Vesti
11. 03. 2013.
Država ostavlja javna glasila na cedilu
Privatizacija je ugasila TV Čačak, dok je Radio Srbobran nastavio da uspešno radi. Na prvi poglede, reklo bi se - pa, to je uobičajeno u vremenima tranzicije.
Stvar je, međutim, u tome da je srbobranska radijska kuća dosad jedino uspešno privatizovan javni medij u Srbiji, a svi ostali su propali! A šta će tek biti od aprila, kad na snagu stupi novi Zakona o javnom informisanju i medijima? Po onom što smo čuli na okruglom stolu u Skupštini Vojvodine, medije čekaju još teža vremena. Naročito se to odnosi na javna preduzeća i ustanove, a razlog je vrlo očigledan - od početka iduće godine biće na takozvanom projektnom finansiranju.
Cenzura na vidiku
Zbog tog novog zakonskog rešenja, na budžetu više neće biti čak ni Tanjug, a komoli male lokalne informativne kuće. Izuzetak su jedino ustanove koje pružaju audio i audio-vizuelne usluge javnog medijskog servisa, mediji čiji su osnivači saveti nacionalne manjine, kada je Republika izdavač medija za potrebe informisanja stanovništava na Kosmetu, kao i kada se kao izdavač medija pojavljuje Univerzitet čiji je osnivač Republika odnosno autonomna pokrajina.
Ni to nije sve. Do kraja 2014. godine sva javna preduzeća moraju biti i vlasnički tranformisana, odnosno preći u privatne ruke. Naravno, ne treba velika pamet da se u ovim potezima prepozna diktat Brisela i famozni rokovi za dobijanje statusa kanditata za članstvo u EU. Veliko je pitanje koliko će od 1.200 medija upisanih u registar preživeti naredne dve godine.
Posebnu nedomumicu izazvala je odredba novog Zakona o prestanku budžetskog finansiranja. - I dosad je bilo pitanje da li smo mi zaposleni u lokalnim medijima novinari ili prosto opštinski službenici na novinarskim zadacima.
Cenzure je zbog toga bilo, a sad će je biti još više jer će naši prihodi zavisiti od dobre volje članova nekakve komisije koja će odlučivati o našim projektima. Doduše, postoji mogućnost da opštine finansijski pomažu medije, ali na to u ovim vremenima ne treba posebno računati.
Uništavanje zdravog
Primedbi na okruglom stolu bilo je bezbroj. - Prema starom Zakonu, u slučaju da nam distributer zbog neopravdanog razloga uskrati emitovanje, mogli smo sudskim putem tražiti nastavak emitovanja, naknadu štete i privremenu meru. Novim Zakonom smo dospeli u lošiji položaj jer više ne postoji odredba o nakadni štete i privremenoj meri - rekli su predstavnici novosadskog Kanala 9.
Teška ekonomska situacija, nezaposlenost i otpuštanja loš su okvir za nov Zakon o javnom informisanju. Vlast, međutim, ni malo ne mari zbog toga.
- Zašto tako naglo dolaze ove mere, zašto država diže ruke od stotina lokalnih medija i hiljada zaposlenih u njima? Ako pomaže azotaru, železaru, fudbalske klubove... zašto se bar ne odogodi primena novog Zakona dok ne dođu bolja vremena. U svetu država ulaže stotine milijardi evra u propale banke, a mi uništavamo ono što je još uvek zdravo - čudili su se učesnici okruglog stola.
Odgovor član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Aleksandra Abramovića bio je očekivan.
- Ta stvar je već završena, ionako kasnimo za Evropom - rekao je kratko Abramović i naravno izbegao da odgovori na suštinu pitanja.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.