Vesti
25. 09. 2025.
Sve je manje poštenih medija
Sve je manje i manje poštenih medija gde čovek može da radi - tako medijsku sliku u Srbiji opisuje novosadski novinar Igor Mihaljević, dodajući da su se u njegovom gradu, nakon tragedije i pada nadstrešnice, novinari koji zaista žele da dođu do istine zbližili i drže se jedni dugih, bez obzira na to što su međusobna konkurencija na tržištu.
"Vidite stratište ispod kog su leševi, zbog korupcije, krađe, neznanja, bahatosti, a onda vidite novinare koji bi trebalo jedni drugima da budu protivnici na medijskom tržištu, a koji se, zapravo, drže kao neki isplivali ljudi na olupini Titanika i gledaju kako da izvuku istinu zajedno. I ne pita se ko ima vest, telefonski broj, kontakt, odličnog sagovornika ili sagovornicu, delimo na način na koji nikad nismo delili", kazao je Mihaljević u FoNetovom serijalu Kiosk.
On se priseća da je tako bilo i krajem devedesetih, za vreme Slobodana Miloševića, kada je fizička egzistencija novinara bila ugrožena iz vrlo sličnih razloga. I tada i sada, prava pretnja su, smatra on, kriminalci u službi politike.
"Nismo se mi bojali SPS-a i Miloševića, jednako kao što se sada ne bojimo Vučića i Srpske napredne stranke. Mi se bojimo ljudi iz kriminalnog miljea sa kojima su oni uvezani. Ne strepimo od nekog Milenka Jovanova. Ne, mi strepimo od Zvonka Veselinovića, Radojičića, Belivuka, takve ekipe. Tu su i Levijatani, razna udruženja koja su repovi te vlasti, oni su umreženi, to je pretnja", kazao je Mihaljević.
Dodaje da su u današnje vreme pretnja novinarima i mrki pogledi izmanipulisanih ljudi.Kada bi odgovor na pitanje kako je to biti novinar u Srbiji morao da smesti u jednu reč, to bi bila reč nezahvalno.
I sam je to osetio na svojoj koži 2017. godine kada je, kako kaže, bio "kao džukela najuren" iz Radio televizije Vojvodine, sa Omladinskog radija gde je radio kao novinar i urednik. Nedelju dana je dolazio na posao, a da nije ni znao da je otpušten.Mihaljević podseća da u tom talasu on nije bio jedini, a kako tvrdi, otpušteni su bili upravo oni najbolji, samo zato što nisu bili podobni i podložni kontroli.
"Možete imati najviše klikova, da vas čitaoci najviše poštuju, a čitaoci su vaši poslodavci, a ne Srpska napredna stranka ili bilo ko drugi. Možete imati punu vitrinu nagrada i priznanja, uvažavanje sredine i kolega, vama se jednog dana pojavi neka osoba na poslu i kaže: E, znaš, ti više ne radiš ovde već sedam dana", priseća se sagovornik FoNeta.
Tada se, prema njegovim rečima našao na ulici kao politički disident.
"Neću oprostiti našem predsedniku i aktuelnom režimu, što je toliko bagatelizovao političke disidente, kada sam to uspeo da budem ja u omladinskom radiju, radio televizije Vojvodine, gde ni jednu jedinu reč za tri godine nisam napisao koja je bila dnevno politička. Ali svaki moj tekst jeste politički, jer način pristupa temi, odabir sagovornika i sagovornica, jezika kojim se služim i cela dinamika teksta nekome ko je pismen, a oni imaju pismenih ljudi, jasno daje do znanja koji su moji svetonazori i vrednosti", kazao je Mihaljević.
Mihaljević u srpskoj novinarskoj svakodnevici primećuje i pritiske, materijalnu i egzistencijalnu neizvesnost. Ipak, ne odriče se novinarskog poziva."Mala i neizvesna plata, stres, hronične bolesti, psihosomatske bolesti, da, teško je.
Ali dobrim novinarima i novinarkama i u Srbiji, kao i svugde na svetu, to je poziv. Poziv je reč koja je jedan stepen iznad profesije. To ne znači samo da se mi time bavimo i da mi od toga zarađujemo, to je način na koji mi razmišljamo i živimo. Od toga čovek zaista ne može da se odlepi i novinari su to što jesu - do smrti", zaključio je Mihaljević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.