Vesti

14. 11. 2025.

Izvor: RTV

Deset godina emisije "Pravi ugao" - Ljubica Gojgić o dijalogu, medijima i hrabrosti u novinarstvu

misija "Pravi ugao" obeležila je deset godina postojanja, gde je autorka i urednica emisije Ljubica Gojgić govorila o trajnosti emisije, dijalogu koji nestaje iz javnog prostora, o izazovima novinarstva i značaju profesionalne upornosti.

Na pitanje šta za nju lično znači obeležiti deset godina pripremanja i vođenja emisije kao što je "Pravi ugao", Ljubica Gojgić kaže da je ovo za nju zagrevanje u poređenju sa godišnjicama koje obeležava Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine, gde radi.

"Na televiziji Vojvodine koja ove godine slavi 50 godina postojanja i 76 godina postojanja radija, u poređenju sa "Brazdama" koje pamtim iz najranijeg detinjstva ili sa duplo dužim trajanjem "Petkazanja" Bore Otića, desetogodišnjica "Pravog ugla" može delovati samo kao zagrevanje", kaže autorka Ljubica Gojgić.

Ipak, imajući u vidu karakter emisije i činjenicu da svake nedelje ima četiri izdanja, ona smatra da je uspeh što je "izgurala prvu deceniju, da je emisija prepoznata od publike i uvažena od kolega".

Govoreći iz ličnog ugla, "Pravi ugao" je za nju drugi desetogodišnji jubilej, jer se po trajanju izjednačio sa njenim izveštavanjem iz Haškog tribunala. Neke teme, pokretane u haškim sudnicama, a još više oko Tribunala, kako kaže, i dalje se pojavljuju kao relevantne i u "Pravom uglu".

Kada danas kažete "studio otvoren za dijalog", šta to konkretno znači u praksi i kako merite da li je dijalog u emisiji zaista postignut?

Na početku emitovanja pozvali smo na dijalog svesni značaja zdrave diskusije. Danas, posle više od 1500 emisija, koliko smo prema našoj računici uradili, pokazalo se da nam aktuelnosti ne manjkaju, ali da je "dijalog postradao".

Argumentovani razgovor neistomišljenika sve ređe se vidi u medijima. Ne samo da ih ne vole učesnici, koji preferiraju da u studiju budu sami, nego se čini da ni publika više nema strpljenja za razgovore u kojima netrpeljivost nije očigledna ili nije u prvom planu. Živimo u vremenu kada je dijalog zamenilo tzv. kenselovanje. Otupeo je entuzijazam za polemiku, lakše je i brže da blokiraš i okreneš se istomišljenicima. "Pravi ugao" je zato više okrenut intervjuima sa jednim sagovornikom, u kojima je moj posao da budem i domaćin i "druga strana".

A šta kada sagovornici odbijaju dijalog?

Goste biraju događaji, mi se trudimo da ne propustimo najvažnije, kao i da nam ne promaknu teme važne našim gledaocima, koje ponekad padnu u senku tzv. "velike politike". U "Pravi ugao" su, od prvog dana, dobrodošli svi koji imaju nešto bitno da kažu. U pripremama za "Pravi ugao" primećuje se, nažalost, trend izbegavanja sagovornika da se odazovu pozivima. I to je taktika kojoj pribegavaju i iskusni i mladi, oni na vlasti kao i u opoziciji. U vremenu kada mogu da budu prisutni u javnosti i mimo tradicionalnih medija, recimo na društvenim mrežama i kada mogu da izaberu televizije koja će im biti naklonjena, sagovornici biraju gostovanja u emisijama koje nisu izazov.

Postoje, na primer, sagovornici koji svake nedelje, već tri godine dobijaju pozive za gostovanje, a na te pozive čak ni ne odgovaraju. A obavljaju važne poslove u državi. Takav odnos nije samo nepoštovanje prema jednom novinaru ili timu, on je više od toga, zanemarivanje obaveze informisanja javnosti o onome što direktno utiče na život ljudi. Ako govorimo o taktici "Pravog ugla" ona je jednostavna: ostajemo uporni u pokušajima da dođemo do svih relevantnih gostiju. A odnedavno javno saopštavamo ko odbija da razgovara.

Vi često naglašavate da zauzimanje strana nije posao novinara. Kako to izvesti u današnjem polarizovanom medijskom okruženju?

Zvučaće paradoksalno, ali danas se, upravo zbog tako strašno polarizovanog sveta u prividnom izobilju izvora informacija, potreba za objektivnim, kritičkim novinarstvom koje nije podilaženje nijednoj strani, vidi kristalno jasno. Čini mi se da je jasno i šta treba raditi: ostati veran pravilima profesije i ne zaboraviti da je suština našeg fenomenalnog posla - rad u interesu javnosti.

Raditi emisije uživo je poseban izazov, a naročito političke emisije uživo. Gde je linija između pristojnosti, "političke korektnosti" i autocenzure? Kako je držite pod kontrolom tokom intervjua koji se dešava uživo?

Autocenzuri kao i cenzuri, ne bi trebalo da ima mesta u novinarstvu, iako je jasno da postoje i da često uopšte nisu sakrivene. Politička korektnost je drugo, neki misle otmenije, ime za autocenzuru. Opasno je i tužno što su tim konceptima "obazrivosti" izložene mnoge generacije mladih novinara koji sa velikim nadama ulaze u redakcije. Pristojnost se podrazumeva, iako skandali navodno dižu rejtinge. Intervju koji se radi uživo jeste poseban izazov ali ako počiva na dobroj pripremi, lakše se radi. Naravno, program uživo podrazumeva da nekada ostajete nezadovoljni, sobom ili gostom. I da uvek imate prostora da budete bolji.

Koji je bio Vaš najzahtevniji razgovor u karijeri i zašto, po čemu pamtite taj trenutak?

Ne razmišljam o sagovornicima, više se sećam nekih situacija. Recimo, onog vetrovitog dana u Hagu, kada mi se na glavu, u živom programu, srušio šator koji nas je štitio od kiše. Sećam se i prvog izdanja "Pravog ugla" i pitanja hoću li biti prihvaćena na javnom servisu, na kome nikada do tada nisam radila. Prisećam se i onih prilika kada gost emisije otkaže dolazak tek nekoliko sati pre emitovanja, nekih gostiju koji su ljutito odlazili iz studija ali i trenutaka kada ekipa iz režije aplauzom čestita na dobro obavljenom razgovoru.

Koji je vaš "otvarač", prvo pitanje koje ruši tremu kod sagovornika i kako rešavate "teške" situacije kada sagovornici izbegavaju odgovore, prepoznate spin ili kada napadaju voditelja?

Prednost okruglih jubileja, 10 godina emisije ili 30 godina u novinarstvu je u tome što većinu "teških" sagovornika veoma dobro poznajete, kao i oni vas. To poznanstvo i, u najvećem broju slučajeva, profesionalno uvažavanje pomaže da se iz faza spinovanja, izbegavanja odgovora ili zastrašivanja brže pređe u prostor kvalitetnog dijaloga, što je jedino što gledaoce zanima.

Nema univerzalog ključa, nekada je dovoljno malo razgovora pre emisije a nekada su teme takve da se emisije otvaraju samom najavom. Ima i emisija u kojima distanca među učesnicima, ostane vidljiva do samog kraja. Taj odnos gosta i novinara jeste važan ali nije najvažjiji jer, na kraju balade, bitno je samo jedno, jesmo li uspeli kod gledalaca, da li su oni nešto saznali, da li smo razjasnili njihove nedoumice.

Koji intervju iz snova biste danas uradili i šta bi bilo prvo pitanje? I zašto baš ta osoba?

Da krenemo od onoga što nam je najbliže. Volela bih da razgovaram sa tužiocima VJT u Novom Sadu i Beogradu, u vezi sa istragama koje se vode u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu. Čini se da je, godinu dana posle tragedije na železničkoj stanici, prostor istrage opasno kontaminiran spekulacijama i spinovima što kod građana unosi sumnju da će odgovorni biti pronađeni i snositi konsekvence. Verujem da bih imala zanimljiva pitanja za Ursulu fon Der Lajen. Volela bih da sretnem nekog od članova Nobelovog kometiteta za dodelu nagrade za mir. Prvo pitanje ne bi bilo: Zašto ne Tramp (ha,ha) ali bi se svakako ticalo politike izbora najzaslužnijeg za mir u svetu. Bilo bi zanimljivo intervjuisati Emanuela Makrona ali i novu generaciju afričkih političara koji kontinent pokušavaju da izvuku sa političke margine.

Kako digitalni kanali (YouTube/podcast) menjaju ton i dužinu pitanja i da li "Pravi ugao" zbog toga menja dramaturgiju?

"Pravi ugao" ima veliku podršku web tima RTV zahvaljujući kome se emisije u veoma kratkom roku nalaze na YouTube kanalu. To veoma doprinosi gledanosti i prepoznatljivosti programa ali zaista traži i određeno prilagođavanje koje, priznajem, još nisam savladala.

Novi mediji traže kraće segmente razgovora, kako bi emisija lakše mogla da se razbije na "shorts"-e. Letos sam u Francuskoj gledala jutarnji program u kome postoji rubrika "1 minut za…", gde se temi posvećuje jedan minut. Program jeste dinamičan, ali je jasno da ta formula nije održiva u svim formatima. Analitički intervjui će uvek tražiti malo više vremena za odgovor, pa i za pitanje. U potrazi smo za zlatnom sredinom.

I za kraj, posle profesionalne karijere koju imate iza sebe, šta je Vaša poruka novim, mladim novinarima danas?

Da ne gube nadu u novinarstvo koje krasi hrabrost, a ne potčinjavanje.

Emisija "Pravi ugao" emituje se ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom na Prvom programu RTV. Sve emisije dostupne su i na RTV YouTube kanalu kao i na odloženom gledanju na sajtu RTV-a.