Vesti
29. 01. 2013.
Poštovanje etike pre trke za tiražom
Incident u Crvenoj zvezdi između predsednika i potpredsednika fudbalskog kluba Dragana Džajića i Nebojše Čovića, u kojem jeste ili nije bilo fizičkog obračuna, još jednom je u prvi plan istakao problem pravovremenog i istinitog izveštavanja medija.
Informacija o navodnom udaranju raširila se u svim domaćim, pa i nekim stranim medijima munjevitom brzinom, a da pritom niko nije detaljno proverio izvor informacije. Iz crveno-belog tabora, bar od strane Čovića, fizički obračun je demantovan, ali će ostati stalna dilema da li su iz kluba zataškali slučaj ili je, navodno, jedini prisutni novinar kao izvor iza zatvorenih vrata „kroz tanke zidove“ čuo nešto što je kasnije u želji za senzacionalizmom pretvorio u nacionalnu temu broj jedan.
S druge strane, postavlja se i pitanje odgovornosti novinara za (ne)istinito izveštavanje, odnosno sankcije prema njima. Na tasove vage s jedne strane stavljaju se istinitost i etičnost izveštavanja, a s druge potreba za povećanjem tiraža jakim pričama, da vest objavite prvi, što skraćuje vreme za proveru informacije i njenog izvora.
Tamara Skroza, novinarka Vremena koja je upućena u novinarsku etiku, smatra da novinari moraju poštovati prvo pravilo istinitog pisanja, uz objašnjenje da postoje institucije koje bi se bavile sankcijama.
- Novinarstvo oduvek prati pitanje relevantnosti i pouzdanosti izvora informacija. U prošlosti smo imali mnogo slučajeva u kojima su sukobljene strane podmetale priče preko svojih medija koji su informaciju puštali u etar bez provere njene istinitosti, jer su je dobili od svog „pouzdanog izvora“.
Sankcije svakako da postoje, ali postupak neko mora da pokrene. U Srbiji je osnovan i Savet za štampu, koji bi se bavio ovom problematikom, ali neko njemu mora da dostavi žalbu ili makar da zatraži mišljenje. Ako se oštećene strane, u ovom slučaju gospoda Džajić i Čović, odluče za isterivanje pravde onda oni mogu da podnesu žalbu nadležnim državnim organima.
U prošlosti je bilo primera žalbi na pisanje medija koji su otišli i do međunarodnog suda u Strazburu. Međutim, bilo je mnogo više slučajeva koji su izgubili na aktuelnosti posle nekoliko dana i koji su se zaboravili. Mislim da će tako biti i u ovom incidentu - ističe Skroza.
Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, takođe potvrđuje da postoje pravni mehanizmi da se javnost izbori sa neistinitim i neetičnim pisanjem medija, ali da najpre treba utvrditi tačno činjenično stanje.
- Ako oštećene strane smatraju da je to neophodno one mogu podneti zahtev za objavu opoziva ili demantija. Takav zahtev, u ovom slučaju, može podneti i sam klub Crvena zvezda. Ova problematika uvršćena je i u Zakon o javnom informisanju. Međutim, praksa nam govori da od celog ovog slučaja verovatno neće biti ništa i da će se incident, kako god on stvarno izgledao, zaboraviti - naglašava Gajić.
Da je poštovanje novinarskog kodeksa svetinja, te da to neće umanjiti tiraže, ali ni promeniti ulogu tabloida, smatra Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije. On naglašava da je provera istinitosti informacije iz najmanje dva nezavisna izvora prvo pravilo novinarstva, ali da je svestan da to nije ponekad moguće.
- Novinari prenose relativnu, a ne apsolutnu istinu, odnosno različita viđenja jednog istog događaja. U ovom slučaju verovatno i nije bilo više aktera, ali se postavlja pitanje pouzdanosti izvora informacije. Naravno da objavljivanje nije
moglo da čeka, ali su novinari bili dužni da provere informaciju ili bar to pokušaju pre nego što su vest emitovali. Ta provera nikako ne bi umanjila snagu novina pa ni tabloida, a na kraju krajeva često je bitan kredibilitet na tržištu, a ne puki tiraž - objašnjava Brajović.On dodaje da se javnost u konkretnom slučaju može pozvati na izreku „gde ima dima, ima i vatre“, ali i da bi izmišljanje jedne ovakve priče bilo grubo kršenje etičkog kodeksa i grupo urušavanje cele profesije.
- Ovaj slučaj ispunio je sve medije zato što je reč o Crvenoj zvezdi i temi koja zanima celu naciju. Ne ulazim u to da li je informacija istinita, već se pitam koliko je ovakvih situacija bilo i koliko ih imamo svaki dan, a da se ne podigne ovoliko prašine, jer nije reč o temi kao što je jedan od dva najveća fudbalska kluba u zemlji - zaključuje Brajović.
Mediji i sudije i kadije
- Naše novinarstvo došlo je do stadijuma u kojima mediji vode postupke u ime države, sudija i sudova, pa nadležnim organima ostaje još samo da donesu zvaničnu presudu. To nikako nije dobro, a zanemaren je često i Ustav. Na stub srama dospevaju svi koje mediji dohvate. Ljudi se preko medija razračunavaju, što nije dobro za zemlju. Na Zapadu je situacija odavno drugačija, pa je poznat slučaj da je urednik novina krivično osuđen na kaznu zatvora zato što je pre suda doneo presudu, bez obzira što se ispostavilo da je ona istinita - ističe advokat Sava Anđelković.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.