Vesti
27. 12. 2012.
Spiskovi opasnih namera
Kada se politički manifest jedne političke partije zove “Politički vojnik”, a u njemu stoji rečenica kao da je izašla iz Hitlerovog pera: “Retki su narodi poput Srba koji imaju tako veliki uticaj na tok događaja čitavog čovečanstva i koji su odabrani od Boga da čitavom svetu svedoče istinu”, lako je smestiti organizaciju “Naši” na političku marginu.
Ali, kada ova organizacija već mesecima bombarduje javnost spiskovima “antisrpskih”, “prošiptarskih” i “plaćeničkih” medija, nevladinih organizacija i pojedinaca, a da država i njeni organi ne reaguju, postavlja se pitanje čiji glas oni predstavljaju, marginalne neonacističke grupacije ili aktuelnog političkog “mejnstrima”.
Istine radi, u ime države se oglasila, mada to nije njen resor, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, Suzana Grubješić, koja je reagovala na verbalni napad organizacije Naši na uglednog intelektualca Ivana Vejvodu.
“Govor mržnje i ekstremni stavovi pokreta Naši, izneti na račun predsednika Balkanskog fonda za demokratiju (BTD) Ivana Vejvode, zaslužuju apsolutnu osudu celokupnog društva i brzu reakciju državnih institucija… Govor mržnje i pozivi na hapšenje i zatvaranje ljudi koje neko smatra političkim protivnicima, karakteristika su nedemokratskih i totalitarnih društava. Takva ekstremistička retorika šalje lošu sliku o našoj zemlji i takve pojave zaslužuju ne samo apsolutnu osudu celokupnog društva već i brzu reakciju državnih institucija, čiji je jedan od osnovnih zadataka zaštita bezbednosti građana i demokratskih vrednosti“, izjavila je Suzana Grubješić.
Pokret Naši je u poslednjem saopštenju objavio da je podneo krivičnu prijavu protiv BTD i Ivana Vejvode zbog “zbog protivustavnog delovanja i podrivanja ustavnog poretka, odnosno, zbog sprovođenja, finansiranja i koordiniranja protivustavnih projekata izgradnje, promocije i jačanja kvazidržave Kosovo na teritoriji Republike Srbije”.
Na spisku ove organizacije nalaze se i Komitet pravnika za ljudska prava (Yucom), čiji direktor Milan Antonijević kaže za Novi magazin da ćutnja države na akcije “Naših” pravi od “pojedinih ljudi, organizacija i medija legitimne mete”.
“Kada neko vidi da oni ne uživaju zaštitu koja im po zakonu i Ustavu pripada može da dođe na ideju da svašta sa njima radi. Bez obzira na navodni mali značaj, snagu i uticaj “Naših” i sličnih grupacija, Tužilaštvo mora da reaguje zbog napada i diskriminacije organizacija koja se bave zaštitom ljudskih prava. Pored toga, imate o otvorene pretnje sudijama Ustavnog suda, koje su zabranili delovanje pojedinih ekstremističkih organizacija”, rekao je Antonijević dodavši da ne bi voleo da sutra ovaj govor mržnje preraste u zločin iz mržnje.
Na meti desničarskih ekstremističkih organizacija već godinama se nalazi B92.
Glavni i odgovorni urednik ove kuće Veran Matić se plaši da ćutanje države nije znak neaktivnosti, već aktivnog podržavanja akcija ekstremističkih organizacija.
“Radi se o trendu promocije stila devedesetih. Svedoci smo toga i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kada je nedavno tokom emisije na TV Hepi, izrečeno sve ono što se moglo pročitati u saopštenjima “Naših”, bez ikakve ograde. Mogli smo da čujemo i da se promoviše preventivno ubijanje, a da voditelj ni jednog trenutka nije reagovao. Nije reagovala ni Radio difuzna organizacija, koja je direktno plaćena da nadzire sadržinu emisija na televiziji, a kamoli da su reagovali oni koji nisu direktni plaćeni, nego bi trebalo da čuvaju zakon i evropske vrednosti”, upozorio je Matić.
Prema njegovom iskustvu, veoma lako ono što je marginalno preraste u nacionalno i veoma lako se negativna energija pretvori u rušilačku silu desetak hiljada ljudi koji razaraju grad i terorišu građane.
“Interesantno kako te ekstremističke organizacije označavaju NVO kao strane plaćenike, zbog toga što dobijaju donacije iz Evropske unije, ali nijednog trenutka nisu najveće primaoce donacija iz EU, odnosno državu i vladu označili tim rečima”, zaključio je Matić.
Čiji su
Organizacija „Naši“ osnovana je 15.01.2006. i registrovana na saveznom nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore. U avgustu 2010, “Naši” sklapaju sporazum o saradnji sa SNP 1389, i posle gotovo godinu dana saradnje, ponovo postaju samostalni. Po svom profilu I delovanju spadaju u ekstremističke desničarske organizacije, ideološka osnova im je u delima Justina Popovića I Nikolaja Velimirovića i povezani su sa brojnim ruskim (ne)vladinim organizacijama, koje
aktivno podržavaju predsednika Vladimira Putima.
Aktivno deluju na prikupljanju humanitarne pomoći Srbima sa Kosova, ali su ipak najviše prisutni u javnosti sa agresivnom kampanjom protiv održavanja Parade ponosa i objavljivanjem spiskova medija i nevladinih organizacija za koje tvrde da su „antisrpski i nepoželjni“.
Tužilaštvo nadzire “Naše”
Republičko tužilaštvo je oformilo predmet povodom delovanja organizacije “Naši” i proveravaju se sva njihova saopštenja i navodi da bi se utvrdilo da li postoji krivično delo ugrožavanje sigurnosti određenih lica. Republičko tužilaštvo je svojevremeno od Ustavnog suda zatražilo zabranu registrovane organizacije SNP 1389 i zabranu neregistrovanih organizacija SNP Naši iz Aranđelovca i SNP Naši 1389. Kao razlog navelo je da je njihovo delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje Ustavom zajamčenih prava i izazivanje nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.
Ustavni sud je ovu inicijativu odbacio.
Apel Nezavisnog udruženja novinara Srbije: Nije vreme za ćutanje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava duboku zabrinutost zbog širenja atmosfere linča i netrpeljivosti prema neistomišljenicima i poziva demokratsku javnost da se energično suprotstavi govoru mržnje i brutalnoj kampanji koja se vodi protiv pojedinaca i organizacija.
NUNS je pre nekoliko nedelja uputio otvoreno pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću upozoravajući na spiskove nepoželjnih organizacija i pojedinaca koje prave ultradesničarske organizacije. Na to pismo nije bilo nikakvog odgovora, a u međuvremenu se zabrinjavajući trend nastavlja.
Smatrajući da je reč o pretnji slobodi govora i delovanja, i da je od primarnog značaja da organi javne vlasti prepoznaju tu opasnost, NUNS ponavlja javni apel i traži da se ovim važnim pitanjem pozabavi i srpski parlament. Pozivamo sve parlamentarne grupe da razmotre mogućnost otvaranja debate o ovom važnom pitanju koje može ozbiljno da ugrozi razvoj srpskog društva i da se javno odrede prema širenju netrpeljivosti i netoleranciji i tako doprinesu jačanju demokratskih kapaciteta društva.
Javno određivanje parlamenta prema ovakvim pojavama i ukazivanje na njihovu štetnost bilo bi delotvornije od zabrana organizacija i drugih administrativnih mera. U protivnom, srpsko društvo bi moglo da potone u atmosferu poput one koja je vladala devedesetih, kada su zbog drugačijeg mišljenja ljudi izlagani javnom linču a novinari čak i ubijani”, kaže se u saopštenju NUNS-a.
*Ukoliko želite da se pridružite Apelu javnosti Nezavisnog udruženja novinara Srbije pošaljite mail na zoran.prerad@gmail.com
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.