Vesti
31. 01. 2013.
Velika očekivanja
Komisija za ispitivanje ubistava novinara je i pre nego što je počela da radi ostala bez jednog člana. Čime će komisija da se bavi i zašto je važno da se pojavi svedok-saradnik, otkriva Đorđe Odavić
Svakoj Vladi Srbije od 5. oktobra 2000. do danas jedan od prioriteta bilo je otkrivanje ubica novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. U medijima se svake godine, pogotovo pred godišnjice, pojavljuju bombastični naslovi da je “istraga pri kraju”, da su saslušani “relevantni svedoci” i kako se došlo do “novih saznanja”.
Aktuelna vlada, preokupirana borbom protiv korupcije, usvojila je 24. januara predlog Aleksandra Vučića o formiranju Komisije za razmatranje činjenica u istragama o ubistvima novinara u Srbiji i na njeno čelo postavila glavnog i odgovornog urednika B92 Verana Matića. Onima koji su godinama insistirali da se ubice novinara pronađu čudno je zazvučala Matićeva rečenica da u ovom trenutku “očigledno postoji politička volja” da se reše ubistva.
Kao da te volje do sada nije bilo, kao da postoktobarske vlasti nisu demaskirale akciju SDB praćenja Slavka Ćuruvije, kao da nisu omogućile da se isprave sudske i policijske greške u slučaju Vujasinović i kao da nisu pronašle i osudile Dragoljuba Milanovića zbog pogibije radnika RTS 1999.
PRVA OSTAVKA: Sem Matića, u Komisiji su: predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović, Branislav Jovanović iz Jagodine, direktor policije Milorad Veljović, načelnik UKP-a Rodoljub Milović, Slaviša Softić (MUP), Željko Rašeta (BIA), Ivica Petrović (BIA) i Nebojša Vujičić (BIA). Na ovom spisku bila je i novinarka NIN-a Vesna Mališić, ali ona je istog dana kada je vest o formiranju Komisije objavljena dala ostavku.
Ni ona ni Matić nisu želeli da zvanično govore o razlozima njenog odustajanja, ali kako saznajemo Mališić je bila voljna da se angažuje u nevladinoj komisiji za ispitivanje ubistva novinara koja bi imala za cilj vršenje pritiska na državne organe. Kada je komisija postala “državna”, u pismu Matiću izrazila je svoje protivljenje i želju da se njeno ime više ne
spominje uz rad Komisije.
Na prvom sastanku u ponedeljak Aleksandar Vučić je obećao svu moguću pomoć, potpunu dostupnost arhiva i izrazio zgražavanje nad činjenicom da Srbijom i dalje nekažnjeno hodaju ubice iz tog vremena. Bez podsećanja da je to i vreme kada je bio ministar informacija, vreme prekog Šešeljevog Zakona o informisanju i vreme zabrane novina kao što su Naša borba, Danas, ali i Evropljanin i Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije. Vreme kada su Slavku Ćuruviji i Zoranu Đinđiću stigle
ozbiljne dojave o tome da im služba radi o glavi. Ćuruvija je odlučio da ostane, Đinđić je otišao u Crnu Goru, ali ga je metak ubice državne bezbednosti stigao u martu 2003.
DRŽAVNA TAJNA: Posle prvog sastanka Komisije, osim saopštenja iz Vučićevog kabineta nije bilo izjava, a njih se klonio i sam Matić. “Prvi sastanak bio je koristan i radni. Ne nameravam da se oglašavam u medijima, osim ako ne bude potrebe. Razumem interesovanje medija, ali čeka nas veliki posao”, rekao je kratko za Novi magazin.
A da je reč o velikom poslu, nema sumnje. Sudeći prema planu skrojenom u vrhu aktuelne vlasti, Komisija će objediniti svu dokumentaciju tajnih službi o ubistvima i napadu na zgradu RTS tokom NATO bombardovanja 1999, kada je poginulo 16 zaposlenih. Najveći problem sa ovim dokumentima je da se na njima, bilo da su iz civilnih ili vojnih bezbednosno-obaveštajnih službi, nalazi oznaka različitog stepena tajnosti i da ju je potrebno skinuti. Pošto je Vučić, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost zadužen za koordinaciju službi, obećao “dostupnost” arhiva, biće interesantno videti kojom će se brzinom dokumenti slivati u arhivu Komisije.
Ipak, u sudska dokumenta dok traje postupak neovlašćena lica ne bi smela da imaju uvid. Jedan od beogradskih tužilaca, koji je insistirao na anonimnosti, objašnjava da su spisi u bilo kojem predmetu tajni i da svako njihovo fizičko iznošenje iz suda ili kopiranje mora biti dokumentovano i sa dozvolom, te da je uvid “trećih” lica u njih opasan po integritet pravosudnog postupka. Mada, dodaje, ima odstupanja.
Prema saznanjima Novog magazina, Analitička služba Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije prikupiće svu ovu dokumentaciju o ubistvima novinara i napraviti izveštaj koji bi trebalo da posluži za operativni rad na ovim predmetima. Očekuje se da će UKP formirati i poseban tim, po uzoru na one koji se bave spornim privatizacijama.
SVEDOCI SARADNICI: Nejasno je, međutim, kako će Komisija razbiti zid tišine i “omertu” u tajnim službama? Sva ova ubistva, osim možda Pantićevog, nose pečat tajnih službi; Dada Vujasinović se u mesecima uoči smrti bavila civilnim,
posebno vojnim tajnim službama, o čijoj su umešanosti u njen tragičan kraj govorili čak i Ratko Mladić i Momčilo Perišić.
Objavljivanje dosijea “Ćuran” pokazalo je s kolikom je pažnjom DB pratio Ćuruviju, a pravu istinu o tome da li je Luka Pejović ispalio smrtonosne hice u njega i ko je dao nalog mogu da otkriju samo čelni ljudi službe Rade Marković i Jovica Stanišić. Što se tiče slučaja ubistva 16 radnika RTS-a 1999, najvažniji svedoci nikada nisu oslobođeni čuvanja službene, vojne i državne tajne, bez čega nisu mogli ni da daju iskaz pred istražnim sudijom.
Advokat Dragoljub Todorović, pak, smatra da operativna saradnja novinara i policije može da bude korisna: “Uglavnom su saslušani svi svedoci i nezgodno je da sudija ili tužilac rade sa nekom komisijom. Dobro je da je predmet vraćen policiji, jer sada novinari mogu da rade s njima. Novinari mogu da vide stvari koje su propuštene, a njihovo iskustvo nije za bacanje”.
Hronologija egzekucija
2001. Milan Pantić ubijen u hodniku zgrade u kojoj je živeo u Jagodini. Napad na njega izvršen je posle serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu i zloupotrebama u privatizacijama
1999. radnici RTS-a žrtvovani su u bombardovanju Srbije, mada je NATO nekoliko puta najavljivao da će bombardovati centralu RTS i mada su rukovodstvo te medijske kuće i vlasti bile u obavezi da ih premeste na “rezervni” položaj
1999. na Uskrs, nekoliko dana posle početka bombardovanja, ubijen je Slavko Ćuruvija u haustoru svoje zgrade. Eliminisan je nekoliko meseci nakon što je vlast ogromnim finansijskim kaznama sprečila izlaženje njegovih novina.
1994. Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu. Prvi policijski izveštaji, kao i tvrdnje istražnog sudije, govorili su o samoubistvu, ali se nakon višegodišnjeg insistiranja porodice i prijatelja i nekoliko novih veštačenja došlo do saznanja da je ipak reč o ubistvu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.