Vesti
18. 12. 2012.
Nužnost i proporcionalnost ograničavanja slobode izražavanja
Krivični zakoni kojima se reguliše zabrana podsticanja mržnje ili zaštita javnog reda ili nacionalne bezbednosti, moraju poštovati pravo na slobodu izražavanja; ako se kazne propisuju, one moraju biti u skladu sa principima nužnosti i proporcionalnosti; ako učestalost i težina izrečenih kazni ukazuju na politički motivisanu primenu tih zakona, medijska regulativa i praksa se moraju menjati.
Ustav Srbije dozvoljava ograničavanje prava na slobodu izražavanja ako je to „neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti“ (član 46). Međutim, Ustav nastoji da ograničenje svede na obim neophodan u demokratskom društvu i koji ne zadire u suštinu zajemčenog prava.
Stoga Ustav nalaže državnim organima, „a naročito sudovima“, da pri odlučivanju o ograničavanju ovog prava (kao i drugih ljudskih i manjinskih prava), koja su sadržana u zakonima, moraju da vode računa o nekoliko stvari, među kojima su važnost svrhe ograničenja, priroda i obim ograničenja, kao i postojanje načina „da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava“ (član 20).
Na ovaj način štite se principi nužnosti i proporcionalnosti za kazne koje jesu propisane Krivičnim zakonikom za čitav niz krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (među kojima i krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti) i protiv javnog reda i mira (na primer, izazivanje panike i nereda iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrdnji).
Posebno krivično delo predviđeno je i Zakonom o tajnosti podataka, koji uređuje sistem zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Republike Srbije.
U praksi, navedene odredbe se koriste retko i sporadično.
Poslednjih godina nije bilo primera politički motivisane primene kaznenih zakona kojima se reguliše zaštita javnog reda ili nacionalne bezbednosti.
Izuzetkom koji je obeležio 2011. godinu može se smatrati slučaj podizanja optužnice protiv novinarke Jelene Spasić i urednika Milorada Bojovića iz novosadskog dnevnog lista Nacionalni građanski.
Oni su optuženi za odavanje državne tajne zbog objavljivanja teksta „Državni organi potpuno nespremni za rat” (jun 2011) u kome su citirani podaci iz izveštaja Ministarstva odbrane, pripremljenog za članove Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, koji je nosio oznaku „strogo poverljivo”. Ovaj novinarski tekst je pokazao da brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu.
Brojni akteri civilnog društva su ustali u odbranu dvoje novinara, tvrdeći da objavljeni sadržaj odgovara interesu javnosti da sazna kakvo je stanje odbrane zemlje, ali je istraga o ovom slučaju nastavljena. Za krivično delo za koje su novinari optuženi, zakonom je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
U pogledu suzbijanja govora mržnje, Srbija je bliža evropskom nego američkom modelu regulative. U njoj je kažnjiv govor koji podstiče mržnju i diskriminaciju. Međutim, o kažnjavanju govora mržnje postoji značajna javna kontroverza, kako u odnosu na nedavnu prošlost tako i na današnju praksu.
Nastaviće se
(Ova Publikacija je realizovana u saradnji sa Civil Rights Defenders i uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.