Vesti
21. 10. 2024.
BIRN: Novi Zakon o oglašavanju ne razmatra problem državnog oglašavanja
Nacrt Zakona o oglašavanju, o kom upravo traje javna rasprava, nije ni dotakao pitanje reklamiranje državnih institucija i firmi, iako je državno oglašavanje jedan od načina na koje vlasti kontrolišu medije
Nacrt Zakona o oglašavanju doneo je neke izmene kada je reč o reklamiranju alkoholnih i duvanskih proizvoda, kao i pokušaj bolje zaštite dece i mladih od kladionica, međutim, kao ni zakon koji je trenutno na snazi, ni novi nije regulisao oblast političkog i državnog oglašavanja, navodi BIRN.
Medijska udruženja i asocijacije, kao i međunarodne institucije i organizacije državno oglašavanje godinama prepoznaju kao jedan od problema po slobodan rad medija u Srbiji, odnosno kao jedan od načina na koji država kontroliše medije.
Medijska udruženja smatraju da je nacrtom Zakona o oglašavanju trebalo da se postavi pravni okvir za državno oglašavanje i predlažu da se u Zakon unese čitav niz članova kojima bi se, između ostalog, državni organi i preduzeća obavezali da javno objavljuju koliko novca troše na oglašavanje i kome ga dodeljuju. Oni traže da država i preduzeća u njenom vlasništvu novac dodeljuju putem javnih nabavki i po tržišnim principima.
Članovi radne grupe koji su učestvovali u izradi zakona navode da se Ministarstvo trgovine – pod kojim je rađena nova verzija zakona – primarno bavi potrebama privrede i tržišta, ne medija, piše BIRN.
Tržište oglašavanja u Srbiji agencija IPSOS procenila je 2022. godine na 240 miliona evra. Nije poznato koliko tačno novca na godišnjem nivou državni organi i preduzeća u kojima država ima udela troše na reklamiranje i druge vrste oglašavanja.
Kada je 2016. godine donet Zakon o oglašavanju, u njemu je navedeno samo da se na političko i državno oglašavanje primenjuju ista pravila kao i za sve druge vrste oglašavanja
Do sada su se lokalna javna i komunalna preduzeća, kako je BIRN ranije objavio, najčešće odlučivala da ugovore sa medijskim kućama potpisuju direktnim ugovaranjem sa podobnim medijima, umesto raspisivanjam javnih nabavki medijskih usluga.
Zašto je medijima bitno državno oglašavanje?
Medijska udruženja i međunarodne institucije i organizacije godinama upozoravaju da je državno oglašavanje jedna od formi uticaja države na medije.
Tako je u izveštaju o napretku Srbije još 2018. godine, Evropska komisija napisala da Beograd “treba da osigura da se neformalni uticaj na uređivačke politike” ne vrši kroz distribuciju novca za oglašavanje, što se odnosilo i na novac koji na reklamiranje troše javne kompanije.
Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Venecijanska komisija su u izveštaju iz 2022. navele da prihodi od institucionalnog oglašavanja mogu favorizovati provladine ili kažnjavati nezavisne medije.
U izveštaju koji je u maju ove godine objavila izvestiteljka Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja navodi se da je finansijska održivost medija – posebno nezavisnih i kritičnih – ugrožena, zbog toga što se državno oglašavanje sve više usmerava ka medijima koji su naklonjeni vlasti.
Medijska udruženja traže transparentno oglašavanje
Osam medijskih i građanskih udruženja i organizacija – CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Slavko Ćuruvija Fondacija i Poslovno udruženje asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres – poslali su niz komentara na nacrt Zakona, u koje je BIRN imao uvid.
Oni traže da se u novom Zakonu o oglašavanju definiše pojam državnog oglašavanja; da se odrede i propišu kriterijumi za raspodelu sredstava za oglašavanje; da se propiše zabrana državnog oglašavanja u medijima koji krše zakone i standard profesionalne etike i da se, po ugledu na Evropski zakon o slobodi medija, propišu pravila o merenju publike.
Neke od traženih mera su da i državni organi i preduzeća javno objavljuju podatke o ukupnom budžetu za oglašavanje i uslove i kriterijume za odabir medija kod koji će se oglašavati, kao i da podatke o dodeljenom novcu dostavljaju Registru medija koji vodi Agencija za privredne registre.
Snežana Milošević, generalna sekretarka Udruženja lokalnih medija Lokal pres, kaže za BIRN da je veoma važno zakonski regulisati državno oglašavanje i obavezati državu da transparentno prikazuje koliko novca daje kroz ovaj mehanizam.
„Državno oglašavanje se pokazalo kao izuzetno dobar mehanizam za usmeravanje finansijskih sredstava u prodržavne medije i to je jednostavno nešto čega će se državni organi teško odreći”, kaže Milošević.
Medijske organizacije, takođe, traže da se u Zakon o oglašavanju unesu i odredbe kojima se država obavezuje da novac za oglašavanje dodeljuje u postupku javne nabavke, prema objektivnim kriterijumima, sa ciljem da „željena informacija dospe do primalaca kojima je poruka namenjena, uz što racionalnije korišćenje javnih sredstava”.
Jedna od mera koju medijska udruženja traže da propiše novi Zakon o oglašavanju je i da se razmotri mogućnost uvođenje obaveze da se deo godišnjih budžeta predviđenih za oglašavanje usmerava ka regionalnim i lokalnim medijima prema jasno utvrđenim kriterijumima.
„Upravo to državno oglašavanje – koje sada daje široke mogućnosti za zloupotrebe – lokalni mediji vide kao mogući model koji bi omogućio održivost i razvoj lokalnih medija. Ako bi se uredilo, državno oglašavanje trebalo bi tome i da bude namenjeno. Jedino na taj način mi možemo da razvijamo lokalne medije”, rekla je Milošević.
Mediji nisu bili uključeni u izradu Zakona o oglašavanju
U sastav radne grupe za izradu novog nacrta Zakona o oglašavanju, nije ušao niko iz medija.
„Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine se nažalost oglušilo o važnu činjenicu da je Zakon o oglašavanju i reklami medijski zakon i odlučilo da u Radnoj grupi za njegovu izradu ne bude predstavnika medijskih udruženja koji okupljaju privatne medije.
„Medijskom strategijom, a to je dokument Vlade Srbije, pored ostalog, predviđeno je da posebnu pažnju treba posvetiti transparentnom oglašavanju organa javne vlasti i privrednih društava koja su pretežno u državnom vlasništvu i za tu aktivnost je neophodno učešće i konsultacija kod izrade zakona sa medijskim udruženjima koja okupljaju privatne medije. Odluka da se zakon donosi bez učešća medijske zajednice na koju se itekako odnosi je pogrešna i neodrživa”, kaže za BIRN Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS).
Medijska strategija, usvojena 2020. godine, predvidela je mere koje bi trebalo da se sprovedu kako bi se smanjio uticaj države na medijsko tržište. U Strategiji koju je usvojila Vlada Srbije navodi se i da je sprovođenje tih mera obaveza Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i Ministarstva privrede.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.