Vesti
18. 04. 2013.
Najteže je napisati tekstove o kriminalu
Stevan Dojčinović (28) je spreman da za dobru priču rizikuje i sopstveni život, iako sebe ne smatra hrabrim. Najveći profesionalni pokretač mu je uzbuđenje koje nalazi u razotkrivanju kriminalnih radnji, a to što je kao urednik i novinar CINS-a postao najmlađi dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo “Jug Grizelj“ vidi samo kao podsticaj da u ovom poslu nastavi još smelije.
Prestižnim priznanjem Dojčinović se upisao u krug najelitnijih srpskih istraživačkih novinara i kao najmlađi od njih stao rame uz rame sa Brankicom Stanković, Antonelom Rihom, Milanom Vasićem...
Ovo mu nije prvo priznanje za novinarski rad, pošto je pre dve godine dobio prestižnu međunarodnu nagradu “Danijel Perl”, a rad na seriji tekstova „Projekat Ćopić“ bio mu je, kako sam kaže, uzbudljiviji od bilo kog trilera.
- Mesecima smo skupljali papire i podatke iz policije, a onda smo počeli i da razgovaramo s ljudima direktno upletenim u kriminal. Prvi put sam se susreo s pravim mafijašima i osećao sam se kao u filmu. Istražujući smo saznali najsitnije detalje o njima, pa su kad smo ih kontaktirali mnogi od njih bili ubeđeni da uopšte nismo novinari, jer nisu navikli da novinari toliko znaju o njima. Cilj nam je bio da stignemo do njihovog šefa, Šarićevog saradnika Zorana Ćopića i kad smo skupili dovoljno informacija, odlučili smo da ga kontaktiramo.
Preduhitrio nas je Ćopić lično koji me je pozvao na mobilni. Hteo je da zakaže razgovor - priseća se novinar.
Baviti se istraživačkim novinarstvom u Srbiji nije nimalo lako, naročito zato što je to profesija koja, kaže Dojčinović, donosi malo novca i mnogo problema, a potraga za medijem koji će objaviti priču nekad se pretvara u pravu noćnu moru.
- Tekst istraživačkog novinarstva prvenstveno je faktografski. U njemu ne smete napisati ništa što nije potrkepljeno pisanim činjenicama, a za istine koje se u njima razotkrivaju, većina medija nema hrabrosti. Ipak, raduje me što se sve više ljudi bavi ovim poslom i kad bi se mediji malo više otvorili, mogli bismo zaista da napravimo jednu drugačiju Srbiju - smatra Dojčinović.
Želi da istraži puteve srpske mafije
Dojčinović je, iako student Fakulteta političkih nauka, bio nezainteresovan za novinarstvo kao profesiju. Onda mu je na trećoj godini studija u ruke pala knjiga novinara Milana Vasića “Atentat na Zorana“.
“Priča o zemunskom klanu me je fascinirala. Želeo sam da istražujem puteve srpske mafije, pa sam dve godine samo za sebe prikupljao sve do čega se o njima moglo doći. Tad sam shvatio da je to jedini posao kojim želim da se bavim u životu”, kaže Dojčinović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.