Vesti
01. 03. 2013.
Javni servis haške Srbije
Desetu godišnjicu nezapamćene sudske nepravde prema lideru radikala, nacionalna televizija ispratila je nesrećno zamišljenom i još kilavije odrađenom emisijom, u kojoj je nedorasli voditelj imao drskosti da pozove i krajnje nedostojne goste Vojislav Šešelj zaslužio je pošteno suđenje u Haškom tribunalu samim tim što je homo sapiens.
Ili bi barem tako trebalo da bude, ako se pretpostavi da „međunarodna zajednica“ drži do onoga što naklapaju njeni serijski proizvedeni javni zastupnici. Šešelju se, međutim, već deset godina uskraćuje ovo pravo.
Vojislav Šešelj zaslužio je da mu ne bude suđeno na RTS-u, samim tim što je homo sapiens koji ima srpsko državljanstvo. Ali, kao neko čije je pravo na pošteno suđenje ugroženo u Haškom tribunalu, Šešelj je od Javnog servisa – kako Aleksandar Tijanić u trenucima mentalne slabosti tepa svom TV bućkurišu – zaslužio čak i mnogo više od odmerenog stava.
Zavredeo je predsednik radikala da bude ispoštovana ona prećutna, ali podrazumevana klauzula, što nalaže RTS-u da uzima u zaštitu žrtve sile i nepravde. Svaka žrtva koja potiče iz Srbije morala bi da barem na RTS-u nailazi na izvesnu dozu naklonosti, ma koliko ta naklonost uznemiravala suve „profesionalce“ poput zanatski suvonjave Ljiljane Smajlović i profesionalizmom isušenog Teofila Pančića.
Umesto svega toga, Šešelj je protekle sedmice, punu deceniju pošto se dobrovoljno stavio na raspolaganje haškoj prokletoj avliji, od nacionalne televizije dobio sramotno izdanje „Oka“, polučasovne emisije koja radnim danima od 18.30 glumi osiromašeni „Insajder“. Prikazana u ponedeljak 25. februara, sa mračnom godišnjicom Šešeljevog tamnovanja kao glavnom temom, ova uživo prikazana emisija porušila je stubove osnovne ljudskosti i pristojnosti u najmanje tri pogleda.
1) Tvorci emisije: Čim Haški tribunal preuzme na sebe finansiranje RTS-a, volja im da rade sa Zoranom Stanojevićem šta god im se prohte. Neka tada prave od njega „loto devojku“, rijaliti šou, neka mu daju da se igra uređivanja „Dnevnika“… Ako budu tako želeli, moći će tribunalci da mu povere čak i pravljenje ili vođenje emisija o samom Hagu. Njihovi novci, njihov i Stanojević.
Ali, sve dok RTS zavisi od para srpskih državljana, Stanojević bi, vešt i sposoban koliko jeste, morao da bude držan na kilometarskoj udaljenosti od svake teme sa iole značaja po ovdašnje društvo i državu. To se naročito odnosi na pitanje Haškog tribunala, temu nad temama ovovekovne Srbije, a još posebno na suđenje Šešelju, kao savršeno očiglednom primeru velikog haškog zločina.
Takva tema ne bi smela da budu poverena voditelju kojem se emotivna panika prepliće sa intelektualnim rastrojstvom, pri čemu se oba ta stanja savršeno ocrtavaju podrhtavanjem obrva.
Napred rečeno se, u prenosnom smislu, odnosi i na Nenada Lj. Stefanovića, urednika informativnog programa RTS-a. Ako je Stanojević džedaj, onda mu Lj. Stefanović dođe kao „joda“: za sve što zabrlja Zoki, prvenstveno je kriv Neša, kao njegov staratelj. Pošto i dotična emisija spada u njegovu oblast odgovornosti, Stanojevićevoj šarlatanskoj sramoti Lj. Stefanović doprinosi čak i više nego što se to nazire iz njegovog, Lj. Stefanovićevog, potpisa na špici „Oka“.
2) Gosti emisije: Mada su Bruno Vekarić i Milan Antonijević skoro pa potpune fizičke suprotnosti – prvi ima bradicu, drugi kosicu; prvi je taman, drugi maltene proziran; prvi je okruglast, a ovaj drugi sav sužen – u moralnom i intelektualnom smislu su izvađeni iz istog grumena. Nesklad njihovih likova naprosto ne može da prikrije duhovnu im istovetnost. Estetska raznolikost primetna je samo dok ćute; čim progovore, Bruno Vekarić i Milan Antonijević se neizostavno spajaju u celinu. Utoliko je teže shvatljivo zašto je RTS u „Oko“ o Šešeljevom suđenju, među samo tri gosta uvrstio ovu dvojicu.
Za Vekarića još i đene-đene. On nikako ne zaslužuje da obavlja bilo kakvu javnu funkciju, pa ni da bude portparol Tužilaštva za ratne zločine i zamenik tužioca. Ali, kada je već neko bio dovoljno lakomislen da baš njega (i nadređenog mu Vladimira Vukčevića) postavi u to telo, onda pozivanje Vekarića u ovakvu emisiju i nije nerazumno.
Ali, Antonijevićevo pojavljivanje je čisto izrugivanje gledalištu. Ko je Milan Antonijević? Čime je zaslužio da gostuje u polučasovnoj emisiji nacionalne televizije u večernjem terminu? Šta nas briga što on predstavlja nekakav fantomski Komitet pravnika za ljudska prava? Šta je uopšte i čemu služi taj Komitet pravnika za ljudska prava? Kakve pravnike može da okuplja mučni Komitet, ako njihov jedan i jedinstveni Milan Antonijević – kako smo videli u dotičnoj emisiji – ni u tih pola sata nije u stanju da propusti priliku da se obruka?
Treći gost, naime, bio je Nemanja Šarović iz SRS-a, koji je nadmoćno potukao, u paramparčad razneo, napamet naučene laži svojih sagovornika, potpomognutih od strane zajapureno nasrtljivog voditelja (vidi stavku 1). Na beščasne primedbe ostale trojice kako je i sam Šešelj kriv za ovoliko odugovlačenje suđenja, Šarović je redovno tražio od njih da mu navedu makar jedan primer; naravno, nijedan nije bio u stanju da bilo čime potkrepi svoje obmanjivačke tvrdnje, zbog čega je Šarović u jednom trenutku zasluženo pobednički istakao: „Vojislav Šešelj ne snosi ni gram odgovornosti za odugovlačenje procesa“.
E sad, ako već moramo da trpimo Vekarića, da li je zaista neophodno da sa malih ekrana budemo izloženi Antonijevićevim skrnavljenjima časti i čestitosti?!
Dokle će RTS, našim parama izdržavani RTS podupirati tiransku nedodirljivost opskurnih udruženja poput Komiteta pravnika za ljudska prava, i njihovih otužnih jurišnika kao što je Milan Antonijević?
3) Kontekst emisije: Deset godina traje mrcvarenje odsutnog Šešelja po domaćoj javnosti. Setimo se samo kolikim je ljudskim neprilikama recimo Nenadu Čanku bilo omogućavano da lupeta kako je Šešelj izabrao da se skloni u Hag kako ne bi bio među sumnjivima za ubistvo Zorana Đinđića(!?), a da za takva prostačenja nikada nisu nikada i ni na koji način odgovarali, makar simbolično. U toj nečovečnoj hajci, RTS je više nego svesrdno uzimao učešće. Da li Tijanić, Lj. Stefanović i njihovi podređeni misle da će ih jedna polusatna emisija iskupiti pred javnošću koju tako bezočno zaluđuju?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.