Vesti
07. 03. 2013.
Sedma sila više nije „šugava“
Inicijativu da pored pevača, glumaca, režisera, književnika, istoričara i slikara nacionalnu penziju dobijaju i zaslužni novinari, pokrenulo je Udruženje novinara Srbije (UNS) 2007, ali ona još nije realizovana, jer među medijskim poslenicima ne postoji konsenzus o tome da li novinari treba da se nađu u ovoj kategoriji.
Dok UNS strasno zagovara ovu ideju, predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) bili su protiv, jer prema obrazloženju iz 2007. „ne postoje jasni kriterijumi ko bi i zbog čega dobio ovo nacionalno priznanje“.
Stavovi NUNS-a i danas su isti, uz dodatak da bi ova vrsta beneficije koju dodelju država degradirala profesiju.
- Institut nacionalnih penzija izgubio je poslednjih godina svaki kredibilitet, pre svega, jer je umesto uspostavljanja i poštovanja jasnih kriterijuma nametnuta kafanska rasprava o tome ko zaslužuje ovo priznanje. Ove godine recimo kao što je rekao Miodrag Radovanović Mrgud, predsednik Komisije, glavna dilema je bila da li su „drndalajke“ više doprinele nacionalnoj kulturi nego recimo „Dragstor ozbiljne muzike“ - smatra predsednik NUNS Vukašin Obradović.
Objašnjavajući svoj stav, naš sagovornik dodaje da u u takvoj klimi ne bi bilo dobro predlagati neka značajna novinarska imena za nacionalne penzije.
- Ne zbog toga što ih nema ili što je njihov doprinos nacionalnoj kulturi manji od nekih izabranih kandidata, već radi rizika da se umesto počasti nađu u istom košu sa pevaljkama sa Ibarske magistrale i politički protežiranim pojedincima.
Tu vrstu poniženja su već doživela neka značajna imena srpske kulture i NUNS nije spreman da se na ovaj način igra sa ugledom novinarskih velikana - naglašava Obradović.
Izbor kandidata za nacionalnu penziju svake godine podiže buru u javnosti.
Mnoga imena su za poznavaoce prilika sporna, dok javnost polemiše o dobitnicima priznanja i njihovim zaslugama.
Vlada Srbije nedavno je usvojila spisak 50 dobitnika nacionalne penzije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.
Među dobitnicima su književnik Milovan Vitezović, glumci Milan Gutović, Predrag Ejdus, Miki Manojlović, Goran Sultanović i Olivera Katarina, režiser Slobodan Šijan, trubač Fejat Sejdić, pevači Predrag Živković Tozovac i Miki Jevremović, kao i voditelj Minja Subota. Među ostalim dobitnicima ovog priznanja su istoričari umetnosti, dirigenti, književnici, konzervatori, slikari, vajari, dramski pisci, književni prevodioci.
Prema mišljenju UNS, među ovim ljudima nesumnjivo nedostaju novinari. Jedini iz branše koji je ikada dobio nacionalnu penziju jeste nedavno preminuli voditelj i novinar Mića Orlović, ali ne treba zaboraviti da se tokom svoje karijere bavio i glumačkim zanatom.
Generalni sekretar UNS Nino Brajović, koji je kao predsednik Udruženja novinara Srbije 2007. pokrenuo inicijativu da i novinari dobijaju nacionalne penzije, kaže za Danas da je većina kolega podržala tu ideju, ali da se NUNS usprotivio iz „ideološko-političkih“ razloga.
- Državno priznanje za doprinos nacionalnoj kulturi treba da obuhvati i informisanje, jer su to povezane i bliske kategorije, a među medijskim poslenicima i te kako ima onih koji su zadužili narod i treba da budu u konkurenciji za nacionalnu penziju. Nažalost, ta ideja tada nije zaživela, ali smo je ponovo pokrenuli krajem prošle godine i nadamo se da će se novinarska udruženja ovoga puta usaglasiti po tom pitanju, s obzirom na formiranje Medijske koalicije i seta zakona koje zajednički pripremamo - ukazuje Brajović.
To bi, dodaje, donekle i popravilo ugled koji novinari uživaju.
- Iz autoritarne stvarnosti uleteli smo u tabloidno inostranstvo. To su posledice tranzicije, koje degradiraju profesiju. Ipak, to ne znači da u Srbiji nema dobrih novinara koji su doprineli razvoju društva i često rizikovali živote obavljajući svoj posao - ističe Brajović, dodajući da je za njega novinarstvo više od profesije, odnosno „misija u borbi protiv zla i nepravde“.
Novinarka Olja Bećković smatra da su nejasni kriterijumi po kojima se uopšte dodeljuju nacionalne penzije i da ih ona vidi kao „socijalne penzije“.
- Čak i kada se dodeljuju po političkom ključu, a ima i toga, uvek je reč o pojedincima koji nemaju dovoljno novca, pa im nacionalna penzija dođe kao neka socijalna pomoć. Po tom kriterijumu više od 90 odsto novinara u Srbiji bi trebalo da dobiju ovo priznanje, jer žive na ivici egzistencije - kaže Bećkovićeva za Danas.
Direktor RTS Aleksandar Tijanić nije želeo da odgovori na pitanje da li smatra da bi novinari trebalo da dobijaju nacionalne penzije.
- Nisam sagovornik na tu temu. Zdravo - kratko je rekao Tijanić.
S druge strane, novinar Vanja Bulić smatra da bi to pitanje trebalo ozbiljno razmotriti i uspostaviti kriterijume za dodelu ovih priznanja.
- Postoje novinari koji su vremenom postali književnici i otišli u kulturnu delatnost. Treba razdvojiti zanat od umetnosti. Međutim, u konkurenciju bi pored njih trebalo da uđu i kolege koje su se bavile isključivo novinarstvom, a zadužili su ovaj narod - navodi Bulić.
Da bi dobro bilo da novinari dobijaju nacionalna priznanja, smatra i Milomir Marić, koji sumnja da će bilo ko od novinara u Srbiji doživeti i redovnu penziju, s obzirom na to koliko se stresnim poslom bave.
Kolumnista Vremena Teofil Pančić objašnjava da je jedna stvar govoriti o konceptu nacionalnih penzija i tome koliko je on dobar, ali ako se nacionalne penzije dodeljuju mnogim zaslužnim građanima iz raznih oblasti, zašto ne bi i novinarima.
- Što bi rekli Crnogorci, nijesmo ni mi šugavi. Za prvu novinarsku nacionalnu penziju predložio bih Ljubomira Živkova, uz uslov da prethodno dostavi dokaze o uredno plaćenoj TV pretplati - kaže Teofil.
U UNS sa druge strane kažu da bi kao kandidate za nacionalnu penziju - ukoliko za to dobiju šansu - predložili Zaharija Trnavčevića, Miodraga Ilića, Petra Savkovića i snimatelja Čedomira Filipovića.
Različite beneficije u Evropi
Predsednik Evropske asocijacije novinara Paolo Maganjoti kaže za Danas da su novinari u Evropi generalno u lošoj finansijskoj situaciji, ali da se beneficije, ukoliko ih imaju, razlikuju od države do države.
- Nacionalne penzije ili bilo kakav dodatak nakon završetka radnog staža novinari ne dobijaju nigde. Ali pokrenuli ste dobru ideju. Naš posao je težak, stresan i odgovoran. U nekim zemljama, poput Italije, postoji nacionalni kolektivni ugovor između Udruženja novinara i Udruženja izdavača, koji novinarima omogućava da budu deo posebnog zdravstvenog sistema u toku radnog odnosa, ali i nakon penzionisanja - kaže Maganjoti.
Zamenik predsednika Evropske asocijacije novinara Rotger Kinderman naglašava da bi novinari trebalo da osnivaju i jačaju sindikalne organizacije i da samo udruženi mogu da se izbore za bolji status i položaj.
- U nekim zemljama veoma je opasno baviti se novinarstvom. Kolege koje prate ratna dešavanja posebno su ugrožene. U Nemačkoj, na primer, oni koji izveštavaju sa ratnih područja imaju posebno osiguranje, a pre odlaska prolaze obuku za koju ih priprema vojska Nemačke - objašnjava nam Kinderman.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.