Vesti
09. 02. 2013.
Košta ko Bolji život!
Nema sumnje da Srbija treba da ima javni servis. Potrebno nam je da imamo nezavisnu medijsku instituciju koja pravi fenomenalne dokumentarne filmove i emituje kvalitetan informativni, obrazovni, kulturni program i sve ono što na komercijalnim televizijama ne možemo videti.
Srbima to sada treba više nego išta. Danas, kada gro televizijskog programa odlazi na turske, indijske, meksičke i bog te pita koje još serije, a ostatak tog istog programa pršti od narodnjačkih melodija, neukusnih dekoltea i mini-suknjica, treba nam kvalitet.
Treba nam nešto da iz dnevnih soba izbaci Sulju i malu nevestu, a uvede umetnike, naučnike, stručnjake... Tako da uopšte nije sporno da li je nama potreban javni servis, pitanje je da li je nama potreban ovaj javni servis.
Jer, ko želi da na RTS-u po deseti put gleda reprizu “Boljeg života” i za to još da plaća pretplatu?! Mislim, da li su nebrojene reprize “Naše pravo da znamo sve” i da li država treba da nagradi ovu inventivnost u programu sa 100 miliona evra?
Naravno da ne treba! RTS bi “spasli” gledaoci koji bi redovno plaćali pretplatu, kao što je to slučaj u Britaniji, Italiji, Nemačkoj...
I tamo je pretplata obavezna, ali većina građana želi da je plaća, jer hoće da gleda „Bi-Bi-Si“, „Rai“, ARD, ZDF... Taj nivo treba i RTS da dostigne. Ili bar treba da pokušava.
Da stekne poverenje gledalaca odličnim programom, a ne da kuka kako, zaboga, niko neće da plaća što po deseti put gleda “Bolji život”. A ako su reprize najveći domet RTS-a, bolje bi prolazili kad bi ih ograničili na dva do tri ponavljanja.
Deset je, mora se priznati, baš previše!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.