Vesti
28. 03. 2026.
Tragedija je iskorišćena za političku kampanju: Medijsko izveštavanje van kodeksa i bez ljudskosti
Objavljivanje fotografija, ličnih podataka i uznemirujućih detalja o smrti devojke, koje su pojedini tabloidi plasirali u javnost, predstavlja grubo kršenje osnovnih novinarskih standarda i dodatno ugrožava dostojanstvo žrtve i njene porodice, ocenjuje članica Komisije za žalbe Saveta za štampu novinarka Olivera Milošević i bivši pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, novinar dnevnog lista Danas Uglješa Bokić. Bokić za Mašinu kaže da institucije znaju kome prosleđuju ovakve sadržaje i kakav će efekat oni imati u javnosti.
Milošević za Mašinu ističe da ovakvo izveštavanje nije novina, već obrazac koji se ponavlja godinama, bez adekvatnih posledica po medije koji krše profesionalne norme. „Mi smo po ko zna koji put u situaciji da ponavljamo isto, a sve se na kraju svodi na to da pričamo uzalud, jer u praksi ne postoji efikasna regulacija medija“, navodi ona.
Kako objašnjava, problem je dvostruk – s jedne strane neefikasna regulacija, a s druge samoregulacija bez mehanizama kažnjavanja. „Imamo samoregulaciju koja nema sankcije i kao takva uopšte ne dotiče tabloide. Zato se ovakve stvari stalno ponavljaju“, dodaje.
Posebno zabrinjava način na koji su mediji izveštavali o ovom slučaju – od objavljivanja fotografija tela devojke, do deljenja njenog indeksa, čime je njen identitet nedvosmisleno otkriven.
„To nije javni interes, to nije novinarstvo, to je crna rupa profesije koja guta svaki atom dostojanstva koji je preostao u ovom društvu. Informer je u kratkom vremenskom roku, od sinoć, prekršio više od pola Kodeksa, pogotovo poglavlja koja se tiču poštovanja dostojanstva i privatnosti žrtve i njene porodice“, ocenjuje sagovornica.
Ona upozorava da objavljivanje ovakvih sadržaja nema nikakvu informativnu vrednost, ali ima dugoročne posledice.
„Takvi sadržaji ostaju trajno dostupni na internetu i mogu beskonačno da nanose bol porodici i bližnjima žrtve“, kaže ona, dodajući da je takvo postupanje „za svaku osudu i kaznu“, iako, kako primećuje, u praksi sankcije najčešće izostaju.
Pored kršenja prava na privatnost, sagovornica ukazuje i na opasnu praksu političke instrumentalizacije tragedije.
„Otvoreno optuživanje pojedinaca i grupa da su odgovorni za smrt devojke predstavlja grubo kršenje pretpostavke nevinosti i zloupotrebu tragedije za političke obračune“, navodi Milošević. Takav pristup, dodaje, posebno dolazi do izražaja uoči izbora, kada tabloidi intenziviraju narative koji targetiraju političke neistomišljenike.
Dodatni problem predstavlja i curenje informacija iz istrage. Pojedini mediji objavili su detalje koji ukazuju na to da raspolažu podacima iz policijskih izvora, iako postupak još nije završen.
„Nažalost, ni to nije ništa novo. Imali smo slične situacije i ranije, uključujući slučaj ‘Ribnikar’, kada su i zvanične informacije kasnije dovedene u pitanje“, podseća sagovornica.
Prema njenim rečima, i kada novinari imaju pristup informacijama iz državnih institucija, obavezni su da postupaju sa posebnim oprezom i da ih proveravaju, što u ovom slučaju očigledno nije učinjeno.
Milošević ističe da ovakva praksa tabloida ne samo da krši profesionalne standarde, već dodatno urušava poverenje u medije i institucije, dok istovremeno produbljuje štetu nanetu žrtvama i njihovim porodicama.
„Ovo je nedopustivo i opasno, ali bez stvarnih mehanizama odgovornosti, bojim se da će se ovakvi slučajevi nastaviti“, upozorava ona.
Bokić: Institucije vrlo dobro znaju kome prosleđuju ovakve sadržaje i kakav će efekat oni imati
Objavljivanje fotografija stradale devojke sa mesta tragedije, koje su pojedini tabloidi plasirali u javnost, otvorilo je nova pitanja o granicama novinarske etike, ali i o odgovornosti institucija koje takve materijale dostavljaju medijima. Sagovornik koji je ranije radio u MUP-u, a danas kao novinar lista Danas Uglješa Bokić, ocenjuje da u ovom slučaju nije reč samo o kršenju profesionalnih standarda, već o potpunom izostanku osnovne ljudskosti.
Iako okolnosti događaja još nisu razjašnjene, a zvanične informacije iz istrage izostaju, pojedini mediji su već objavili uznemirujuće sadržaje, uključujući i fotografije tela devojke.
„Mi ne znamo šta se tu tačno desilo i ne bih to još komentarisao“, kaže sagovornik, ali ističe da način na koji su tabloidi izveštavali predstavlja ozbiljan problem.
Kako objašnjava, sama činjenica da novinari dolaze do informacija iz institucija nije sporna, jer je to deo svakodnevnog rada u medijima. Međutim, ključna razlika leži u proceni javnog interesa.
„Nije sporno da novinari dobijaju informacije od policije ili tužilaštva. I ja sam kao novinar preko svojih izvora dobijao razne informacije. Međutim, ono što pravi razliku jeste javni interes“, kaže on.
U ovom slučaju, dodaje, taj interes ne postoji. „Ne postoji javni interes da neko vidi sliku mrtve devojke koja je tragično nastradala. Ovde nema javnog interesa, ovde imamo najcrnji mogući senzacionalizam“, naglašava sagovornik.
Prema njegovim rečima, objavljivanje takvih sadržaja ne donosi nikakvu korist javnosti, već služi isključivo privlačenju pažnje i povećanju čitanosti, uz istovremeno nanošenje dodatne štete porodici i javnosti.
Tragedija kao sredstvo političke kampanje
Pored senzacionalizma, Bokić ukazuje i na drugi aspekt izveštavanja – političku instrumentalizaciju tragedije. Pojedini tabloidi su, kako kaže, iskoristili događaj za targetiranje određenih institucija i pojedinaca, iako za to ne postoje zvanične potvrde.
„Ovo se koristi i za propagandu i kampanju protiv fakulteta, uprave i dekana, iako se niko iz policije ili tužilaštva nije oglasio da postoji bilo kakva odgovornost ili istraga“, navodi on.
Takvo postupanje ocenjuje kao posebno problematično, jer se javnosti plasiraju neproverene informacije i insinuacije, čime se dodatno narušava poverenje u institucije i širi atmosfera linča.
Bokić ističe da je u ovom slučaju čak suvišno govoriti o novinarskoj etici, jer je, kako kaže, problem mnogo dublji.
„Ovo nije pitanje novinarske etike, ovo je pitanje elementarne ljudskosti. Ne morate da budete novinar niti da poznajete kodeks da biste znali da se ovakve stvari ne objavljuju“, kaže on i dodaje da bi svako ko ima „mrvu empatije i moralnih vrednosti“ odbio da objavi takav sadržaj, bez obzira na to da li ga je dobio iz policije ili nekog drugog izvora.
Odgovornost i institucija i medija, moguća i krivična odgovornost
Posebno zabrinjava činjenica da su sporni materijali, po svemu sudeći, potekli iz institucija. Sagovornik navodi da ni to nije nova pojava, ali ukazuje na važnu razliku između informacija koje su u javnom interesu i onih koje to nisu.
„Moji izvori su nekada možda i kršili zakon dajući mi informacije, ali su to bile stvari od javnog interesa, o zataškavanjima ili zloupotrebama. Ovde to nije slučaj“, objašnjava.
On smatra da institucije vrlo dobro znaju kome prosleđuju ovakve sadržaje i kakav će efekat oni imati. „Policija zna kome daje te fotografije. Nisu ih poslali redakcijama koje ih ne bi objavile, već tabloidima, jer znaju kakav će efekat to proizvesti“, kaže.
Sagovornik upozorava da ovakva praksa može imati i pravne posledice, jer objavljivanje uznemirujućih sadržaja može predstavljati uznemiravanje javnosti.
„Ovo može da se podvede i pod uznemirenje javnosti, što potpada pod krivičnu odgovornost. Tužilaštvo bi trebalo da se pozabavi ovakvim slučajevima, bez obzira na to što su u pitanju mediji“, navodi on.
Ističe i da sloboda medija ne podrazumeva pravo na objavljivanje bilo kakvog sadržaja. „Sloboda medija ne znači da možete da objavite šta god vam padne na pamet i da na taj način uznemiravate javnost bez ikakvog javnog interesa“, dodaje.
Na kraju, sagovornik ocenjuje da je ovakav nivo izveštavanja jedan od najnižih do sada i da predstavlja ozbiljan problem za celo društvo.
„Sve ono što tabloidi inače rade – propaganda, laži, izmišljene afere, to je, koliko god loše bilo, mizerno u odnosu na ovo. Ovo je nešto najgore i najodvratnije što postoji na našoj medijskoj sceni“, zaključuje on.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.