Vesti
17. 12. 2012.
Laži plaćaju prema cenovniku
Estradne zvezde, političari i druge javne ličnosti, funkcioneri, ali i obične komšije, uskoro neće moći krivično da gone ni novinare, ali ni jedni druge zbog klevete, jer ovo delo "leti" iz Krivičnog zakonika. Skupština je već počela da razmatra izmene i dopune KZ, a očekuje se da zakon dobije podršku poslanika pre Nove godine.
Ipak, svi "oklevetani" moći će ubuduće protiv svojih "klevetnika" da pokrenu parnicu zbog povrede časti, i da naplate "masnu" odštetu.
Mada se radna grupa za izmene Krivičnog zakonika i sama kolebala da li da ostavi klevetu kao krivično delo, ili da je svede na prekršaj, prevladalo je uverenje da je treba potpuno izbaciti, pre svega zbog unapređenja slobode izražavanja.
U Ministarstvu pravde kažu da će dekriminalizacijom klevete Srbija pomoći, pre svega, razvoj istraživačkog novinarstva i navode da su to isto uradile ne samo Crna Gora, Makedonija, BiH, Moldavija i Gruzija, već i Britanija, Irska, Kipar...
Do sada je u zemlji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, i do 200 ljudi godišnje bilo osuđivano za klevetu.
Najveći broj osuđen je na novčane kazne, mahom veće od 10.000 dinara. Dvadesetak njih za tri godine moralo je da plati između 100.000 i 200.000 dinara, a u 2010. pala je i jedna kazna zatvora.
Mada se najčešće pred sudom zbog ovog dela nađu javne ličnosti, prema rečima Ivane Ramić, portparola Prvog osnovnog suda u Beogradu, delo se ne odnosi samo na njih:
- Klevetu čini svako ko o drugom iznosi neistine, koje mogu štetiti njegovoj časti ili ugledu. Predviđena je kazna 20.000 - 200.000 dinara. To se odnosi na svaku neistinitu tvrdnju koja dođe do trećeg lica - kaže Ramićeva.
Tvrdnje mogu biti izrečene bilo gde - u preduzeću, na sindikalnom sastanku, u društvu nekoliko lica... Ako je osoba oklevetena preko medija ili na javnom skupu kazne su veće: 30.000 - 300.000 dinara.
Ukoliko dobiju krivični postupak, oštećeni mogu da pokrenu i parnicu i zatraže naknadu za duševnu bol. Podaci NUNS pokazuju da je od 242 parnice koje su lane pokrenute pred Višim sudom u Beogradu zbog navodne klevete, 40 odsto bilo zbog
informacija objavljenih u medijima. Među privatnim tužiocima prednjačile su estradne zvezde, privrednici, političari...
- Vrhovni sud je još pre dve godine zauzeo stav da bi javna ličnost morala da ima veći stepen tolerancije kada je izložena kritikama i komentarima u javnosti. Logična posledica bilo je ukidanje ovog krivičnog dela, mada je bilo puno neslaganja oko toga - kaže profesor beogradskog Pravnog fakulteta Goran Ilić.
Ipak, u sklopu dela protiv časti i ugleda ostaće uvreda, iznošenje ličnih i porodičnih prilika, i povreda ugleda zbog rasne, verske i nacionalne pripadnosti.
Protiv lokalnih funkcionera
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je nekoliko presuda na štetu Srbije, zbog ovdašnjih sudskih presuda u korist lokalnih funkcionera koji su tvrdili da su ih mediji oklevetali.
Strazbur je zaključio da je to kršenje slobode izražavanja, što je bio tasić na vagi u korist onih koji su se zalagali za ukidanje klevete kao krivičnog dela.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.