Vesti
03. 12. 2012.
Sloboda kritike državnih funkcionera
Državni zvaničnici ne smeju biti zaštićeni od kritike i uvreda više nego što su to obični građani, na primer, kroz krivične zakone koji propisuju strože kazne; novinare ne treba pritvarati, niti medije zatvarati, zbog kritičkih komentara.
Pomenuti principi Saveta Evrope su uključeni u nacionalno zakonodavstvo.
U praksi, mediji se ne zatvaraju niti se novinari pritvaraju zbog kritičkih komentara na račun javnih funkcionera. Novi Krivični zakonik iz 2005. godine je ukinuo mogućnost izricanja zatvorske kazne za klevetu i uvredu, a takve kazne nisu bile izricane novinarima ni decenijama pre toga. Međutim, novinari i mediji se i dalje mogu osuditi na visoke novčane kazne koje mogu ugroziti opstanak medija, pogotovo u uslovima ekonomske krize koja je dominantna u Srbiji tokom 2011. godine.
U pogledu kritike i uvrede, domaće zakonodavstvo ne štiti državne funkcionere ni na koji poseban način u odnosu na druga lica. Naprotiv, ono između prava javnosti da zna i prava zaštite privatnosti državnih zvaničnika i političara
daje prioritet pravu javnosti. Između zaštite časti i ugleda i prava vršenja novinarskog poziva, ono se opredeljuje za prava novinara ako njihov rad ne sadrži nameru omalovažavanja.
Naime, Zakon o javnom informisanju izričito navodi da su prava na zaštitu privatnosti nosilaca državnih i političkih funkcija ograničena ako je informacija koja se na njih odnosi „važna za javnost” (član 9). Pri tome, nivo ograničenja zaštite privatnosti nije precizno naznačen, već je „srazmeran opravdanom interesu javnosti“ i podložan proceni u svakom konkretnom slučaju.
Istovremeno, Krivični zakonik precizira da nije kažnjiva uvreda, uključujući tu i uvredu putem medija, ako je učinilac dao iskaz u okviru ozbiljne kritike, u vršenju novinarskog poziva, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja (član 170).
Zaštita prava na kritiku državnih funkcionera podupire se i ustavnom obavezom sudova (član 18) da odredbe o ljudskim pravima tumače saglasno međunarodnim standardima i praksi, tj. praksi Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Vrhovni sud Srbije je, na primer, 2008. godine posebnim dokumentom preporučio direktnu primenu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u kontekstu njegovih odluka o dva slučaja iz Srbije vezana za javnu kritiku državnih zvaničnika.
Predmet kritike bio je predsednik opštine Babušnica. Domaći sudovi su u oba slučaja doneli krivične osude za klevetu. Evropski sud je, međutim, utvrdio da su ovim osudama povređena prava autora kritike iz člana 10 Evropske konvencije, sa obrazloženjem da je „stepen prihvatljive kritike mnogo širi za javne ličnosti nego za privatna lica“ i da zagarantovana sloboda izražavanja uključuje iskazivanje vrednosnih sudova o javnim ličnostima.
Po odluci Evropskog suda, kritike predsednika opštine su bile opravdane jer su se ticale stvari od javnog interesa.
Evropski sud je kao posebno neprihvatljivo istakao obrazloženje domaćih sudova u presudama o krivici da veću važnost imaju čast, ugled i dostojanstvo predsednika opštine nego običnog građanina.
Praksa Evropskog suda dozvoljava i kritiku koja koristi oštriji, provokativniji jezik (čak i kad on vređa, šokira ili uznemirava) ako se njime tretiraju pitanja od javnog interesa, a ne privatni život javnih ličnosti.
Nastaviće se
(Ova Publikacija je realizovana u saradnji sa Civil Rights Defenders i uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida))
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.