Vesti
30. 10. 2023.
Konferencija "Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri": Neophodno podsticanje upotrebe ćirilice u javnoj komunikaciji
Promovisanje ćirilice u javnom prostoru i uloga obrazovnog sistema u širenju svesti o važnosti upotrebe ćiriličkog pisma bile su centralne teme konferencije „Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri“ , koja je održana juče u Domu Vojske Srbije.
Konferenciju su organizovala udruženja Amikus i Juropian Komjunikejšn Centar, pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) i osnivač sajta "Ćirilovanje.srb" Nino Brajović rekao je na skupu da je neophodno da se podstiče upotreba ćirilice u javnoj komunikaciji.
"U Zakonu o upotrebi srpskog jezika koji je donet prošle godine, predviđene su podsticajne mere za upotrebu ćirilice i u brendiranju i oglašavanju. Ipak, ne znam za mnogo slučajeva da se u brendiranju upotrebljava ćirilica. Očigledno je da je to finansijsko pitanje i da Ministarstvo finansija i lokalne samouprave ne žele da se odreknu nekih taksi i primanja koja imaju, zato što bi nekom umanjili teret zato što koristi ćirilicu", dodao je on.
Istakao je i da se oseća diskriminisanim jer nijedan bankarski servis u Srbiji ne može da koristi na ćirilici, jer je i elektronsko plaćanje potpuno prilagođeno latinici.
Kada je govorio o preprekama u proizvodnji štampanih izdanja na ćirilici, naveo je da grafičari tvrde da ćirilični fontovi zauzimaju više prostora, zbog čega se troši više papira i dizajn je lošiji. Ipak, štampana izdanja, kako kaže nisu problematična, već ona koja je jednostavnije prilagoditi – onlajn. Kako navodi Brajović, sadržaj samo deset odsto onlajn medija je na ćiriličkom pismu.
Istakao je da sajt UNS-a od 2004. godine dosledno koristi ćirilicu, a da su 2011. godine osnovali portal Ćirilovanje.srb.
"Često podstičem kolege da koriste ćirilicu, ukazujući im na to da bi na taj način bili inovativni i zanimljivi", dodao je on.
Prisutnima je prikazano je kako na jednostavan način mogu sa sajta Ćirilovanje da preuzmu rukopisne fontove znamenitih ličnosti Srbije kao što su Laza Kostić, Ivo Andrić, Patrijarh Pavle i Isidora Sekulić.
"Ako želite da pošaljete ljubavnu poruku, možete da to učinite rukopisom Laze Kostića, ako hoćete da čestitate slavu, možete da koristite rukopis Patrijarha Pavla, a ako hoćete nešto o književnosti, onda od Iva Andrića", rekao je.
Naveo je da treba da se pokreću udružene akcije za podsticanje upotrebe ćirilice. Dodao je da je licemerno što mnoge političke partije u jeku predizbornih kampanja koriste ćiriličko pismo na posterima, a kada prođu izbori ne rade ništa za promociju ćirilice.
"Ima tu dosta prostora za inovativnost. U Bugarskoj, na primer, imate tablice po standarima Evropske unije, ali one su na ćiriličnim slovima. Imamo slova a, o, t, k, s koje može biti c, n koje može biti h. Možemo ih mi tumačiti kao ćirilicu, a ostalikao latinicu", dodao je on.
Brazilac Thiago Ferreira kaže da je naučio da piše ćirilicom za vrlo kratko vreme jer smatra da je lepa i da nije staromodna, kako mnogi tvrde.
Problem je, kako je rekao predstavni Registra nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS) Predrag Milićević, upravo u tome što mnogi ćirilicu smatraju arhaičnim pismom. On je rekao da je u Srbiji registrovano samo oko 3000 "srb" domena, ali da to ne trena da čudi, imajuči u vidu činjenicu da su svi domeni koji nisu na engleskom jeziku veoma slabo korišćeni. Osim Srbije, ćiriličke domene, kako je naveo, imaju i Rusija, Ukrajina, Kazahstan i Bugarska.
Milićević je dodao da je ćirilica kao pismo je u svetu oštte i istakao da ne razume zašto se njena upotreba samo u Srbiji dovodi u pitanje.
"Čak je i Gugl preporučio da i veb adresa bude na ćirilici ukoliko je sadržaj na ćirilici, na ovom pismu bude i web adresa. Nije tačno da Gugl ne podržava ćirilicu", dodao je.
Problematična može, kako je dodao, biti jedino govorna pretraga reči, u toku koje bi računar kolač mogao da prepozna kolac, a spanać kao španca.
Milićević je ukazao na to da su čak i organizatori događaja napravili grešku, te datum napisali na ruskoj ćirilici. Ipak, to nije nimalo čudno ako se uzme u obzir činjenica da su od 2006. godine, kako kaže progesorka Fakulteta primenjenih umetnosti dr Olivera Stojadinović, na internetu bili pristupačni samo ćirilički fontovi koji pripadaju ruskom pismu.
To ju je, kako kaže, podstaklo da sa svojim studentima napravi fontove na srpskoj ćirilici od 2006. godine, koji imaju kreativne nazive kao "Ljupka Odri", "Čizkejk" i slično.
Da sve kreće od obrazovanja, rekla je i predstavnica Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja pri Ministarstvu prosvete Snežana Milošević Ješić. Ona je pozvala sve nastvanike da podstiču učenike da koriste ćiriličko pismo u toku redovnih školskih aktivnosti kao što je pravljenje Pauer point prezentacije.
Zbog toga su na sajtu Zavoda dostupne brojne smernice za nastavnike.
S obzirom na to da je ćiriličko pismo i te kako ugrađeno u internet, moderatorka skupa Maja Paunović istakla je da izgovor da se latinica koristi jer ćirilica nije pritupačna na internetu više ne postoji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.