Vesti
09. 12. 2024.
Filipović (NUNS): U prvih 10 TV grupa u Evropi sa najvećim brojem kanala - tri srpske
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović izjavila je danas da se, prema istraživanju Evropske medijske opservatorije, među 10 televizijskih (TV) grupa sa najvećim brojem kanala koji se dristribuiraju na evropskom nivu, tu nalaze i tri srpske - državni Telekom, SBB (Junajted grupa) i Pink.
Filipović je na događaju "Stanje digitalne tranzicije u sektoru informativnih medija u Srbiji" u Češkom kulturnom centru u Beogradu rekla da prvih pet TV grupa ima 150 do više od 300 kanala, da je pet američkih, dok Junajted grupa ima 119 kanala širom Evrope, Telekom 67, a Pink 62.
"Tako da mi i izvozimo ove naše dezinformacije", rekla je Filipović, uz ocenu da je to problem šire evropske zajednice.
Dodala je da Telekom ima oko 54 odsto tržišnog udela u Srbiji, SBB oko 34 odsto, dok ostali operatori pojedinačno imaju manje od četiri odsto.
Pominjući ranije istraživanje u Srbiji koje je sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, navela je da se u Srbiji stalno ističe da je televizija i dalje primarni izvor vesti, ali da je tu reč o ljudima koji izlaze na izbore.
"Kao primarni izvor dezinformacija uglavnom navodimo društvene mreže. Međutim, kod nas na Balkanu, primarno u Srbiji ali i u ostalim zemljama, primarni izvor dezinformacija su tradicionalni mediji - štampani mediji, televizije sa nacionalnom pokrivenošću koje na dnevnom nivou šire veliki broj dezinformacija i na taj nači se stvara jedna potpuno izvrnuta slika", ocenila je Filipović.
Novinar nedeljnika Vreme Nedim Sejdinović ocenio je da taj problem ne postoji samo u Srbiji, već i u celom regionu.
"Veliko je pitanje kako će se taj problem rešiti, jer je uticaj srpskih medija jak i u pojedinim zemljama u regionu, što dovodi i do uticaja na politiku", naveo je Sejdimović.
Govoreći o medijskoj pismenosti građana, kazao je da se pod tim ne sme podrazumevati samo podatak da li ljudi prate medije.
"Ne morate vi da pratite Informer da bi bili pod nekim njegovim uticajem. Mediska pismenost i to podrazumeva", kazao je Sejdinović, dodajući da je medisko opismenjavanje građana dugotrajan proces za koji je potrebno mnogo vremena da se sprovede u delo.
Programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže Srbija (BIRN) Tanja Maksić govorila je o istraživanju koje je taj portal sproveo među urednicima, novinarima i fokus grupama, o upotrebi veštačke inteligencije (AI) u novinarstvu, navodeći da je pojedinci koriste prilično intuitivno, a ne strateški.
"Još smo u fazi gde sa tom tehnologijom eksperimentiše svako za sebe", rekla je Maksić.
Dodala je da se veštačka inteligencija uglavnom koristi za pretragu podataka, jer je bolja od Gugla, kao i za sumiranje baza podataka ili više tekstova.
Navela je da ostaju prisutne etičke dileme oko korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu, odnosno da na nivou medijske industrije nema dogovora oko toga kako bi bio obeležen tekst napravljen uz pomoć AI.
"O nekim procedurama, etičkoj upotrebi, tek treba da razgovaramo na nivou medijske industrije, a čekaju se i stavovi donosioca odluka i samoregulatornih tela", kazala je Maksič, dodajući da se čeka i kako će EU regulisati tu oblast.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.