Vesti
30. 11. 2012.
TV Arena sport pobedila zakone
Do juče sporna televizijska stanica Arena sport, čija su se četiri kanala do sada emitovala bez odobrenja, dobila je dozvolu za rad. Tu vest potvrdio je Goran Karadžić, potpredsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), ali je odbio da obrazloži kako je ovakav ishod moguć s obzirom na to da je njen većinski vlasnik „Telekom”, preduzeće koje je 100 odsto u vlasništvu države.
Ovakav scenario onemogućen je Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o radiodifuziji, koji u članu 42. jasno kaže da dozvolu ne mogu da imaju „preduzeća, ustanove ili druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnih servisa”. Odgovor na pitanje kako je to ipak moguće nismo uspeli da dobijemo ni u Ministarstvu za kulturu, koje je učestvovalo u procesu dobijanja dozvole.
Kako je „Politika” već pisala, TV Arena sport proceduru za dozvolu za kablovsko emitovanje pokrenula je juna 2011. godine, ali je svoj program i ranije emitovala. Za to vreme, potvrdio je juče Karadžić, nije platila nijednu taksu koju inače plaćaju emiteri sa neophodnim dozvolama.
Ipak, to nije sprečilo ovu televiziju da gledanje kanala Arena sport 2, 3 i 4 prodaje u okviru posebnog paketa koji se nalazi u ponudi kablovskih operatera.
Spornu odluku Karadžić je saopštio na okruglom stolu koji je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) organizovala povodom borbe za suzbijanje nelegalnog emitovanja radio i televizijskog programa, baš kada je i istakao da piratske stanice imaju ogromnu zaradu, jer ne plaćanju nikakve nadoknade.
– Reč je o problemu ingerencija. RRA je sebi dao za pravo da gasi pirate, zbog čega je donet Pravilnik o izvršenju, i uz pomoć Ratela i MUP-a uspeli smo da ugasimo sve pirate u Beogradu na jedno vreme. Hteli smo da sa tom akcijom nastavimo dalje, ali je Ustavni sud taj pravilnik stavio van snage, zbog čega je RRA prestao da bude efikasan u ovoj oblasti – kazao je Karadžić i zaključio da budući medijski zakoni sva ovlašćenja treba da daju jednoj instituciji.
Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL), istakao je da je prošle godine u Srbiji bilo 55 radio-stanica bez dozvole, dok je krajem oktobra ove godine registrovano 48.
– Takođe, 2011. podneli smo deset prekršajnih i 42 krivične prijave, dok smo 2012. to učinili dva, odnosno šest puta.
Naročito nam u borbi sa piratskim stanicama doprinosi saradnja sa Odeljenjem tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i sa policijskim upravama – rekao je direktor RATEL-a.
Branko Stamenković, rukovodilac posebnog Odeljenja za visokotehnološki kriminal Republičkog javnog tužilaštva, istakao je da su 2011. godine primili krivične prijave protiv 44, a ove protiv 17 osoba.
– Za sada ima 16 pravosnažnih presuda i oprema je oduzeta u tri predmeta.
Zaprećene kazne zatvora za ovo krivično delo su vrlo niske, do dve godine – upozorava Stamenković.
Komentari (2)
ostavi komentar03.12.
2012.
Radio-difuzna piraterija kao kibernetski kriminal
OdgovoriPodnosenjem krivicnih prijava ovom posebnom odeljenju Republickog javnog tuzilastva, tj. Posebnom tuzilastvu nisu postignuti ocekivani rezulatati, verovatno zato sto je ovo odeljenje nadlezno da postupa samo protiv pocinilaca krivicnih dela visokotehnoloskog kriminala (tj. kibernetskog kriminala) propisanih odredbama clana 3. Zakona o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu protiv visokotehnoloskog kriminala (http://www.zakon.co.rs/zakon-o-organizaciji-i-nadleznosti-drzavnih-organa-za-borbu-protiv-visokotehnoloskog-kriminala.html). Emitovanje programa i koriscenje frekvencija bez dozvola RRA i RATEL-a ne smatra se kibernetskim kriminalom, vec samo prekrsajem, ali se zato skidanje i povrede pecata sluzbenog lica RRA i inspektora elektronskih komunikacija iz Ministarstva spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija smatra krivicnim delom - za koje je nadlezno i opste odeljenje Republickog javnog tuzilastva.
02.12.
2012.
Radio-difuzna piraterija kao kibernetski kriminal
Odgovori