Vesti
07. 02. 2026.
Odgovor Saveta za štampu
Savet za štampu uputio je odgovor na tekst pod naslovnom „Savet za štampu nije samoregulatorno telo” koji je objavljen 6. februara 2026. godine na sajtu UNS-a. Odgovor prenosimo u celosti.
Poštovana,
U skladu sa članom 94, stav 1 Zakona o javnom informisanju i medijima i članom 6 Odeljka III Kodeksa novinara i novinarki Srbije, Savet za štampu podnosi zahtev za objavljivanje odgovora.
Odgovor na tekst “Savet za štampu nije samoregulatorno telo”, objavljen 6. februara 2026. godine u rubrici Vesti na portalu UNS Online.
Ištvan Kaić u autorskom tekstu poziva članove komisija koje odlučuju o dodeli novca na konkursima za projektno sufinansiranje da ne poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima u delu koji se odnosi na uzimanje u obzir odluka Saveta za štampu. Do ovoga stiže tako što, prilično kreativnim tumačenjima, zaključuje da Savet za štampu nije samoregulatorno telo jer odlučuje i o žalbama na medije koji nisu prihvatili punu nadležnost Saveta.
Nećemo polemisati sa njegovim promišljanjima, ali moramo da ukažemo na to da tekst sadrži više netačnih informacija i poluinformacija.
1. Najpre, autor teksta pokušava da objasni da je rad Saveta za štampu u suprotnosti sa Direktivom EU 2018/1808, sa kojim je Srbija uskladila svoje zakone. Pomenuta direktiva Evropskog parlamenta odnosi se na pružaoce audiovizuelnih medijskih usluga (koji su u nadležnosti REM-a) i ne bavi se samoregulacijom štampanih i onlajn medija, niti na bilo koji način reguliše načine odlučivanje o žalbama u tim samoregulatornim telima.
2. Kad smo kod pravila i prakse u Evropskoj uniji, prema podacima AIPCE-a (evropske asocijacije saveta za štampu) više od 70 odsto saveta za štampu u Evropi odlučuje i o žalbama koje se podnose na medije koji nisu njihovi članovi (odnosno nisu prihvatili nadležnost tih tela). Među njima su, sa izuzetkom Finske, Danske i Irske, i sve zemlje Evropske unije u kojima postoje saveti za štampu (Austrija, Nemačka, Belgija, Holandija, Francuska, Luksemburg, Švedska....). Svi oni deklarišu se kao samoregulatorna tela, moguće zato što im niko nije objasnio da to nisu.
3. Takođe, samoregulatorna tela širom Evrope su (kao i Savet za štampu) registrovana kao udruženja, odnosno nevladine organizacije (manji broj njih kao fondacije), jednostavno zato što su takve zakonske mogućnosti i u Srbiji i u ostalim evropskim zemljama. Jedino ovde se, međutim, neprekidno problematizuje to što je Savet za štampu registrovan kao udruženje. Uzgred, po našem zakonu ne postoje javna i privatna udruženja, niti udruženja građana. Samo udruženja.
4. Kaić navodi da je prilikom donošenja zakona 2023. godine ocenjeno da je predlog Radne grupe (u kojoj su bili i predstavnici Saveta za štampu) po kome bi pravo učešća na konkursima za projektno sufinansiranje imali samo mediji koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu proglašen protivustavnim! Savet za štampu, inače, nije ni imao predstavnike u toj radnoj grupu, što je manje važno. Mnogo važnije je da se Ustavni sud nikada nije izjašnjavao o ovom predlogu, niti je, koliko je javnosti poznato, ikada pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti, pa je sasvim nejasno kako je to onda „proglašeno protivustavnim“.
Na kraju, nepoštovanje zakona na koje Kaić poziva neće biti nikakva smrtna presuda za Savet za štampu, kako tvrdi, niti će to na bilo koji način uticati na njegov rad, ali i dalje verujemo da bi time bili oštećeni građani, čijim novcem će se nagrađivati neodgovorno novinarstvo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.