Vesti
26. 11. 2012.
Vapaj za zaštitom
Kao krunu na svoje nazoviduhovite i ironične opaske tokom poslednjeg izdanja „Ćirilice”, voditelj Milomir Marić stavio je nazovibojazan da će mu to biti i poslednja emisija. Eh, kad bi bila...
Čovek koji se izjašnjava kao novinar dozvolio je, pa i gorljivo podsticao, da se novinarstvo u Srbiji predstavi kao provincijalni cirkus, da se ponizi i osramoti cela jedna profesija, da se da za pravo svakom ko o medijima i žurnalistima ovdašnjim misli sve najgore.
Po sadržaju i stilu problematične tabloide „Kurir”, „Alo”, „Informer” i doskorašnji „Pres” predstavljali su u studiju Hepi televizije ne manje problematični urednici i saradnici, potvrđujući svojim ponašanjem da su harange, svađe, podmetanja, mutno vlasništvo, plaćena uređivačka politika prirodno stanje stvari za deo beogradske dnevne štampe.
U tom mučnom razgovoru, zapravo nadvikivanju, vređanju, optuživanju voditelj je učestvovao sasvim nekontrolisano, lično povećavajući ovaj galimatijas glasova, mišljenja, replika, anegdota... Vodeći ovu žalosnu polemiku do apsurda, Marić je obezvredio sve učestalije zahteve, pa i napore da se o činjeničnom (svakako neveselom) stanju na medijskoj sceni Srbije povede toliko neophodna ali smislena javna debata.
Tako se u programu TV Hepi zapravo duplirala „Luda kuća”, onaj glupi, izveštačeni i lažni rijaliti šou u kom je – ako je gradacija uopšte moguća – sve više diletantskog glumatanja, neveštog pretvaranja i podjarivanja niskih strasti. Ni voditelj ni akteri ovih šarada ne uspevaju da sakriju da sve teže igraju svoje besmislene uloge.
Nevolja je, međutim, što još ima gledalaca koji im veruju, poštenih i naivnih ljudi koji se istinski užive u situaciju, zabrinu za one koji bi da se potuku na licu mesta ili od navodnog stresa padaju u nesvest, što se podvaljuje onima koji nenadano i nespremni nabasaju na kvazidramu u TV studiju.
Baš ovih dana neke druge televizije naglašenije se bave zaštitom građana. Jedna od vodećih tema je smanjivanje nasilja, porodičnog posebno, međuvršnjačkog takođe. O
bjavljuju se prilozi o nemilim slučajevima, vode debate o takozvanim sistemskim rešenjima, daju saveti za praktičnu upotrebu. Deca se ispostavljaju kao posebno ugrožena grupa, pa se govori o njihovoj većoj sigurnosti – u školi, na ulici, na internetu...
Na Prvoj, „Žene” su se pozabavile zlostavljanjem žena.
RTS, u saradnji s Upravom za rodnu ravnopravnost, prikazuje dokumentarno-edukativnu seriju o „ženskom pitanju” iz nekoliko različitih uglova.
Kao da jedino TV gledaoce nema ko da štiti. I to ne samo od zabave kakvom ih „usrećuje” Srećna televizija, nego i od sijaset drugih sadržaja koji atakuju na zdrav razum, pristojnost, dobar ukus.
Češća upotreba daljinskog upravljača je individualno rešenje.
Ali neko bi valjda trebalo da je odgovoran i za staranje o kolektivnoj dobrobiti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.