Vesti

31. 12. 2012.

Autor: Igor Mihaljević Izvor: Dnevnik

U Zmaj Jovinoj kao u Mogadišu

Naša medijska scena je u rasulu i haosu. Moja optimistična procena je da će 30 do 35 odsto medija biti ugašeno u 2013. Srušilo se oglašavanje, vidim da i Tijanić kuka, realno je scena bila prenaduvana za ovo bedno tržište.

 

Biće onoliko medija koliko i para u džepovima građana i oglašivača. Najmanji pad printa je u Nemačkoj, jer imaju novca da odvoje i kulturu čitanja - govori nam Robert Čoban, direktor Kolor Pres grupe.

Dan nakon gašenja štampanog izdanja magazina “Njuzvik” i njegovog prelaska na interent, Čoban kaže do petogodišnje projekcije pokazuju i suprotne primere: “Ekonomist je skočio sa 800.000 na milion i četiristo, jer je kvalitetan i relevantan. Opstaće kvalitetni, prilagodljivi, inovativni i drugačiji mediji.

Publika tabloida se preselila na portale, međutim, tu je problem kako to naplatiti. Nama ide dobro, ali je to krvav put. Prognoze govore da će onlajn čitanje biti u porastu ali ne i oglašavanje, jer na internetu možete blokirati reklame, ali ne u novinama i televiziji, kojoj ne preti opasnost jer ljudi vole da su pasivni, zavale se i slušaju, gledaju”, govori nam čovek koji potpisuje najviše izdanja u Srbiji.

- Tabloidizacija je postala opšte mesto kritike?

– Pre 15 godina kada smo krenuli nije bilo tako (smeh)... ako si to hteo da pitaš. Pojmovi tabloida, kakvim smo ih mi doneli i ovi kakvi su danas, su potpuno različiti. Mi tabloide držimo gde im je mesto, a to je šou biznis. Sada se taj pojam odnosi pre svega na to ko će sutra biti uhapšen. Nije sporno da se dnevne novine bave političarima na tabloidan način, u Nemačkoj je ministar odbrane tako dao ostavku. Kod nas, nažalost, je drugačije odavno: nije istraživačko novinarstvo kada popijete kafu s nekim iz DB–a, ili kabineta predsednika, pa vam preda fasciklu u kojoj piše šta će se uskoro desiti.

- Rat protiv kriminalo se preselio u novine?

– Da, nažalost. Pre “Sablje” sam imao tu situaciju: pozvan na kafu, čovek iz tada vladajuće DS mi je doneo fasciklu, otvorio je, a unutra kao u “Balkanskom špijunu”: podaci o Draganu Maršićaninu, tadašnjem predsedniku Skupštine. Gde je bio na Zlatiboru, s kim. Vratio sam to, objavili bi jedino ako bi ga paparaco slikao tamo s nekom glumicom ili pevačicom. Pazi, to nije tekovina Slobodana Miloševića! Režimske novine su radile razne brljotine ali ta praksa je, moram priznati, uvedena 5. oktobra. Svi režimi, bez razlike: Đinđićev, Koštuničin, ovi danas.

- Zanimljiva je priča o njihovom intimnom odnosu sa medijima? 

– Bilo je momačko veče visokog funkcionera u Koštuničinoj vladi. Kolporter je doneo sutrašnje novine, svi su krenuli da traže svoje fotografije i izjave, posle čega su bacili novine na pod. Sedeli i pili, s novinama pod nogama. To je personifikacija njihovog odnosa prema vlasnicima, urednicima i novinarima.

- Da li su svesni da su pritisci i rat u medijima igranje vatrom?

– Apsolutno igranje vatrom! Samo, ovde ih ništa ne tera da toga budu svesni. Nijedna vlada od 5. oktobra nije imala razloga da brine o tome: što većinski deo medija ima netransparentno vlasništvo, dobar deo se ne odituje, gomila se finansira ilegalno. Od 12 dnevnih novina 11 je neprofitabilno. Ostali opstaju jer neko, političari, domaći i strani centri moći, imaju netržišni interes. Lančana reakcija. Većina medija ne živi od prodaje i oglašavanja, nego od javnog novca, fondova i tajkuna.

- Mehanizam kontrole građana, bez medija?

– Društvene mreže, pre svih Tviter, jesu unele neke promene u političko–angažovanom smislu. Informacije mogu da se proture ako su vam zatvoreni mediji, kao što su bili i za Tadićeve vlasti, a i danas se dešava slično. Ipak, pokazalo se da su štampani mediji i televizije vrlo važni. Ako je borba protiv korupcije stvar oko koje se svi načelno slažu, to kako su je mediji predstavili toliko je napumpano, da sada prvi potpredsednik vlade ima veći rejting nego Koštunica 2000. i Milošević na Gazimestanu. To nije stvorio Tviter, već klasični mediji.

- Iznenađeni ste povlačenjem Miškovića iz Presa i gašenjem lista?

– Nisam, najavljivao sam to. U poslednje tri godine umrlo je preko 50 novina. Izazili su dok su služili nekome, pre krize. Nastaće verovatno novi dnevni list, slične vlasničke i uređivačke strukture. Priča o medijskoj strategiji za mene nije sporna kada se radi o udelu države u medijima. Problem su privatnici s netransparentnim državnim imputima.

- To je obeležilo medijsku 2012?

– Prvu polovinu sigurno jeste, ali mi smo to čuli od Verice Barać pre skoro dve godine. Izdavači koji su kvalitetni više se ne trude, ne razmišljaju tržišno ni o čitaocima ni o oglašivačima. Briga ih, ako dobiju milione iz državnih fondova mogu i po damping ceni da ih prodaju. Naš “Pošalji recept” ide isto po damping ceni, ali da nema oglasa bio bi u gubitku, sve i da ima 300.000 tiraž.

- Odgovor onima koji vas optužuju za kulturnu katastrofu?

– (smeh) Ima teških reči, pročitao sam tvoj intervju s tim gospodinom. Nikog ne pokušavam ništa da razuverim svih ovih godina, samo radim moj posao. Mogu da se nasmejem i možda privatno pokušam da mu objasnim da nije u pravu. Uostalom, mi
izdajemo samo tri tabloida. Jesmo prvi krenuli, ali to je stvar izbora. Nisam ja RTS, dotiran državnim parama i s obavezom da vaspitavam decu. To je posao roditelja i države.

- Ponekad pomislim da ste čak postali žrtva političkih tabloida?

– U kom smislu, jer nas izjednačavaju? Sada su samo “Dnevnik”, “Politika” i “Danas” dnevne novine koje nisu tabloidi. Ostali su manje ili više “žuti”. Mi smo prvi tome pristupili prelomom i paparacima. Obično me pitaju šta najbolje prodaje novine. Nekada su bile domaće zvezde, pa ličnosti iz rijaliti šou programa, sada su likovi iz turskih serija. Tržište. Dnevni tabloidi kontaminiraju opštu medijsku scenu, ali to je tako.- Danas su nam političari najvažniji deo estrade?– Postojimo 20 godina, s glavama na ramenima i finansijski nezavisni. Još onomad smo odlučili da se sklonimo iz zona kriminala i politike. To su opasne, kontaminirane iako možda lukrativne zone, ali se ta isplativost uvek obije o glavu.

- Čak i onima koji pokrenu novine da bi prali pare?

– Više su to pokušaji političkog uticaja, s jedne strane, pa tek onda pranja para. Medijski reket je posebno unosan. Žalili su mi se predstavnici stranih kompanija da ih iz nekih listova reketiraju. Objaviće to i to ako ne pristanu da plate reklamu. Reketiraju i bogate pojedince, stvaraju im atmosferu kao ovih dana hapšenja, i onomad kad je Đinđić ubijen. Divim se Brankici Stanković koja zbog posla snosi velike posledice.

- To njeno nije život...

– U ovo zemlji to, nažalost, nije život, a nije ni profitabilno. B92 ne prodaje specijalni oglasni prostor u Insajderu, dok RTS to verovatno nikada ne bi ni istražio.

- Dakle, vredi čitati između redova i videti ko je sledeći?

– Ne ide preko noći. Prvo se mesecima javno mnjenje priprema na ono što će se desiti. Nezamislivo je bilo da Miškovića uhapse u septembru ali može ako tri meseca iznose gomilu stvari koje stvaraju klimu kod donosioca odluka, tužioca i policije. Menjaju im motivaciju. Zamislite da je pet nedelja pisano kako je Milan Lukić zapalio žive žene i decu u kući u Višegradu? Policajac bi jedva bi čekao da uhapsi zlikovca koji sramoti njegov narod, a ne da demonstrira jer neće da ih hapsi.

- Da li smo ušli u novu eru crnih lista?

– Spremniji sam da krivim prvo demokratske snage, zato što ništa nisu uradili za četiri godine. Zašto smo 2012. ovakvi, za to su oni krivi. Pre neko veče, jedan od ljudi koji se smatra bliskim novoj vlasti optužio me je da sam blizak Demokratskoj stranci, pritom, tu sedi čovek koji je od DS–a imao više koristi od mene i ne sme da pisne! Počinjem da branim DS, imala je lopove, ali i Pekića, Mihiza, Đinđića. Svi ćute! Strah je ovoliki! A nema razloga, vlast nije toliko represivna da bi strah bio toliki, ali te liste koje pominješ, mentalitet ljudi da potrče, da budu sluge, zaćute...

- Zato je Tadić pao?

– Da, i zbog gomile drugih stvari. Kritikujem ih, a mislim da je kasno. Ni DS, ni Liga, ni LDP, ne daju života ni nade, .  - Poručili ste onomad Tadiću da ne potpiše Zakon o informisanju?– Jedna od stvari koja se zaboravila: Zakon izglasan glasovima DS–a i LDP–a, osim Vesne Pešić i Žarka Koraća. Nije mi teško palo što je “naša strana” glasala. Znali smo da je Zakon donet kako bi se pacifikovao jedan list, što se nije ni desilo. Po meni je to svedočanstvo odsustva bilo kakve ideologije i konzistentnosti. Tadića je oborilo to cinculiranje: “Jao, da se ne uvredi crkva, da se ne uvrede akademici, mladi, stari”, stalno se nekome dodvoravao. Stvorili su atmosferu u kojoj će sutra neko doći i kupiti im 30 poslanika za 10.000 evra. Za te stvari ne mogu da optužim ni Vučića, ni Nikolića.

- Nisu nas oni vratili u devedesete?

– Nisu. Posle svetog Nikole Zmaj Jovina je izgledala kao Mogadiš iz filma “Pad crnog jastreba”. Našeg pomoćnika urednika CKM–a su izvadili iz taksija i ubili boga u njemu, bez ikakvog povoda, iz obesti. Nosim se s tim, ali imam ćerke od 8 i 6 godina i ne znam da li će moći ovde da idu u srednje škole. Grad je narastao 20 posto između dva popisa. Ljudi dolaze iz Šapca, Loznice, Bosne jer gledaju vesti: otvaraju se fabrike, pomisle da nam cveta privreda. Onda shvate da nema ničega i ništa ne radi. Agresivnost je tu zbog neispunjenih očekivanja, a ne zato što su je poneli sa sobom.

Sudije i čuvari

- Prepoloviše kazne ubicama?

– Mi smo zbog Haškog trubnala bili jako besni i zabrinuti, a ovde su amnestirani zločinci ili im je smanjenja kazna. Svako gleda svoja posla! Poslednjih godina, s kojim god političarima da sam pričao iz vlasti, nisu me pitali da nešto učinimo za državu ili vlast, već za nečiji feud. Da se sredi da ga ne diraju, za državne pare, i to da bi zaštitio sopstveni feud i ime i prezime. Svi su se sveli na to, i sudija, i čuvar zatvora.

Demokrate su same krive

- Da li je novosadska vlast uzurpatorska?

– Nije, potpuno je legitimna. DS je dozvolila da Romska demokratska partija u kojoj nema Roma kupi glasove, i kada su oni ostali tu, dobili “Spens” usred vlasti, sam DS je za to kriv! Kada su pustili da Romi pobede u Bukovcu, gde ima pet Roma, oni su otvorili vrata i tada je voda krenula... Nova vlast nije ni po čemu različita. Ne vidim ideologiju, svi su privatni biznismeni, a to što će njihova deca ići po gradu koji liči na Mogadiš njih ne zanima. Preseliće se na Mikonos ili Santorini valjda.