Vesti
06. 06. 2013.
Zbog konkursa za novu TV gubimo 100 miliona evra
Raspisivanjem konkursa za novu televiziju, na frekvencijama koje je koristila TV „Avala“, proces digitalizacije u Srbiji je dodatno usporen, a budžet u perspektivi ostao kratak za, prema nekim procenama, čak 100 miliona evra.
I Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Beogradu, kritikovao je u pismu ministru Rasimu Ljajiću kašnjenje u digitalizaciji koja treba da bude završena do juna 2015. godine. Frekvencije koje je koristila „Avala“ trebalo je da budu namenjene proširenju inicijalne mreže za testiranje digitalnog signala.
To i predviđa nacrt pravilnika o preraspodeli frekvencija, koji je uradio RATEL, a koji je samo još trebalo da potpiše Ljajić, kako bi stupio na snagu.
RRA je, međutim, pre toga raspisala konkurs za dodelu ove frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću nekom od TV emitera, čime je praktično onemogućeno da se one koriste za proces digitalizacije. U RRA kažu da su radili po zakonu, po kome su obavezni da sve slobodne frekvencije stave na konkurs.
Goran Karadžić iz Saveta RRA kaže da su tako i uradili čim su od Ministarstva za telekomunikacije dobili obaveštenje da su te frekvencije slobodne, a od RATELa dokumentaciju za raspisivanje konkursa. - Zašto su je dostavili ako ne žele konkurs - kaže Karadžić. Ljajić priznaje da je zakonska procedura ispoštovana, ali ističe i da nije srećan što je konkurs raspisan, jer misli da je bilo bolje da se te frekvencije koriste za ubrzavanje digitalizacije, i da se, kada se digitalizacija završi, ostvare prihodi za budžet.
- To su uradili Makedonci, pustili su digitalni signal i ostvarili prihod od 30 miliona evra, a mi bismo ostvarili i više. Mislim da se ovim javnim konkursom pravi velika šteta.
Upozorio sam na to - kaže Ljajić. Advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak ocenjuje da Ljajić i sada može da potpiše pravilnik, čime bi ceo konkurs za dodelu frekvencija pao u vodu. Pravilnik je inače prošao javnu raspravu, a njemu se protivila samo RRA.
Mobilni operateri
Za digitalizaciju su zainteresovani i mobilni operateri, jer bi im to omogućilo proširenje usluga. Oni bi otkupili „digitalnu dividendu“, deo spektra koji se oslobađa digitalizacijom, na čemu bi i država znatno zaradila. Nemačka je tako zaradila 3,57 milijardi evra, a Francuska 2,6 milijardi evra. Digitalizacija bi podigla i vrednost Telekoma, čija se prodaja najavljuje.
Komentari (1)
ostavi komentar06.06.
2013.
Rasomonijada
Izgleda da su akteri u procesu digitalizacije televizije, odnosno prosirenju Inicijalne mreze, promenili misljenja u periodu kraj marta - pocetak aprila. To se lepo se lepo vidi iz nize navedenih saopstenja i dokumenta:
Odgovori26. mart 2013. - Uskоrо znаčајnо prоširеnје iniciјаlnе мrеžе (http://www.etv.rs/vesti/161-uskoro-znaca-no-prosirenje-inici-alne-mreze);
29. mart 2013. - Тrkа zа rоkоvimа (http://www.etv.rs/vesti/163-trka-za-rokovima);
3. april 2013. - Mišljenje Republičke radiodifuzne agencije (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Izmena_plana_raspodele_210313/Misljenje%20RRA.pdf).
Sta se tada tacno desavalo i odlucivalo, nije lako dokuciti.