Vesti

11. 09. 2025.

Izvor: ANEM

Iskustva članova komisija za ocenjivanje medijskih projekata: Najveće zamerke na JIS

Novi Jedinstveni informacioni sistem (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija putem kojeg su se od ove godine ocenjivali medijski projekti na konkursima za projektno sufinansiranje izazvao je niz teškoća, slaže se većina članova ovogodišnjih komisija za ocenjivanje projekata koje je kontaktirao ANEM. Takođe, mnogi od njih ističu kao veliki problem to što su pojedini kandidati bili članovi u velikom broju komisija, te su mišljenja da bi to trebalo ograničiti.

Jovan Bukovala kao samostalni medijski stručnjak u poslednjih sedam godina bio je član komisija za ocenivanja medijskih projekata u 46 komisija.

„Negativno iskustvo nosim iz niške gradske opštine Crveni krst kada je 2019. godine dat broj mog mobilnog telefona na koji su me zvali učesnici čiji projekti nisu sufinansirani, govoreći mi: ,,Došao si, dečko, iz Beograda. Tužićemo te, mladi profesore!''. Naravno, do danas nikada nigde nijedan upravni spor nije pokrenut“, navodi Bukovala.

On dodaje da je 2023. godine doživeo najneprijatniju situaciju kada je osvanuo tekst protiv Gordane Ristić, Dragana Stojanovića Žike iz UNS-a i njega da su milione dinara dodelili izvesnom Radoici Milosavljeviću, navodno kruševačkom biznismenu bliskom SNS-u, kao i pravnom licu koje je u APR-u prijavilo prekid obavljanja delatnosti počev od 22. jula 2022. godine, iako proveru dokumentacije podnete na konkurs vrši stručna služba organa koji je raspisao konkurs, a ne komisija, zbog čega je delimično poništeno konačno rešenje.

Prema njegovim rečima, iako je naknada za učešće u radu komisije važna, nepravedno je da opštine koje su siromašne daju veći honorar od dobrostojećih. Zbog toga smatra da bi morala da postoji skala, te da se odredi tako da jedan projekat vredi određenu svotu, jer se dešavalo da u nekim jedinicama lokalne samouprave bude prijavljeno svega par projekata, a da honorar iznosi 20 ili 30 hiljada dinara.

„Nasuprot tome, u nadležnom ministarstvu za poslove javnog informisanja bude po 200 i nešto prijavljenih projekata, a naknada između 30, 40 i 50 hiljada dinara. Pritom, nepravedno je da je za pojedine konkurse (internet i televizija) veći honorar, nego za neke druge (radio, štampani mediji i agencije). Dakle, time se očigledno šalje jasna i nedvosmislena poruka koji medij treba da bude primaran, umesto da svi budu pođednako zastupljeni, pogotovo kada se uzme obzir sredina u kojoj taj medij funkcioniše“, ocenjuje Bukovala.

Predrag Rava je ove godine učestvovao u nekoliko komisija kao predstavnik Udruženja novinara Srbije. Ove godine, kaže, možda i po prvi put nije imao kao član komisije neke pritiske i uticaje na to koji projekti treba da prođu i koliko novca da dobiju.

„Međutim, naglasio bih, a to ne verujem da je bilo slučajno, da sam kao član UNS-a bio u manjim komisijama, odnosno, manjim lokalnim opštinama. Manjim u smislu da su imali manje novca iz budžeta za projekte. Pa jedino objašnjenje bi bilo i to da za taj mali iznos nisu hteli da prave problem, nego da prikažu neku demokratičnost i na taj način da konkurs ima legitimitet. U svakom slučaju primetno je da je bilo članova komisija koji su učestvovali u velikom broju komisija, po 40-50 komisija, a ako znamo da je celi proces trajao nekoliko meseci, onda je potpuno jasno da je skoro pa nemoguće da su mogli kvalitetno da rade svoj posao“, navodi on.

Njegova sugestija je da je potpuno u redu da se možda broj komisija ograniči.

„Taj broj mora da bude ograničen kako bi svaki član koji učestvuje u velikom broju komisija imao vremena da kvalitetno odradi svoj posao. Smatram da je to nemoguće ukoliko neko ima po 30, 40, 50 komisija. Ono što je ključno i što možda treba reći već na početku, da sve ove godine kako postoji ovaj proces raspodela javnih sredstava preko konkursa za projekte u oblasti javnog informisanja, nikada nije imala neku internu ili eksternu evoluaciju, nikada do kraja nisu propraćeni ti projekti, pa ispada da su ovo konkursi za lepo napisane projekte, a šta je posle na terenu urađeno, to niko ne kontroliše“, naglašava Rava.

Fahrudin Kladničanin bio je član komisija kao samostalni kandidat i iskustvo u radu stručnih komisija, posebno kada je reč o komunikaciji sa lokalnim samoupravama, u većini slučajeva ocenjuje kao korektno, profesionalno i na zadovoljavajućem nivou.

„Tokom ove godine, međutim, primetna je određena otežanost u sprovođenju postupaka, pre svega zbog uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema (JIS). Sam JIS je, kao novi digitalni alat, izazvao određenu pometnju u radu lokalnih samouprava, budući da lica zadužena za sprovođenje konkursa često nisu bila adekvatno obučena za njegovu primenu. Imajući u vidu da je ovo prva godina primene JIS-a, razumljivo je da je za njegovu potpunu funkcionalnost potrebno vreme, dodatna obuka i sticanje iskustva. U tom kontekstu, članovi stručnih komisija često su pružali pomoć zaposlenima u lokalnim samoupravama, kako bi ceo proces protekao što efikasnije i bez većih poteškoća“, objašnjava Kladničanin.

On naglašava da tokom rada nije primetio bilo kakvo direktno uplitanje lokalnih samouprava u proces odlučivanja.

„Sednice komisija održavane su samo u završnoj fazi, kada je bilo potrebno izvršiti raspodelu sredstava, dok se ocenjivanje projekata obavljalo individualno, od kuće. Ni u tom delu postupka nije bilo vidljivih pritisaka ili pokušaja uticaja na odluke komisija“, dodaje on.

Iako je primena Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) značajan korak ka digitalizaciji postupaka, dosadašnja praksa je, prema njegovim rečima, ukazala na nekoliko ozbiljnih izazova koje je neophodno sistemski rešiti kako bi se unapredila efikasnost i kvalitet rada stručnih komisija.

„Jedan od najvećih problema predstavlja činjenica da JIS u svom sadašnjem obliku ne omogućava članovima komisija da izvrše korekciju unetih ocena. Budući da tokom evaluacije projekata može doći do tehničkih ili ljudskih grešaka, neophodno je uvesti mogućnost jednokratne ispravke ocene, i to pre nego što se postupak ocenjivanja konačno zaključi. Ova funkcionalnost bi značajno doprinela preciznosti i tačnosti celokupnog procesa“, ocenjuje Kladničanin.

Milan Vlajić ove godine je bio u tri komisije i to u Jagodini, Babušnici i Beloj Palanki iako ga je Udruženje novinara Srbije delegiralo u preko 20, zato što je bio jedan od retkih koji je bodovan pre isteka rokova kod pojedinih opština.

„Koliko je sam proces ocenjivanja transparentan, to je diskutabilno, ali mišljenja sam da ni ranija ocenjivanja projekata nisu bila manje ili više legitimna. Ranije se sastajala komisije i članovi su mogli da diskutuju o svakom projektu. Sada, članovi komisije tek kada svi izboduju projekat vide kako je ko od članova ocenio, a onda se ipak sastaje komisija da bi predložila sa koliko sredstava treba podržati neki projekat. Sada se sve to radi bez diskusije, jer je bodovanje zatvoreno, pa se zbog broja bodova podržavaju pojedini projekti koji  ne bi trebalo da budu podržani, uz dobre argumente nekog od članova“, napominje Vlajić.

Kada je reč i samom Jedinstvenom informacionom sistemu za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja misli da je „bušniji od sita“.

„I pored dobre namere da način izbora članova komisija i ocenjivanja projekata bude što pošteniji i transparentniji doveo je do tolike zbrke da su na kraju vrsni poznavaoci projektnog sufinasiranja odustali od prijave za komisije, a neki su iskoristili propuste u sistemu da sakupe veći broj bodova. Takođe, toliko propusta koji su tokom podnošenja prijava i projekata u hodu ispravljani mislim da nije smelo Ministarstvo da dozvoli. Međutim, sve je brzo rešavano zahvaljujući radnicama Ministarstva. Sam sistem i dalje ima dosta nedostataka pa se nadam da će neki biti otklonjeni do naredne godine“, ističe Vlajić.

Sandra Iršević ove godine u komisijama za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja učestvovala je ispred UNS-a. Kaže da nije dobila nikakav spisak od opština, a da se rukovodila time da lokalni novac ostaje lokalnim medijima.

„Lično nisam se dogovarala sa drugim članovima, a ni od UNS-a nisam imala nikakve instrukcije tako sam sve bodovala po pravilniku. Ono što je moj lični utisak da predstavnici medija iz većine lokalnih sredina pišu veoma loše projekte“, ocenjuje Iršević.

Iskustvo sa predstavnicima lokalnih samouprava bilo joj je različito. Negde, dodaje, predsednik opštine ih je pozdravio, negde načelnik ili su samo radili s osobom koja je bila zadužena.

„Nisu uvek bili zadovojni radom komisije, ali pošto je u pitanju JIS i kad se jednom unese ocena mi ne možemo da menjamo, ne može ni lokalna samourava. Promene može da unosi samo Ministarstvo, ali takvih slučajeva  komisijama gde sam ja bila nije bilo. U pojedinim slučajevima bilo je rasprava i sukoba mišljenja sa članovima komisija, ali s predstavnicima lokalnih samouprava nisam imala problema. Ja sam od 12 komisija samo jednu imala online jer su tako htele kolege, ali i to je proteklo uz malu razmenu mišljenja ok. Najkraće rečeno sve je jasno i transparentno jer bodovi diktiraju“, navodi Iršević.

Podsetimo, medijska i novinarska udruženja ANEM, UNS, NUNS, Lokal Pres i Asocijacija medija podnela su Ministarstvu informisanja 25. avgusta ove godine predlog za izmenu određenih procedura u projektnom sufinansiranju medija, među kojima su unapređenje rada JIS, ograničenje broja komisija u kojima kandidati mogu da učestvuju, usklađivanje honorara za članove komisija i drugo.