Vesti
14. 06. 2024.
Rakočević o tužbi protiv fondacije "Slavko Ćuruvija": Iznenađen sam ovakvim epilogom
Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa tom presudom.
Naime, zbog povrede ugleda i časti, Radonjić od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara. Takođe, tuženi su i pojedini političari zbog povrede ugleda i časti.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević kaže za Euronews Srbija da je iznenađen ovakim epilogom.
"Mislim da je jako opasno, zato što kada dođemo u ovakvu situaciju i kada 25 godina imate jedan slučaj koji je postao simbol ne samo novinarske profesije, nego je postao simbol i slobode, pravde i pravičnosti, prosto ne možete da verujete da se taj slučaj na ovakav način zapravo završava. Ta javnost je 25 godina čekala pravdu i ovo na neki način provocira. Mi smo u jednom paradoksu u kom faktički izgleda kao da će se Ćuruviji sudi zato što je ubijen", smatra on.
Kaže, da je odluka Apelacionog suda, a kasnije i tužba koja je usledila samo način da se "otvore stare rane".
"Kakav god epilog da je, on je na ivici cinizma i on je na ivici izrugivanja pravnog sistema i mi se tu vrtimo u jednom krugu. On je na kraju krajeva u funkciji otvaranja tih rana za koje svi znamo kakve su i kako postoje i u našim životima i u porodici Ćuruvija. Dakle, moramo i o tome duboko da razmislimo. Moramo da razmislimo o tom simbolu koji se zove Ćuruvija i od nekažnjivosti zločina", rekao je on.
Podsetimo, prošlo je 25 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Tačnije, vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za njegovo ubistvo je počelo u junu 2015. sedamnaest godina nakon što je ubistvo počinjeno. Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti.
Međutim, Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je u feburaru četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Naime, sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo.
Na sajtu suda je 2. februara objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela". Na ovu odluku ne postoji pravo žalbe.
Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Komentari (1)
ostavi komentar15.06.
2024.
Вратимо се пар корака уназад..
Уз изричиту изјаву да сам против било каквог насиља, а посебно убиства, ма ко да је у питању, ипак бих препоручила председнику УНС-а да поразмисли, пре но што искаже мисао коју је дао у тексту.
OdgovoriНаиме, ПРВИ корак уназад је јуни 2015. година (а Ћурувија је убијен 1999. ?!).. С обзиром да су нам уста увек пуна демократије, питам се ШТА се од 2000-те , па до 2015. ЧЕКАЛО, када већ Ракочевић помиње правосудни систем? Да ли су и ШТА "демократе", којима је Ћурувија био наклоњен, учиниле да би овај немили случај био решен (намерно не говорим о Милошевићу, јер СВИ ЗНАМО шта нам се дешавало од 24. марта 1999.г., и то од стране вајних светских "демократа", предвођених НАТО "анђелима" , од којих су горепоменути ДОСовци потом откупили пелцер "слободе и правде")? Нигде нема података о томе, или сам нешто превидела?!
ДРУГИ корак уназад сеже у године које су претходиле НАТО засејавању осиромашеним уранијумом и плутонијумом. И снимцима Ћурувије, који је некако случајно, шта ли, седео на миндерлуку неког од чланова владајућих главешина у Вашингтону. И не први пут. Пријатељска посета, биће да је тако. Као што је и Ђинђић, некако у слично време био у Немачкој, вазда пријатељској нам земљи.
Вероватно обојица истим послом - упијајући препоруке неопходне нашем живљу а пропо слободе у сваком погледу, и на сваком пољу живота, које ми овде "никада" нисмо искусили. Иронија није случајна!
Уз искрено жаљење за сваким изгубљеним животом, крајње је време да схватимо да историја било чега и кога, а посебно Србије, није отпочела јуче. Управо зато бих замолила председника УНС-а да не користи ове речи, говорећи о Ћурувији да је ..."симбол не само новинарске професије, него је постао симбол и слободе, правде и правичности"..., јер тиме вређа здрав разум осталих посленика наше бранше, међу којима сам и ја (па нека будем и само ја), а којима сарадња са нашим убицама није ни у примисли, нити ће икада бити!!!
Можда ће некоме све гореречено звучати грубо и без имало поштовања према Ћурувији и Ђинђићу, али има нас још којима душа деценијама крвари због смрти најдражих. Почетком растакања СФРЈ, један од њих је и мој рођени брат, председник Општинског суда једног града у Хрватској, поштеног и правичног судије и човека, и то само зато што је био Србин. Убице (посредне) никада кажњене, а знане. Остају празнина и туга, не мржња и инсистирање на казни, нити издизање "на пијадестал"... јер га ништа више не може вратити.
А, као што рекох, мнооооого нас је са болом у души, но стависмо тачку, а не три тачке.