Vesti
03. 11. 2025.
Student i novinar Božidar Milovac: Budućnost medija u Srbiji zavisi od ishoda protesta
"U Novom Sadu novinari u zajedničkoj grupi koordiniraju kako da izveštavaju o protestima. Cilj je da svi budu bezbedni. Ne mogu da zamislim ovakav nivo solidarnosti bilo gde drugde"
Uoči godišnjice urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi, Evropska federacija novinara (EFJ) razgovarala je sa Božidarom Milovcem, studentom i novinarom iz Novog Sada. Dok Milovac obično izveštava o politici i društvenim pitanjima za više medija, proteklu godinu proveo je uglavnom prateći masovne antikorupcijske proteste koji su izbili nakon tragedije. Ove proteste obeležili su brojni napadi i nasilje nad novinarima. Milovac nije izuzetak: ometan je u radu, izložen verbalnim zastrašivanjima i oduzimanju telefona. U ovom intervjuu govori o svom iskustvu kao novinar i student tokom protesta, kako i kako razmišlja o budućnosti slobodnih i nezavisnih medija u Srbiji.
U kontekstu protesta, kako pronalazite ravnotežu između svog novinarskog rada i ličnih stavova?
Božidar Milovac: To je bilo veoma teško. Naravno, svaka mlada i obrazovana osoba želi da živi u slobodnom društvu, bez obzira na ideološke razlike. Verujem da svi u teoriji podržavaju ciljeve studenata, ali mi novinari smo doneli odluku da javno ne izražavamo svoja uverenja. To je bila jedna od najtežih odluka prošle godine, ali stojimo iza nje. Smatramo da je medijski rad jednako važan za izgradnju slobodnog i demokratskog društva.
Mislite li da većina mladih u Srbiji deli tu privrženost slobodi medija?
Mislim da se ranije verovalo da mladi nisu zainteresovani ni za šta i da žive u svojim ličnim „balonima“. Ali protekla godina je pokazala da to nije tačno. U jednom tekstu koji sam napisao o međusobnoj podršci novinara, posebno sam istakao podršku koju su studenti i mladi ljudi pružili slobodnim i nezavisnim medijima. Na primer, kada su predsednik i policija napali novinarke u Nišu, studenti su organizovali protest podrške, osuđujući predsednikov govor kao neprihvatljiv. Studenti su ponovo pokazali solidarnost kada su pristalice vlasti blokirale televiziju N1. Uopšteno, mladi sada mnogo bolje razumeju značaj slobodnih medija nego što smo mislili. Ispostavilo se da profesionalno i odgovorno obavljanje novinarskog posla snažno utiče na to kako ljudi shvataju njegovu vrednost.
Možete li opisati trenutnu atmosferu tokom protesta? Po čemu se ovi protesti razlikuju od prethodnih?
Atmosfera se dosta promenila. Kada sam počeo da radim 2022–23. godine, nije bilo potrebe za posebnom pripremom za izveštavanje sa protesta – dovoljno je bilo imati novinarsku akreditaciju i ispravnu kameru. Nije bilo fizičkih napada. Situacija se pogoršala posle 1. novembra – postala je sve nasilnija, jer vlast očigledno deli društvo na one koji podržavaju studente i one koji podržavaju vladajuću partiju. Jednog mog kolegu policajac je udario nogom u stomak, a meni su oduzeli telefon na skoro dva minuta. Iako bi to u drugim zemljama bio ozbiljan incident, u našem kontekstu to je najmanji problem. Ranije ove godine, jedan novinar koji je ujedno i profesor na mom fakultetu bio je meta kampanje blaćenja. Dobio je i pisanu pretnju smrću, ostavljenu na ulazu u njegovu zgradu. To je posledica višegodišnje demonizacije medija, naročito slobodnih, i svakoga ko kritikuje režim.
Tokom protekle godine EFJ je, putem platforme Mapping Media Freedom, evidentirao brojne napade na novinare. Kakvu podršku novinari dobijaju? Kako vlasti reaguju na pretnje i napade?
Većina državnih institucija ne odgovara na naše zahteve, a kad slučajevi dospeju na sud, oni se razvlače. To ohrabruje pretnje upućene slobodnim medijima i svima koji nisu povezani sa vladajućom partijom. Policija retko reaguje ili komunicira, osim kada pošalje opšte saopštenje za sve medije, ako je u pitanju nešto što direktno pogađa njihove interese. Jedini način da prijavimo napade su preko novinarskih udruženja, koja odlično rade svoj posao, i putem suda. Iz ličnog iskustva mogu reći da me NUNS i UNS uvek pozovu čim se nešto dogodi – provere da li sam dobro i pitaju da li mi treba pomoć.
Na ličnom planu, šta vas održava uprkos ovako sumornoj situaciji?
Nemam pojma! Valjda smo se svi već navikli i prihvatili da živimo u stalnom stresu. Trudim se da ostanem koliko-toliko pribran, a ljudi kojima sam okružen su mi jako važni. Treba umeti uživati u malim stvarima koje te podsećaju na normalan život. Svi smo znali u šta ulazimo, ali smo ipak odlučili da nastavimo. Kao novinari, veoma dobro znamo kakvo društvo želimo da gradimo. Danas smo odlučniji nego ikad da radimo svoj posao kako treba. Ne mogu nas uplašiti ni zaplašiti, jer ono u šta mi verujemo jače je od svega čime oni raspolažu.
Šta vam je posebno ostalo u sećanju iz ove godine?
Impresioniran sam solidarnošću među novinarima u Srbiji. U Novom Sadu novinari se dogovaraju u zajedničkoj grupi kako da izveštavaju o protestima – koordiniraju od početka do kraja marša. Cilj je da svi budu bezbedni. Ne mogu da zamislim ovakav nivo solidarnosti bilo gde drugde.
Kako vidite budućnost nezavisnog novinarstva u Srbiji?
Mislim da budućnost medija zavisi od ishoda protesta. Ovaj pokret će u potpunosti odrediti našu budućnost. Ako vlast ostane, nastaviće se direktni napadi na medije. Ako protesti uspeju, na nama će biti odgovornost da izgradimo društvo koje ceni slobodne medije. Teško je govoriti o budućnosti medija, a da se ne uzme u obzir kako će se protesti završiti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.