Vesti
29. 01. 2013.
Regionalni servisi su evropska praksa
U Ministarstvu kulture i informisanja u toku je proces izrade više nacrta zakonskih tekstova iz oblasti javnog informisanja. Osnov na kome će se zasnivati zakonski tekstovi sadržan je u Strategiji razvoja javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine.
Strategija predviđa da se u Srbiji formira šest regionalnih javnih servisa čiji bi zadatak bio sveobuhvatnije i kvalitetnije informisanje građana na teritoriji cele Republike, navodi se u nedavnom odgovoru ministra kulture Bratislava Petkovića na poslaničko pitanje: da li je država odustala od ove medijske strategije i formiranja šest regionalnih javnih servisa.
Odgovor na pitanje poslanika Momira Stojanovića iz Niša i Mirka Čikiriza iz Kragujevca, postavljeno pre mesec dana, trebalo bi da razreši spekulacije da li je nova vlast odustala od formiranja regionalnih javnih servisa predviđenih Medijskom strategijom, koja je usvojena krajem 2011. Dilemu su isprovocirale izjave pojedinih predstavnika ovog ministarstva da će Medijska strategija biti „redefinisana“ i da „država treba da se povuće iz medija“.
- Predstavnici ovog ministarstva nikada nisu eksplicitno rekli da neće biti regionalnih javnih servisa, već je rečeno, na primer, da za takvo rešenje postoji problem novca. Selektivnu primenu samo onih segmenata Medijske strategije koja njima odgovara zagovaraju čelnici takozvane Medijske koalicije, čiji su članovi ANEM, Lokal press, NUNS, NDNV i UNS. Mi u Koaliciji ZUM smatramo da bi bilo nedopustivo da set novih medijskih zakona bude u koliziji sa Medijskom strategijom.
Medijska strategija je doneta konsenzusom i bila je najširi mogući kompromis. Eminenti evropski stručnjaci preporučili su formiranje regionalnih servisa kao najboljeg modela za sveobuhvatnije i kvalitetnije informisanje građana na celokupnoj teritoriji Srbije. Evropska komisija je u svom Godišnjem izveštaju o napretku Srbije, objavljenom oktobra prošle godine, zatražila ubrzanje sprovođenja Medijske strategije, a ne njeno preispitivanje ili promenu- precizira za Danas zamenik glodura Niške televizije Milan Petković, koga je nedavno formirana Koalicija zaposlenih u medijima (ZUM)
predložila za posmatrača u Radnoj grupi za izradu seta medijskih zakona.
Zašto po vašem sudu Srbija ne bi smela da bude bez regionalnih javnih servisa?
Republički javni servis objektivno nema ni dovoljno kapaciteta, a ni minutažu, da pokrije sve relevantne događaje u celoj Srbiji. Formiranje regionalnih javnih servisa i njihova saradnja sa RTS-om doprinela bi boljem informisanju i bila bi u obostranom interesu. Osim toga, građani centralne i južne Srbije kroz formiranje regionalnih javnih servisa samo traže prava koja već imaju Beograđani i Novosađani. Nišlije su to tražile peticijom sa 35.000 potpisa kojima se traži da se NTV transformiše u regionalni javni servis. To je u dva navrata jednoglasno podržala i Skupština grada koja je naš osnivač.
Koja to prava imaju Beograd i Vojvodina, a nemaju centralna i južna Srbija?
Nedavno su u Nišu iz finansijskih razloga ugašene dve regionalne televizije, a pre toga je ugašen i Radio Niš, koji je imao tradiciju dužu od šest decenija. I stanje u medijima na čitavom jugu Srbije je zaista katastrofalno. Stoga se građani ovog dela zemlje sa pravom pitaju kako se našla pravna i finansijska mogućnost da u Beogradu opstanu dva kanala Radio Beograda i Radio 202, kao i državne radio stanice u Novom Sadu, a da jedino nije bilo novca za Radio Niš, koji ima manje od deset zaposlenih. Zašto Novi Sad ima dva kanala Radio televizije Vojvodine sa oko 1.400 zaposlenih, a državi je problem da u Nišu i Kragujevcu postoje regionalni javni servisi sa po 90 zaposlenih? Zar Srbiji nije važno da sačuva i ojača strateški važnu RTV Vranje? Zašto je Srbija južno od Beograda bila u neravnopravnom položaju i pri dodeli nacionalnih frekvencija?
Da li bi formiranje regionalnih javnih servisa, ipak, predstavljalo nelojalnu konkurenciju na medijskom tržištu pošto privatni mediji po definiciji ne dobijaju novac iz pretplate ili budžeta?
Ako bi smo prihvatili taj argument, onda bismo mogli da kažemo i da RTS ugrožava interese komercijalnih emitera na nacionalnom nivou. Po toj logici i državni fakulteti ili klinički centri ugrožavaju interese privatnih obrazovnih
ili zdravstvenih ustanova? Da li zato treba gasiti ili privatizovati nacionalni javni servis, državne univerzitete, kliničke centre? Uostalom, RRA već tretira NTV kao regionalni javni servis, tako da mi, na primer, imamo pravo na duplo
manji prostor za EPP poruke po satu nego komercijalne televizije. Takođe, privatni mediji preko različitih projekata dobijaju sredstva iz budžeta.
Čuje se i argument da postojanje regionalnih javnih servisa nije u skladu sa evropskim standardima i praksom, koji preporučuju povlačenje države, te samim tim i gradova i opština, iz vlasništva u medijima.
Činjenice govore da Austrija ima devet regionalnih javnih servisa, Nemačka 11, Švedska 19, Velika Britanija 11, Danska osam, Norveška 11... Dakle, postojanje regionalnih servisa upravo je evropska praksa. Evropa i njene medijske organizacije preporučuju njihovo formiranje, kao i način finansiranja, koji bi trebalo da bude u skladu sa kriterijumima o dodeli državne pomoći. Ti kriterijumi jasno definišu funkcije i obaveze javnog servisa, nadzor nad njihovim ispunjavanjem, javnost finansijske kontrole i ponašanje na tržištu koje ne narušava pravila o zaštiti konkurencije.
ZUM koalicija
Koalicija ZUM formirana je prošle sedmice u Nišu u organizaciji Sindikata novinara Srbije. U koaliciji su predstavnici sindikata i poslovodstva neprivatizovanih televizija iz Pirota, Aranđelovca, Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca, Kruševca, Kragujevca, Bora i Niša, a ona je otvorena i za članove iz svih drugih gradova Srbije. Traže da medijski zakoni budu usaglašeni sa Medijskom strategijom, posebno u delu koji predviđa regionalne servise.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.