Vesti
15. 03. 2013.
Uredniku NS reportera prete sa 150 dana zatvora
Sudski postupci znaju često doći do apsurda, ali i da su nam i sami zakoni takvi, ipak nije česta situacija. Nove izmene Krivičnog zakonika, kojim je između ostalog ukinuto krivično delo klevete, otkrile su stanje dostojno Kafkinog „Proseca”.
Naime, ukoliko je protiv vas u toku krivični postupak, on će po sili zakona biti obustavljen i postaćete slobodan čovek, jer to tako naleže pravno pravilo o tome da se na okrivljenog uvek primenjuje povoljniji propis. Ali, ako ste pravosnažno osuđeni za isto krivično delo, može se dogoditi i da odete u zatvor!
Naime, ukoliko nemate novca da platite novčanu kaznu, bezuslovno vam sledi robija. U tom slučaju, na vas će se primeniti odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a za njega ne važi pravilo o primeni blažeg zakona.
U praksi, bar što se tiče krivičnog dela klevete, posledice su drastične, naročito za novinare i urednike. Formalno je ispunjen nalog Evropske unije i kleveta je brisana iz krivičnog zakonodavstava, ali u praksi ona i dalje živi.
Naime, nad svim pravosnažno osuđenim, u slučaju da nisu mogli da plate drakonski visoke novčane kazne, i dalje kao Damoklov mač visi – zatvor! Glavni urednik „NS reportera” osuđen je na 150 dana zatvora zbog klevete koja više ne postoji u zakonu. Osuđen je zbog objavljivanja kritičkog teksta o Tanji Vojtehovski i Nenadu Čanku.
Ovo je drugi put da je Bojović žrtva političkog progona. Prvi put se našao na meti sistema 2011. godine pod optužbom da je odao državnu tajnu.
Pitanje cenzure i autocenzure u novinarstvu i dalje je aktuelno, bez obzira šta na to kažu političari i izveštaji Ministarstva pravde evropskim komisijama. Evropa i ne zna da se zbog klevete novinari i dalje šalju na robiju.
– Nažalost, pravosnažna presuda jača je od pravila da se izmene zakona uvek tretiraju u korist okrivljenog odnosno osuđenog. To znači da svi osuđenici moraju da plate novčanu kaznu odnosno da idu u zatvor zbog presude koja im je izrečena, čak i kad je zakon promenjen.
Osuđenima ostaje mogućnost da podnesu vanredni pravni lek iako on sam po sebi ne odlaže izvršenje pravosnažne presude. Međutim, pošto se radi o specifičnom slučaju, moguće je da Vrhovni kasacioni sud ipak uvaži taj pravni lek i ukine odluke nižih sudova – smatra beogradski advokat Borivoje Borović.
Kako smo saznali u novosadskom Osnovnom sudu, odluku o zameni novčane kazne zatvorskom, za sva krivična dela pa tako i za klevetu, donosi krivično vanpretresno veće.
– Od početka 2010. godine do danas to je urađeno u dva slučaja. Za to vreme u Osnovnom sudu u Novom Sadu okončana su ukupno 73 postupaka vođena protiv okrivljenih zbog krivičnog dela klevete iz čl. 171 KZ. Od tog broja, 31 osoba je oglašena krivom, za 30 je doneta osloba- đajuća presuda, a 12 postupaka okončano je presudom kojom se optužba odbija – navela je portparolka novosadskog Osnovnog suda Tijana Jakovljević.
Generalni stav Nezavisnog udruženja novinara Srbije jeste da novinari ni urednici ne treba da idu u zatvor zbog onog što su uradili obavljajući svoj posao.
– Kao udruženje, ne možemo da ulazimo u konkretne sudske postupke i presude odnosno njihova izvršenja, ali moram ponoviti naš stav da novinare treba štititi, a ne goniti. Država mora naći rešenje u ovakvim situacijama. Jedno od njih je i pomilovanje, kao što je to urađeno u slučaju kolege Lasla Šaša, ali ne možemo tražiti da predsednik države reaguje svaki put. Ako novinar ili urednik nije počinio kakvo teško delo, mora biti na slobodi. Sve drugo je udar na našu profesiju i objektivno informisanje. Sad reč imaju zakonodavac i naš pravosudni sistem – kaže generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković.
Zanimalo nas je zašto bi postupak izvršenja sudske odluke imao pravno jaču težinu nego sam krivični postupak pred sudskim većem. Naime, ako se u bilo kom trenutku dok traje sudski postupak ukine krivično delo, optuženi se odmah pušta na slobodu. Kod izvršenja sankcije, međutim, to pravilo ne važi.
– U ovom slučaju osuđeni ne ide više u zatvor zbog krivičnog dela koje je počinio, već zbog toga što je u sudskom postupku proglašen krivim. Takvo pravilo važi u svim zakonodavstvima, naše nije izuzetak – kaže prof. dr Branislav Ristivojević s Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ako bi se dosledno primenjivali ovakvi pravni principi, osuđeni na smrt morao bi da ide pred streljački vod i da se u međuvremenu ukine krivično delo za koje je osuđen pa čak i kad bi se smrtna kazna zamenila blažom. – U tom slučaju, kad je šteta od izvršenja sudske odluke veća od koristi koju donosi, predsednik države ili monarh može da pomiluje osuđenog. Ali, to ne bi bio pravni akt, već državnički.
Što se prava tiče, kad se iscrpe svi redovni i vanredni pravni lekovi, izmene kazne ne bi bilo – zaključio je Ristivojević. Beogradski advokat Božo Prelević podseća da se nakon pravosnažno izrečene presude više ne radi o vođenju krivičnog postupka, nego o takozvanim pravnim posledicama presude.
– Pošto je početkom godine ukinuto krivično delo klevete, kao uvek u takvim situacijama, nastao je svojevrsni interregnum za one presude koje još nisu izvršene. Da je hteo, zakonodavac je mogao u prelaznim odredbama izmenjenog Krivičnog zakonika reći da se pravosnažne presude ne mogu više izvršavati u slučaju da više ne postoji krivično delo koje je bilo predmet spora. Ali, eto – nije to učinio – kazao nam je Prelević.
Bar na prvi pogled, izvršenje presude za klevetu sad se kosi s ustavnim načelom da niko ne može biti gonjen za krivično delo koga nema u zakonu.
– Ustav precizno kaže da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena – objasnio je Prelević.
Iz kancelarije Oebsa u Srbiji kažu da ukidanje krivičnog dela klevete iz decembra 2012. godine predstavlja korak napred u oblasti slobode medija i slobode govora u Srbiji.
– Nažalost, propuštena je prilika da se iz Krivičnog zakonika izbriše i krivično delo uvrede. Prirodno je da se nakon toga postavi pitanje šta će se dogoditi s onima koji su već osuđeni za ovo krivično delo ili su postupci protiv njih u toku.
Ustav Republike Srbije predviđa da se kazna za učinioca nekog krivičnog dela određuje prema propisu koji je važio u vreme kada je delo učinjeno, izuzev u slučaju kada je kasniji propis povoljniji za učinioca.
U Bosni i Hercegovini ovaj problem je rešen tako što je, nakon usvajanja Zakona o zaštiti od uvrede i klevete, doneta odluka da se obustave svi krivični postupci koji su zbog uvrede i klevete u tom trenutku vođeni, kao i izvršenje krivičnih sankcija na osnovu do tada donetih pravnosnažnih presuda.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.