Vesti
19. 01. 2026.
Kupovinom Kurira i pratećih portala, državni Telekom postao vlasnik čak 35 medija, od čega 30 televizija
Režimski mediji pod jednom kapom: Telekom u ofanzivi, vlast se priprema za predstojeće izbore
Nakon poslednje transakcije, Telekom Srbija trenutno je vlasnik čak 35 različitih medija, od čega je samo televizijskih kanala 30. Državna telekomunikaciona kompanija je, posle niza ranijih akvizicija već preuzela 24 medija, da bi nedavno otkupila i Kurir televiziju, dnevni list i portal uz prateće magazine i sajtove, njih ukupno 11.
Takva koncentracija vlasništva pod kapom vlasti, kao i poslovni dogovori sklapani mahom daleko od očiju i ušiju javnosti, upozoravaju sagovornici Danasa, imaće dalekosežne posledice po samu domaću medijsku scenu kao i samostalnost pojedinačnih redakcija.
Posebno u situaciji kada nemamo uvid u to hoće li se država ovde zaustaviti ili će biti još ovakvih kupoprodaja.
Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) navodi da iskustva iz medija koje je do sada kupio Telekom već pokazuju koliko vlasnička struktura u ovakvom okruženju lako postaje mehanizam “disciplinovanja” redakcija i sužavanja profesionalnog prostora.
– To se vidi iz slučajeva otpuštanja i proglašavanja tehnoloških viškova u Euronjuz Srbija. Sa ovim preuzimanjem Telekom postaje vlasnik 35 različitih medija u Srbiji, što dugoročno može dovesti do sužavanja pluralizma, smanjenja prostora za kritičko izveštavanje i deformisanja tržišta koje je inače slabo i pod različitim pritiscima. Za novinare i urednike to znači rast egzistencijalne nesigurnosti i “tihog pritiska” u redakcijama: u praksi se već vidi da oni koji pokušaju da se odupru pritiscima često završavaju pod disciplinskim merama, sankcijama ili otkazima, kaže za Danas Filipović.
Još jedno pitanje je da li su kupovine Telekoma, uključujući i poslednju, realizacija već najavljenog „ukrupnjavanja“, za koje je javnost čula iz telefonskog razgovora Lučić- Miler, direktora Telekoma i generalnog direktora Junajted grupe (u čijem vlasništvu su N1, Nova, Danas i Radar), koji je proscureo u javnost.
Da li su ti planovi čisto ekonomske prirode, ili su razlozi dublji, Filipović skreće pažnju da o tome ne možemo da govorimo bez materijalnog dokaza.
– Ali možemo jasno da kažemo: bez obzira na to kako se ovakve transakcije formalno predstavljaju, njihov efekat je politički relevantan. U uslovima slabe regulacije, netransparentnog tržišta i državnog uticaja, ukrupnjavanje scene kroz državnog operatera nužno vodi ka lakšoj kontroli, većoj zavisnosti redakcija i manjku uređivačke autonomije. Za nameru za ovo preuzimanje javnost Srbije je saznala putem objava antimonopolskih komisija u Crnoj Gori i Sevrenoj Makedoniji još 2024. Na sajtu naše Komisije za zaštitu konkurencije ovaj podatak i dalje ne postoji. Ipak, portal Raskrikavanje jeste dobio odgovor da je ova transakcija odobrena od strane naše Komisije, a na njihovo pitanje kada će ta informacija biti poznata javnosti iz Komisije su im odgovori „kad se za to steknu uslovi“, pojašnjava sagovornica.
Kako dodaje, ovo nije prvi put da ključne informacije o koncentraciji vlasništva dobijamo pre iz institucija susednih zemalja nego od domaćih, što govori o nivou (ne)transparentnosti u Srbiji.
– U takvom ambijentu, realno je pretpostaviti da javnost o njima često sazna kasno, parcijalno ili posredno, a to dodatno podriva poverenje i otežava javnu kontrolu nad procesima koji direktno utiču na pluralizam i slobodu informisanja, zaključuje Filipović.
Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) skreće pažnju da se još tokom izmena medijskih zakona 2023. moglo naslutiti da se Telekom neće zadovoljiti i zaustaviti samo na legalizaciji svog tadašnjeg medijskog poseda.
– Već tada je bilo jasno da će Telekom kroz neko vreme dodatno ojačati tu poziciju i postati dominantan na medijskom tržištu. To se upravo dešava. Država se tim zakonom preko Telekoma nije samo vratila u medije, protiv čega se nismo uspeli izboriti, ona zapravo dostiže ogromnu, zabrinjavajuću koncentraciju političkog uticaja čime se obesmišljava medijski pluralizam, sloboda medija, lojalna konkurencija i sva druga demokratska opredeljenja za koja se i vlast deklarativno zalaže, kaže Milošević.
Za predsednika Asocijacije medija i direktora nedeljnika Vreme Stevana Ristića nema dileme da potezi koji vode dominaciji Telekoma na medijskom tržištu imaju čisto političku pozadinu, odnosno da predstavljaju pripremu vladajuće stranke za predstojeće izbore.
– Ekonomskim interesima se nikako ne može opravdati kupovina i funkcionisanje televizija za koje se pouzdano zna da nemaju gledanost, dok proizvode fantastično skup program i produkcije, uz ozbiljne novinarske plate bez ikakvog pokrića, kakvi su Juronjuz ili Blumberg. Mislim da vlast kreće u novu strategiju sa ciljem potpunog objedinjavanja prorežimskih medija, pre svega televizija, pripremajući se za izbore koje ćemo ove godine imati verovatno na svim nivoima. Srpska napredna stranka je u ozbiljnoj ofanzivi i zna da joj brojevi više ne idu na ruku, kao i da ovu količinu vlasti neće moći da zadrži u rukama služeći se samo postojećim izbornim inženjeringom, kojim jako dobro barata. Ovo će biti medijska potpora čitavog tog inženjeringa, ali uz obavezan uvoz glasača i izborne krađe na i izvan glasačkih mesta, kaže Ristić.
Kako precizira, ta medijska konsolidacija maće dva pravca.
– Prvi je otvaranje novih lokalnih tv, slično onoj u Nišu koja je počela sa radom jesenas. Očekujem da će se praviti nešto nalik ekspoziturama tv Informer, a čaršijom kolaju priče da je u već pripremi njih šest. S druge strane, činjenica je da je Srbija u top 10 zemalja u čitavom svetu po broju medija po glavi stanovnika. Vidimo prevelik broj informativnih emisija, tako da će se pre ići na preuzimanje i objedinjavanje, nego gašenje medija koje vlast preuzima preko Telekoma, uz jačanje lokalnih aseta, kaže Ristić.
Dodaje da se vlast nada da je ovu bitku dobila promenom vlasnika Junajted medije, nadajući se nekoj kooperaciji, ali i prestankom rada USAID-a koji je podržavao dobar deo nezavisnih lokalnih medija.
– U tom trenutku vlasti su mislile da je njihov posao završen, međutim nezavisni mediji, i lokalni i nacionalni, su pokazali neku vrstu upornosti da mogu i bez grantova i podrške koja je preko njih dolazila da opstanu i budu bolji i dobiju još veću publiku. Važno je i da je poraslo interesovanje za sadržaje koji ti mediji nude. Ljudi su, recimo u vreme kovida zaobilaznim putevima nalazili kredibilne informacije, izbegavajući prodržavnu propagandu i hvalospeve vlasti sa RTS i nacionalnih frekvencija, „Vreme“ je beležilo ozbiljan rast i tada i u proteklih 13, 14 meseci, pojašnjava direktor tog nedeljnika.
Kada su u pitanju moguće pretenzije Telekoma na nezavisne medije, poput onih iz Junajted grupe i jačeg uticaja na njihovu samostalnost, Ristić veruje da do toga neće doći, makar ne direktno.
– Neki pokušaj kupovine i direktne kontrole nezavisnih medija, delovalo bi previše grubo i pretenciozno, kao preveliki zalogaj u odnos na međunarodne aktere. Setim se Miloševića kako Holbruku pokazuje Koraksove karikature i objašnjava kako u Srbiji postoji ozbiljna sloboda medija. Sličan narativ dolazi i od naprednjaka. Ne mislim da bi bilo politički pametno da naprave još jedan K1 od N1, zaključuje Ristić.
Dugovi viši od tri milijarde evra
– Ovo ukrupnjavanje medijske imperije Telekoma dodatno zabrinjava zbog potpune netransparentnosti u pogledu cene, jer mi ni dalje ne znamo koliko su plaćeni mediji iz Kurirove grupacije. U suštini, u ovoj transakciji ne možemo videti ekonomske ciljeve ako znamo da je Telekom u velikim dugovima. Ovo pre liči na cementiranje medijske moći u godini za koju mnogi govore da je prelomna, kaže Olivera Milošević.
Inače, dugovanja Telekoma prema dobavljačima i državnim preduzećima u 2024, tvrde mediji, iznosila su oko 400 milijardi dinara, odnosno više od 3,4 milijarde evra.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.