Vesti
02. 02. 2013.
Tijanić: Ukidanje marketinga će uništiti javne servise Srbije
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić uputio je pismo Vladi Srbije, Delegaciji EU i Misiji OEBS u Srbiji povodom “eventualnog ukidanja prava na marketing javnim servisima”. Pismo koje je prosleđeno i Radnoj grupi za izradu Zakona o elektronskim medijima objavljujemo u celini:
Ne tako mali broj članova Radne grupe Ministarstva kulture skrenuo mi je pažnju da najaktuelniji predlog finansiranja javnih servisa podrazumeva ukidanje prava na marketing javnim servisima Srbije. Kao posledica, to će u roku od nekoliko godina uništiti javne servise i dati nemerljivu prednost komercijalnim stanicama.
Ne samo da će vlasnici komercijalnim stanica podeliti 22 – 27 miliona evra godišnjeg prihoda marketinga RTS-a, već će njihov program koji je doveden do ivice skandala, incidenata, podnošljivosti (treba li brojati primere ?) potonuti još dublje, zatrpan sve većim brojem indijsko-orijentalno i nepodnošljivim formatima. Ne samo da će ukidanjem prava na marketing direktno zaraditi vlasnici komercijalnih medija, nego će gledanost njihovih programa porasti do mere koja će njihov oskudni informativni program napraviti kriterijumom obaveštenosti građana Srbije.
Da bude jasno, svako ko zagovara ukidanje prava na merketing RTS-u, radi u interesu komercijalnih medija, podržava propast srpske kulture, jezika, pisma i duha, najavljuje, ne tako udaljeno, kompletnu propast, negledanost, tehničku zaostalost javnih servisa.
Naizgled, predlog je privlačan za nas, Država će, a da i sama ne zna kako, prikupiti stotinak miliona evra za funkcionisanje RTS-a.
Ali, u toj svoti nema razvojnih mogućnosti, ta svota je puko održavanje postojećeg tehničkog, tehnološkog, programskog i već dve godine kompletnog programa zaustavljenog u razvoju. Kakav program se može očekivati od kuće koja na raspolaganju ove godine ima ukupno, pretplata plus marketing, 66 miliona evra. U isto vreme, hrvatska država svom javnom servisu stavlja na raspolaganje više od 200 miliona evra u državi koja je dva puta manja od Srbije.
Samo uz pomoć marketinga možemo ostvariti interni plan da za pet godina dostignemo današnji budžet Hrvatske radiotelevizije.
Razvojna mogućnost počiva na verovanju, na činjenici da će marketing u Srbiji posle dve godine krize početi da raste, da će sadašnjih 22 miliona evra već za četiri ili 5 godina vredeti između 5o i 60 miliona evra. To je dodatni novac za program, tehniku, unapređenja svake vrste, i na kraju za pripremanje javnih servisa da izdrže konkurenciju komercijalnih medija kako bi što veći broj gledalaca imao prilike da vidi i domaće serije i ostale programske žanrove koji su sada zbog siromaštva zanemareni.
Nemojte zaboraviti da je RTS najveća isntitucija kulture u Srbiji, da mi godišnje izvan kuće zapošljavamo hiljade glumaca, scenarista, tehničkog osoblja, muzičara, da smo u najvećoj krizi sačuvali simfonijski orkestar, tri hora, galeriju, izložbenu galeriju slika, izdavačku delatnost, proizvodnju dokumentarnih filmova i da smo, praktično, u vreme kad su svi mediji otpuštali, primili stotinu mladih ljudi koji treba da čine okosnicu tima RTS-a za 21 vek.
Moje mišljenje da će svaka pamenta vlada i sve institucije ispod nje sačuvati pravo na marketing RTS-a najmanje još sledeće četiri godine. To će značiti podršku onoj kulturi koja od Srbije ne pravi zemlju „Trećeg sveta“, kulturi koja je autohtona, naša, otvorena prema svetu, ali sa jasno određenim korenima i vrednostima koje valja da pređu na sledeće generacije.
Ukoliko neko misli da javni servis treba da bude suprotno od BBS-jevog obrasca - mali, negledljivi, osiromašeni, u ritama i opancima, naspram bogatih i bahatih privatnih medija koji veoma lako sklapaju političke saveze i raskidaju ih kad im postanu teret ili kad se menja vlast. RTS neće mirno prihvatiti ukidanje prava na marketing u korist komercijalnih medija.
Isto tako, RTS će staviti na uvid, svim zainteresovanim, sve modele finansiranja javnih servisa u Evropi, ali, shodno zakonu, neće dati prednost nijednom jer RTS ne može da bude predlagač oblika i načina finansiranja javnih servisa. To je ekskluzivno pravo i obaveza svake države u Evropi i to se smatra evropskim standardom i pitanjem koje je već davno rešeno.
Na kraju, u ovoj godini RTS-u treba budžet od oko 100 miliona evra, uvećan za marketing koji treba da raste od sledeće godine tempom od najmanje 10-15%. Izbor nije lak, ne bira se samo oblik i način finansiranja javnih servisa, svaki učesnik u ovom procesu bira za Srbiju onaj oblik kulture i informisanja koji treba da joj čini dobro, da je unapredi, da koristi, a ne da favorizuje televizije nižerazredne kulture, najgorih komercijalnih formata koji su ikada zabeleženi u Evropi, a o čemu članovi komisije već znaju dovoljno.
Pitanje je, dakle, daleko ozbiljnije od nečijeg stava da ispod plana o „100 miliona pomoći RTS“ provuče ukidanje marketinga i favorizovanje televizija orijentalne prirode.
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić
Komentari (1)
ostavi komentar03.02.
2013.
Medjudrzavni ugovor o radiodifuziji i telemedijima
Umesto komentara - dopis Ministarstvu kulture i medija:
OdgovoriAko niste odustali od naziva "Zakon o elektronskim medijima" (bolja alternativa:"Zakon o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama") i ako nacrt ovog zakona vec nije (potpuno) pripremljen, onda vam ponovo predlazem da pogledate i ovaj nemacki Medjudrzavni ugovor o radiodifuziji i telemedijima:
http://www.die-medienanstalten.de/fileadmin/Download/Rechtsgrundlagen/Gesetze_aktuell/15_RStV_english_01-01-2013.pdf
Cini mi se da u ovom obimnom ugovoru mozete naci resenja za mnoga pitanja za koja nema odgovora u evropskoj Direktivi o audio-vizuelnim mediskim uslugama (2010/13/EU).
Posebno vam skrecem paznju na treci pasus objasnjenja s pocetka ovog ugovora koji se odnosi na uvodjenje novog sistema prikupljanja pretplata za javne radiodifuzne usluge.