Vesti
03. 01. 2025.
Kolektivna nemarnost i nedovoljna briga doveli do ugroženosti ćirilice – uloga obrazovnog sistema u očuvanju pisma značajna, ali ne i jedina
Položaj ćirilice u našem društvu je ugrožen, a uloga obrazovnog sistema u očuvanju ćiriličnog pisma, kako kažu sagovornice Ćirilovanja, značajna je, ali ne i jedina. Do ugroženosti upotrebe ćirilice, posebno kod mladih, saglasne su one, pored mnogobrojnih faktora, dovela je kolektivna nemarnost i nedovoljna briga o svemu što je deo našeg kulturnog i istorijskog nasleđa.
Na Kosovu i Metohiji, gde je identitet srpskog naroda ugroženiji nego bilo gde, ističu one, izuzetno je važno negovati upotrebu ćirilice.
Profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Priština Ana Kostić kaže da je položaj ćirilice u našem društvu veoma ugrožen i da smo svedoci sve češće upotrebe latiničnog pisma, što ide nauštrb našem autohtonom.
„Sve češće srećemo knjige, novine, časopise na latiničnom pismu. Nazivi preduzeća, pa i domaćih i stranih brendova su ispisani latinicom. Zatim, filmovi i emisije stranih autora titlovani su latinicom. Pa i ta latinica, koja je u upotrebi kod nas, sve češće se nepravilno koristi. Navedeno ukazuje na loš položaj ćiriličnog pisma, ili, globalno gledano i na srpski jezik uopšte”, navodi Kostić.
Deca i mladi mnogo više koriste latinicu
Njeno dugogodišnje radno iskutvo pokazuje da deca i mladi mnogo više koriste latinicu od ćirilice.
„Nažalost, uticaj društvenih mreža, interneta, globalizacija pod uticajem engleskog jezika uvlači se u sve pore društva, pa i u jezik. Ćirilično pismo gotovo da se ne koristi, iako sve što možete napisati latinicom, možete i ćirilicom. Još je tužnije to što se dva pisma kojima se služimo često mešaju (npr.hvala!)”, navodi profesorka.
Pored toga, Kostić ističe, da je još značajniji faktor ugroženosti ćirilice - naš nemar.
„U Rusiji ćete, recimo videti da je naziv poznatog lanca brze hrane ispisan ćiriličnim pismo, Mak Donalds, ili naziv popularnog gaziranog napitka je koka-kola. Ne vidim razloga da to tako ne bude i kod nas”, kaže Kostić.
Uloga obrazovnog sistema u očuvanju ćiriličnog pisma, navodi ona, veoma je značajna. Međutim, ukazuje na druge probleme koji otežavaju ovu borbu.
„Mi podstičemo upotrebu ćirilice, ali smo nemoćni pred društvenim mrežama i nemarom države koja ne čini mnogo u pogledu očuvanja ćirilice. Retko ćete, na primer, naći naziv vežbanka na ćiriličnom pismu, iako se ona koristi za pisanje radova iz srpskog jezika”, dodaje ona.
Posebno važno negovati ćirilicu na KiM
Upotreba ćirilice na Kosovu i Metohiji, smatra Kostić, morala bi da zauzima posebno mesto jer je u vremenu kada je naš identitet veoma ugrožen, ističe ona, izuzetno važno negovati upotrebu ćirilice.
„U tom smislu, uloga učitelja, i kroz kasnije školovanje je veoma važna. Uloga medija nije ništa manje važna. Međutim, sve to nameće prirodno pitanje - imamo li dovoljan broj časova srpskog jezika u školama na nedeljnom nivou? Da li se sve gradivo može kvalitetno obraditi za četiri časa od po 40 minuta nedeljno? Nastavnici i učitelji smatraju da je to nedovoljno, da jeziku, a u okviru njega posebno ćirilici i njenom korišćenju, treba dati veći vremenski prostor”, kaže profesorka Kostić.
Pred nama su, podvlači, veliki izazovi, rudarski posao i teška borba za očuvanjem pisma koje nas čini posebnim.
Srpska ćirilica pripada samo nama - negovati je i čuvati
„Danas, kada je ekspanzija latinice na globalnom nivou uzela maha potrebno je dobrano podmetnuti leđa i odupreti se uticajima. Treba objasniti deci, ali i starijima da niko nije protiv upotrebe latiničnog pisma, samo ta dva pisma, koja nas, Srbe čine bogatijima za poznavanje oba, treba postaviti svako na svoje mesto, a ćirilično svakako mora biti na prvom! Na kraju, naša, srpska ćirilica je samo naša, i pripada samo nama, i treba je negovati i čuvati”, zaključuju profesorka srpskog jezika i književnosti Ana Kostić.
Profesorka srpskog jezika i književnosti u Građevinsko-saobraćajnoj školi u Gračanici Marija Đekić Karadžić smatra da položaj ćirilice u obrazovnom sistemu nije sjajan, ali da se u školama daje prednost ćiriličnom pismu u odnosu nad latiničnim.
„Ako imamo u vidu da kod nas opada broj funkcionalno pismenih osoba, da učenici sve teže čitaju i da je loš rukopis sve češća pojava među njima, kao i da se lektira sve manje čita, onda se ne može baš reći da je položaj ćirilice sjajan. S druge strane, u našim školama je se ipak daje prednost ćirilici nad latinicom, ona je prvo i osnovno pismo na kojem se uči, ali, čini mi se, ne u toj meri da se đacima stalno ukazuje na to koliko je ona važna za očuvanje našeg identiteta“, napominje Karadžić.
Učenici na času koriste ćirilicu, latinica zastupljenija u neformalnoj komunikaciji
Iz iskustva kaže da učenici na času češće koriste ćirilicu, a da je latinično pismo kod njih zastupljenije u neformalnoj i digitalnoj komunikaciji.
„Češće koriste ćirilicu i to, na primer, prilikom izrade pismenih zadataka i drugih vrsta provera. Latinica je kod njih zastupljenija u neformalnoj i digitalnoj komunikaciji. Mobilni telefoni, računari i društvene mreže su doprineli tome, ali nisu oni jedini krivci. Okruženi smo natpisima na latinici, kao i latiničnim naslovima u medijima (novinama, televiziji, internetu), čak i u onima sa nacionalnom frekvencijom. A nije retka ni pojava da učenici u jednom tekstu koriste i jedno i drugo pismo“, objašnjava ona.
Na pitanje, šta je u najvećoj meri uticalo da danas govorimo o ugroženosti upotrebe ćirilice, posebno kada je reč o mlađim generacijama, Karadžić ističe da je, pre svega, uticala naša kolektivna nemarnost i nedovoljna briga o svemu što je deo našeg kulturnog i istorijskog nasleđa.
„Mlađi naraštaji nisu sami izabrali da više vole jedno, a manje drugo pismo. Njima je to, kao uostalom i nama starijima, nametnuto u svakodnevnom životu. Virtuelni prostor je uglavnom na latinici. Realnost je prebukirana latinicom. Natpisi na lokalima, nazivi na proizvodima, naslovi u novinama, titlovi u filmovima, reklamni slogani na bilbordima, izlozi u knjižarama najčešće su napisani latinicom“, kaže Karadžić.
Škola nemoćna u borbi za očuvanje ćirilice ako društvena stvarnost favorizuje nešto drugo
Navodi da uloga obrazovnog sistema jeste važna u širenju svesti o važnosti upotrebe ćiriličnog pisma, ali ne i ključna, a pogotovo ne i jedina.
„U okviru našeg obrazovnog sistema ćirilica ima široku upotrebu. Koristi se učestalo tokom školovanja i osnovaca i srednjoškolaca. I đački udžbenici su pisani ćirilicom. Ali ne može se sve isključivo svesti pod odgovornost obrazovnog sistema. Mislim da čitavo društvo treba da se osvesti i shvati važnost upotrebe ćiriličnog pisma. Škola je nemoćna u toj borbi ako društvena stvarnost favorizuje nešto drugo. Ćirilica ima budućnost jedino ako se koristi, ali ne samo u školi nego i u svakoj drugoj prilici i u svakoj drugoj komunikaciji van učionice“, ističe Karadžić.
Prema njenim rečima, nastavnici mogu podsticati njenu upotrebu na mnogo načina, a ne samo kroz realizaciju osnovnog nastavnog plana i programa nego i kroz razne vannastavne aktivnosti.
„Na način da priređuju, na primer, literarne i likovne konkurse o ćirilici, radionice o kaligrafiji i druge tematske sadržaje povodom obeležavanja određenih datuma u toku godine kakav je npr. Dan slovenske pismenosti ili Međunarodni dan maternjeg jezika“, navodi Karadžić.
Srpski jezik i ćirilično pismo oruđa naše kulture
Karadžić ističe da je upotreba ćirilice od izuzetne važnosti i za naše pismo i za naš jezik koji su na prostoru Kosova i Metohije ugroženi više nego bilo gde drugo.
„Srpski jezik i ćirilično pismo su i ovde oruđa naše kulture i osnovna identitetska obeležja našeg naroda koja moraju biti sačuvana ako želimo da zadržimo i opravdamo naše mnogovekovno trajanje“, kaže Karadžić.
Ona veruje da će ćirilica opstati ukoliko je koristitimo u svakoj prilici i ističe da, ako su i govornici s drugih jezičkih područja uvideli njenu lepotu i fonetsko savršenstvo, na nama je da je takvu negujemo i češće upotrebljavamo.
„Pozitivan primer u borbi za očuvanje ćirilice pokazuje opština Bajina Bašta koja ima svoj Park ćirilice, svoju manifestaciju Ćirilična baština i koja uskoro u obližnjoj Rači dobija Dom ćirilice i ćirilični muzej. Osim što je uspešna, ta borba, srećom, prepoznata je i podržana i na nacionalnom nivou“, zaključuje ona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.