Vesti
05. 02. 2013.
Marice i gaćice
To što je zvanično deset procenata stanovništva na socijalnom kazanu, a realna cifra onih koji gladuju je dva ili tri puta veća, nije nikakva prepreka da neko Zvezdinim dušebrižnicima omogući da se pred kamerama gađaju iznosima, koje običan smrtnik nije video ni na slici.
Uvek kada se pomene politika i atraktivnost bavljenja istom, prve asocijacije obično budu materijalni profit i patološka glad za vlašću i moći.
Međutim ima tu još nešto.
Za razliku od država u pravom smislu te reči ovde se poriv za bavljenje politikom ogleda i u mogućnosti da bez ikakvih posledica, koliko vam je volja, mečkate i majmunišete sa veselim narodom, a da vam politička karijera nijednog trenutka ne bude dovedena u pitanje.
Naročito kada se u vidu ima naša sklonost da živimo tuđe živote i brinemo tuđe brige, umesto da se kao sav normalan svet bavimo time ko nas laže, a ko krade. E pa, zato je ovde od prvorazrednog značaja kako se premijer i ministar unutrašnjih dela, nezaštićen i ničim izazvan, našao oči u oči sa obnaženim i preteć im ženskim međunožjem.
U prevodu što narod više tucate u zdrav mozak, to vas on više voli i bezrezervno vam veruje. A još kad nađete uporiš te u tiražnim i (ne)profesionalnim medijima onda je uspeh zagarantovan.
Zbog toga je u Srbistanu, i nigde više, logično da se televizijska emisija poput Pritiska nedelje (nekada je to bio Utisak), koja od svog nastanka pledira da bude savest nacije, dva sata bavi situacijom u Crvenoj zvezdi.
A to što je zvanično deset procenata stanovništva na socijalnom kazanu, a realna cifra onih koji gladuju je dva ili tri puta veća, nije nikakva prepreka da se Zvezdinim dušebrižnicima omogući da se pred kamerama gađaju iznosima, koje običan smrtniknije video ni na slici.
Ne zove li se to možda mečkanje? Šta je osnivanje državne komisije koja bi trebalo da istraži ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića nego majmunisanje novinarskom profesijom?
Država, na čijem čelu je neko ko je svojevremeno, da ne pocrveni, izjavio da mu nije žao što je ubijen Ćuruvija, osniva komisiju koja treba da istraži njegovo ubistvo. Da ipak nije malo mnogo? Nije li drugi čovek Vlade i beskompromsni borac protiv korupcije i kriminala bio ministar informisanja u vreme slobodnog lova na novinare i medije?
Ne kaže li se ovde da kada vlast nešto želi da zabašuri odmah bude oformljena komisija?
Ipak sve ovo i nije tako loše. Od medijske halabuke povodom premijera i “voditeljke” bez gaćica, sudbine Zvezde, Partizana, Miškovića, Beka ili Šarića ne čuje se krčanje creva, a misli skreću sa praznih novčanika i beznađa u kome smo decenijama davimo. Možda treba porazmisliti o formiranju ministarstva za mečkanje i majmunisanje, tim pre jer uslove da ga vodi i radi u njemu ispunjava ama baš svako ko se čak i ovlaš dotakao politike.
A o efektima da ne govorimo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.