Vesti

12. 02. 2013.

Autor: Aleksandar Arsenijević Izvor: Čačanske Novine

Ko (ni)je povredio čast i ugled ministra

Kada imate situaciju da sudije nemaju elementarno znanje iz medijskog prava, onda je i logično da se dešavaju ovakvi slučajevi. Ovaj primer biće za NUNS povod da još jednom otvorimo raspravu sa pravosudnim institucijama i Ministarstvom pravde

Posle nepune četiri godine, koliko je prošlo od kada su Čačanske novine objavile humoresku Zanemoćali mandarin i teksta Došlo vreme za polaganje računa, zbog kojih je Velimir Ilić, aktuelni ministar građevine pokrenuo spor protiv Stojana Markovića, autora spornih tekstova i glavnog i odgovornog urednika Čačanskih, ovaj spor je dobio delimič an sudski epilog.

Da podsetimo reč je o humoreski u kojoj se Velimir Ilić prepoznao, zbog čega je, kako je navedeno u tužbi, pretrpeo duševni bol i tekstu povodom privođenja i sprovođenja istrage protiv Ilićevih saradnika generala Grujice Davidovića,
Milanka Šarančića, bivšeg direktora Železnica Srbije i Branka Jocića, bivšeg direktora Puteva Srbije.

Za razliku od presude Apelacionog suda na osnovu tužbe za nanošenje nematerijalne štete proistekle iz povrede časti i ugleda, na osnovu koje je glavni i odgovorni urenik Čačanskih proglašen krivim, po tužbi za krivično delo klevete i uvrede Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo oslobađajuću presudu.

Naime, Osnovni sud u Čačku, doneo je prvostepenu presudu kojom je glavni urednik Čačanskih osuđen za krivično delo klevete, a Apelacioni sud u Kragujevcu je u ožalbenom postupku meritorno presudio da u spornim tekstovima ne postoje elementi klevete i uvrede. Ovog puta, u krivičnom postupku, Apelacioni sud u Kragujevcu je u obrazlož enju oslobađajuće presude naveo i da novinskim člancima Zanemoćali mandarin i Došlo vreme za polaganje računa nisu povređeni čast i ugled Velimira Ilića, kako je to, prethodno u parnič nom sporu utvrdio Viši sud u Čačku, a kasnije potvrdio Apelacioni sud.

Kada je reč o humoreski Zanemoć ali mandarin, Apelacioni sud u Kragujevcu koji je potvrdio osuđujuću presudu u parnici i u obrazloženju navodi da je autor teksta u njoj izneo neistinite navode koji se odnose na ličnost tužitelja. Da se u spornom tekstu ne navodi ime tužitelja, ali da se iz navoda i opisa događaja nesumnjivo može zaključiti o kome se radi.

Međutim, potpuno suprotno stanovište iznosi se u presudi veća Apelacionog suda koje je odlučivalo o predmetu po tužbi za krivično delo klevete i uvrede.

Alegorija i neistine

Apelacioni sud nalazi da nesporna činjenica, koja je utvrđena izrekom presude, a to je da je sporni tekst napisan u alegoriji, nameće zaključak da radnje koje su dalje opisane u izreci ne predstavljaju krivično delo.

Imajući u vidu da je alegorija stilska figura u kojoj se u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuju misli i osećanja, uz sadržaj teksta utvrđen u izreci pobijane presude, gde se ne ukazuje na konkretnu ličnost, Apelacioni sud nalazi da se u opisanim radnjama okrivljenog zapravo ne iznose tvrđenja o činjenicama koje mogu škoditi časti i ugledu i to upravo privatnog tužioca Velimira Ilića, već je okrivljeni Marković sačinio tekst, koristeći alegoriju, čiji sadržaj ne podleže inkriminaciji... navodi se između ostalog u obrazloženju veća Apelacionog suda u Kragujevcu kojim je predsedavala sudinica Dubravka Damjanović.

Dva spora i dve presude (parnica i krivica) povodom dva ista teksta po oceni Vukašina Obradović a, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, povod je da se između novinarskih udruženja, pravosudnih institucija i Ministarstva pravde otvori rasprava o praksi da se protiv medija donose osuđujuće presude u parnič nim postupcima bez obzira na ishod krivičnog postupka.

- Ova nelogična presuda, na žalost, postaje uobičajena praksa srpskog pravosuđa. Upozoravali smo, u raspravi oko dekriminilizacije klevete, da novinari, u poslednje vreme, imaju više problema u parničnim postupcima i da po pravilu tu bivaju osuđeni bez obzira na ishod krivičnog postupka.

Uz to idu, naravno, odokativne cifre za nadoknadu nematerijalne štete. Kada imate situaciju da sudije nemaju elementarno znanje iz medijskog prava, onda je i logič no da se dešavaju ovakvi slučajevi. Ovaj primer biće za NUNS povod da još jednom otvorimo raspravu sa pravosudnim institucijama i Ministarstvom pravde o ovom pitanju. Parnični postupci postaju sve veća pretnja novinarima i medijima i ovom materijom ćemo morati mnogo više da se pozabavimo nego što je bio slučaj do sada - najavljuje Obradović.

Kako tumačiti evropsku konvenciju

Osim kontradiktornih stavova, koje se odnose na povredu ugleda i časti, dva sudska procesa vođena protiv Čačanskih novina po tužbi Velimira Ilića karakteriš u i potpuno različita tumačenja člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. U obrazlož enju potvrde osuđujuće presude u parničnom sporu, sudija Obren Jezdić, predsedavajući veća Apelacionog suda u Kragujevcu objašnjava da se zaštita novinara koju predviđa član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima ne može primeniti u slučaju humoreske Zanemoćali mandarin i Došlo vreme za polaganje računa.

Štampa ne sme prekoračiti izvesne granice, pozivajući se na slobodu izražavanja, naročito kada se radi o ugledu i pravima drugih, a zaštita koja se pruža novinarima na osnovu člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i u pogledu izveštavanja o pitanjima od opšteg interesa, podleže uslovu da oni postupaju u dobroj veri kako bi pružili tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom, navodi se u obrazloženju uz tvrdnju da sporni tekstovi ne predstavljaju prikazivanje određenih negativnih društvenih pojava već atak na ugled jedne ličnosti.

Ovakvo obrazloženje presude, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, nametnulo je temu medijske nedodirljivosti političara, državnih funkcionera i javnih ličnosti. Za razliku od ocene da sporni tekstovi objavljeni u Čačanskim novinama ne predstavljaju kritiku negatiivnih društvenih pojava, iznete u presudi Višeg suda u Čačku koja je potvrđena na apelaciji, u obrazloženju oslobađajuće presude, kada se odnosi na krivično delo klevete i uvrede, zastupa se stav da Velimir Ilić kao nosilac javne i političke funkcije mora posedovati veći stepen tolerancije u odnosu na javnu kritiku.

Odnosno da je Osnovni sud u Čačku, koji je doneo prvostepenu osuđujuću presudu po osnovu tužbe za klevetu i uvredu, u potpunosti postupio u neskladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, naročito kada je reč o tekstu Došlo vreme za polaganje računa.

S obzirom na to da se sporni sadržaj teksta odnosi na aktuelne događaje u državnom i političkom vrhu i da se privatni tužilac u tom tekstu pominje kao vršilac javnih funkcija, te kao takav mora imati veći stepen tolerancije prema izrečenim kritikama, s obzirom na neophodnost zaštite slobode izražavanja i javnog informisanja u demokratskom društvu, isključuje se protivpravnost radnji okrivljenog, navodi u obrazloženju presude sudinica Dubravka Damjanović, u kome
se kao neosnovana ocenjuje tvrdnja privatnog tužioca da je tekstu označen kao učinilac kažnjivog dela budući da se umesto eksplicitne tvrdnje u tekstu postavlja pitanje da li je i koliko šef Nove Srbije upetljan u prljave rabote za koje se sumnjiče njegovi najbliži saradnici.

Obnova postupka ili Strazbur

O ustavnosti presude po kojoj je glavni i odgovorni urednik Čačanskih novina obavezan da na ime naknade nematerijalne štete Velimiru Iliću plati 180.000 dinara uskoro bi trebao da se izjasni Ustavni sud Srbije, međutim po oceni pravnika sa kojima smo razgovarali, oslobađajuća presuda za krivično delo klevete i uvrede i obrazloženje u kome se ističe da u spornim tekstovima ne postoje elementi povrede ugleda i časti, predstavlja osnov za pokretanje obnove postupka. Međutim ukoliko do toga ne dođe Stojan Marković, glavni i odgovorni urednik Čačanskih novina najavljuje pokretanje spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Po onoj narodnoj pravda je spora ali dostižna, stigli smo do presude kakva je morala biti na samom početku u pravnom sistemu koji se uklapa u evropske standarde. Kako je Srbija pravna država samo deklarativno, a ne i u praksi, ostaje nam dug put, preko Strazbura do pravde i još duži proces reforme pravosuđa koji mora da se desi najpre u glavama onih sudija koji još nisu shvatili društvene procese koji su doveli do promena, kakva je recimo ukidanje kulta ličnosti. Htela ili ne, Srbija je ipak zakoračila u 21 vek - kaže Stojan Marković, glavni i odgovorni urednik Čačanskih novina.

Mada se u medijskoj praksi komentarisanje sudskih presuda često smatra neprimerenim, ove dve presude Apelacionog suda u Kragujevcu mogle bi da posluže kao ilustracija, ako ne celokupnog stanja u srpskom pravosuđu, ono bar u onom delu koji se odnosi na sudske procese koje političari i javne ličnosti sve češće pokreću protiv medija, tražeći često basnoslovne sume novca kao naknadu štete za pretrpljene duševene bolove.

Slučaj Čačanskih novina sam po sebi nameće pitanje u kojoj meri su sudije upoznate medijskim zakonodavstvom, budući da je usaglašavanje srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije jedan od preduslova evrointegracije Srbije.