Vesti
20. 04. 2013.
Tržište ne može da postane zakon nad zakonom
Trudimo se da programske sadržaje za koje mislimo da nisu adekvatni pomeramo u kasnije termine, kaže Miloš Rajković, član Saveta RRA
Novinarsku karijeru Miloš Rajković je počeo 1992. na Studiju B gde je bio producent, novinar, urednik i pomoćnih Dragana Kojadinovića za Televiziju. Od 2000. bio je glavni i odgovorni urednik Super televizije iz Subotice koja je beležila lep rast dok vlasnici nisu odlučili da je ugase zbog drugih poslova.
Posle toga u svojoj produkciji snimio je oko 200 emisija političkog tok šoua.
Uskoro će mu biti objavljena treća knjiga „Uspon i pad moje zvezde” a autor je knjige pesama „Neću da te budim” i kratkih priča „Pajaci i golubovi”.
– Bavljenje političkim temama zamenio sam književnošću jer mislim da je sukob interesa ako član Saveta RRA radi u elektronskim medijima ili se bavi društveno- političkim temama u štampanim, kaže Rajković.
Ovog proleća pogodilo se da dve komercijalne televizije istovremeno emituju rijaliti programe koji su parada gluposti i primitivizma svake vrste. Kako RRA može da reaguje?
– Svakodnevno se susrećem sa dvadeset ili trideset predstavki i žalbi slušalaca i gledalaca koje stižu telefonom ili mejlom i svaka se uzima na razmatranje.
One opravdane, dolaze na Savet koji o njima raspravlja i donosi odluke. Kada su kazne u pitanju, mediji to ne registruju i olako prelaze preko toga. Mi imamo instrumente kakve imamo i pomoću njih radimo, ali nam nad glavom kao Demaklov mač stoji mogućnost da pređemo granicu i postanemo cenzori na šta nećemo pristati!
Trudimo se da programske sadržaje za koje mislimo da nisu adekvatni polako pomeramo u kasnije večernje termine i da tako zaštitimo mlade gledaoce i pomognemo roditeljima, mada svaki roditelj treba da bude svestan šta mu i koliko dete gleda i koji su mu mediji dostupni. Verujem da je ono što se može pronaći na internetu veći problem nego televizija.
Kad razgovaramo sa emiterima oni kažu da su to svetski formati i licence, koje su skupo platili, i da se to isto gleda širom Evrope i Amerike. Sa druge strane, jasno nam stavljaju do znanja da se oni bore na malom i siromašnom tržištu i da postoje javni servis ili mediji čija vlasnička struktura nije jasna...
Međutim, ne možemo da dozvolimo da zakon tržišta postane zakon nad zakonima, objašnjava Rajković.
Gledaoci su svedoci da ono što se emituju u kasnom terminu, ima reprizu u „normalno” vreme...
–Emiteri su počeli da kalkulišu koliko im se „isplati” novčana kazna: platiće onoliko koliko im RRA odredi ali će emitovanjem reklama taj novac brzo nadoknaditi. To je model koji koriste svetski tabloidi gde urednik pre nego što objavi neku vest, za koju veruje da će im doneti sudski spor, konsultuje advokata da vidi koliki tiraž može da „zaradi” odštetu koju će morati da plate.
I ovde je slična situacija. Zaista i kao građanin i kao novinar uveren sam da se visokim novčanim kaznama može postići red. Mađarsko regulatorno telo je jednu TV stanicu kaznilo sa stotinu pedeset hiljada evra i propust se nikada više nije ponovio. Nekvalitetni sadržaji su nešto nad čim treba da se svi zamislimo i upitamo kuda, kao društvo, idemo. Analize gledanosti su surove i pokazuju da ovi formati imaju izuzetno veliko učešće u gledanosti. To za emitere znači preporuku kod marketinških agencija a svi se stalno čude „ko to gleda?” Pa bezmalo trećina stanovništva! Zašto? Ne znam. Poštujući zakone tržišta i koristeći instrumente RRA, trudimo se da rijaliti programe svedemo na pristojnu meru, kaže Rajković.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.