru. Petnaest godina kasnije, kada sam otišao, imao sam 120 ljudi i 14 i po miliona registrovanih korisnika mesečno. I u međuvremenu smo uradili mnogo toga. Bio je to prilično važan medij u Južnoj Africi".
Ali kroz celu karijeru, otkako si napustio Jugoslaviju i otišao u Južnu Afriku, posvećen si novinarstvu, zbog čega si ovde već gotovo pet-šest godina zaredom. Zašto misliš da je novinarstvo važno?
"Dozvoli mi da objasnim... Većina ljudi ne razume šta su mediji i šta mediji rade. Imamo tu nejasnu ideju o četvrtoj grani vlasti. Ljudi često ni ne znaju koje su prve tri grane vlasti. U normalnoj demokratiji, novinarstvo predstavlja tipičan mehanizam odgovornosti koji donosi tačne informacije kako bi tri grane vlasti i građani mogli da donose odluke i budu sigurni čak i u vezi sa tako osnovnim stvarima kao što je za koga glasati na izborima.
U modernom svetu imamo jedan globalni preokret i uloga četvrte grane vlasti postaje još važnija jer prve tri grane vlasti podbacuju. Dakle, ne samo da smo u prostoru gde treba da obezbedimo stalan protok tačnih informacija, već smo i u prostoru gde treba da pokažemo liderstvo u teškim vremenima. To se, uzgred, dogodilo u Južnoj Africi i to je ono na šta sam najponosniji u vezi sa onim što smo tamo uradili u vreme zarobljavanja države.
I veoma je važno razumeti da su mediji infrastruktura današnjeg informacionog sveta, jednako važni kao rasveta, vodosnabdevanje, putevi, kanalizacija i energenti. Jer često ljudima objašnjavam: ako nemate energente, prestajemo da proizvodimo stvari. Ako nemate puteve, točkovi trgovine staju. Ako nemate vodu i kanalizaciju, razbolimo se. A ako nemate dobre medije, ubijamo jedni druge. Posle 30 dana bez medija, u medijskom mraku, završili bismo ubijajući jedni druge. To je ono što ljudi ne razumeju dovoljno dobro, jer jednostavno nisu bili izloženi vremenu bez medija. Dakle, veoma je važno razumeti da imamo duboku infrastrukturnu ulogu koju bismo trebalo da igramo. Ne igramo je uvek kako treba".
N1: Imamo svoje nedostatke…
"Imamo sopstvene probleme. Već dugo smo izloženi napadima, ali smo i sami doprineli sadašnjoj krizi poverenja sa publikom. A da bismo rešili ovaj ogroman problem, koji je civilizacijski problem, moramo uraditi mnogo toga. Mnogo razmišljanja, mnogo preispitivanja i mnogo repozicioniranja. Međutim, nemojmo se zavaravati: društvo bez medija nije pravo društvo".
O "Projektu Kontinuum"
To nas dovodi do tvog drugog projekta, prilično novog, koji se zove „Kontinuum“. Možeš li nam reći nešto više o tome?
„Project Kontinuum“ nastao je iz mog razumevanja koliko je duboka kriza u kojoj se globalno nalazimo. A ta kriza je sveobuhvatna. Čak i u najboljim društvima, najbolje vođenim i bogatim društvima, svedočimo velikim pukotinama. U većini društava prva, druga i treća grana vlasti ne funkcionišu ili funkcionišu smanjenim kapacitetom. Novinarstvo je posebno na udaru – videli smo kako su poslovni modeli uništeni dolaskom interneta i „dot-com“ ere, zatim društvenih mreža, a sada i veštačke inteligencije. Nalazimo se u situaciji duboke krize, nesposobni da odgovorimo na izazove današnjice.
„Project Kontinuum“ je pokušaj redefinisanja onoga što radimo, temeljno promišljanje o svemu i prilagođavanje modernom svetu. Nikada se nećemo vratiti na ono gde smo bili devedesetih. Nikada više nećemo biti nedodirljivi, visoko profitabilni i svemoćni. To se više nikada neće dogoditi. Moramo pronaći novu ravnotežu u kojoj možemo nastaviti da pružamo važnu uslugu društvu. To je „Project Kontinuum“.
Pomenuo si jednu rečenicu pre ovog razgovora dok smo se pripremali. Ako se „loši momci“ mogu organizovati preko granica, trebalo bi i mi...
"Da… Posebno u poslednjih 15–20 godina svedočimo postepenom rastu autoritarizma širom sveta, a ti autoritarni lideri koriste isti „priručnik“. Uče jedni od drugih, pomažu se i dele najbolje prakse kao da je reč o nekoj profesiji. Zapravo je pomalo smešno što taj autoritarni „priručnik“ zapravo i nije neko genijalno delo. Nije delo izuzetno talentovanih i maštovitih ljudi, već naprosto delo ljudi koji nemaju srama. I oni to dele preko granica i ne priznaju granice. Ne priznaju globalna pravila ni globalne organizacije. To je za slabiće. A usput, i empatija je za njih za slabiće. Zašto se i mi ne bismo organizovali preko granica i stvorili snažniji odgovor i otpor tom rastućem autoritarizmu i novoj pretnji velikih tehnoloških kompanija koje počinju da postaju možda čak i opasnije od samog autoritarizma?
I pitanje za kraj… Koliko su Peruđa i festivali poput ovog (Internacionalni festival novinarstva u Peruđi) korisni za tvoje planove sa „Kontinuum-om“?
"U svojoj suštini, „Kontinuum“ je mreža. Svi ovi projekti, a ima ih dosta na kojima radim, uključujući, na primer, „World News Day“, u svojoj suštini su mreža. Radi se o tome da se svi ti ljudi okupe i da mogu da se sastaju bez potrebe da putuju u Indoneziju, Argentinu i slično. Naravno, imamo Zoom, Outlook i ostalo, ali ništa ne može da zameni susrete uživo i razumevanje kuda idemo i šta treba da radimo. Zato je Peruđa toliko važna za ovo".
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.