Vesti
11. 02. 2013.
Svi bi dobar Javni servis ali ako može da je džabe
U Srbiji bi svi želeli da imaju javni televizijski servis, ali je izgleda malo ko spreman da uradi ono što mora kako bi taj javni servis najpre zaživeo, a potom i opstao.
Veliki deo građana ne želi da plaća pretplatu, što zbog nemaštine, što zbog nezadovoljstva programom, a država kao da ne želi da uspostavi sistem koji će RTS-u obezbediti fi nansijsku stabilnost i nezavisnost.
Procenat naplate pretplate je ispod 40 odsto na nivou cele Srbije, ali generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić u tome ne vidi potvrdu teze da ljudi ne žele javni servis.Procenat naplate u Beogradu je 63 odsto, a u Novom Sadu čak 70 odsto. Dakle, ljudi žele javni servis. U doba najbolje naplate, pre početka krize, Beograd je takođe plaćao 70 odsto, a RTS je godišnje prihodovao 106 miliona evra od pretplate i marketinga. Prošle godine prikupili smo samo 67 miliona evra - kaže Tijanić.
Vlada je prošle nedelje RTS-u odobrila i beskamatni kredit od 1,8 miliona evra, što je, međutim, samo mali deo potreba sistema koji ima 4.000 zaposlenih, Simfonijski orkestar, četiri hora, 30ak dopisništava u svetu...
Država, s druge strane, nikako da pronađe sistem naplate pretplate koji bi omogućio finansijsku nezavisnost RTS-u. Jedan od predloga je da se primeni isti princip kao u Hrvatskoj, gde se pretplata naplaćuje u obliku poreza. Svi zaposleni građani, naime, imali bi svoj poreski broj, preko kojeg bi se kontrolisala primanja, a u slučaju da neko ne plati pretplatu, taj iznos bi mu automatski bio skidan s računa. Budžet HRT-a je, inače, oko 240 miliona evra.
Finansijska samostalnost javnog servisa omogućila bi, međutim, javnom servisu i uređivačku nezavisnost, što se vlastima, prema mišljenju Omera Karabega, dugogodišnjeg urednika dnevnika na Televiziji Beograd, a već dve decenije novinara praškog Radija „Slobodna Evropa“, ne bi svidelo.
Iako živim u Pragu, pratim program RTS i poredim ga sa češkim javnim servisom, koji je neuporedivo kvalitetniji. Kada oni dovedu premijera ili predsednika u Dnevnik, novinari samo što im gaće ne skinu, insistiraju na odgovorima, ne dopuštaju im da guslaju svoju priču. Isti tretman imaju i vlast i opozicija - kaže Karabeg za „Blic“ i dodaje da je RTS više državna televizija nego javni servis. Upravo zbog toga, ali i zbog nemaštine, građani, prema njegovom mišljenju, sve manje plaćaju pretplatu.
Pretplata je zakonska obaveza i u Češkoj i plaća se posebno za televiziju - 135 kruna (oko 600 dinara), a posebno za radio - 45 kruna (oko 200 dinara) mesečno.
RTV Slovenija se većim delom fi nansira od pretplate, koja na mesečnom nivou iznosi oko 12 evra. U Crnoj Gori pretplata je ukinuta pre skoro četiri godine jer nije imala učinka, u Mađarskoj se javni servis fi nansira iz budžeta, a pretplatu plaćaju samo ugostiteljski objekti. Ova obaveza ukinuta je i u Španiji i Bugarskoj.
Višak 1.000 zaposlenih
Socijalni program je urađen. Ipak, nije lako u Srbiji u ovom trenutku 1.000 ljudi i njihove porodice oterati na kontejner - kaže Tijanić. Prema ranijem dogovoru sa državom, „prekobrojni“ su dobili 200 evra po godini staža. Odlaskom 1.000 ljudi, RTS bi godišnje bio oslobođen troška od oko 12 miliona evra.
Tajna uspeha Bi-Bi-Sija
Bi-Bi-Si je mreža s više od 23.000 zaposlenih i mnoštvom kanala koji se emituju preko TV-a, radija i interneta. Program za Britaniju fi nansira se gotovo isključivo od pretplate, zbog čega takoreći i nema reklama.
Građani plaćaju godišnju pretplatu od oko 160 evra. Procenat naplativosti je viši 90 odsto, pa Bi-Bi-Si, prema poslednjem izveštaju, godišnje prihoduje više od 3,6 milijardi dolara od pretplata, 222 miliona dolara od marketinga, 280 miliona od državnih donacija i 270 miliona ostvaruje na druge načine. Posebna kompanija šalje opomene neplatišama.
Država, međutim, fi nansira kompletni program svetskog Bi-Bi-Sijevog servisa, koji se emituje samo u inostranstvu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.