Vesti
14. 11. 2012.
Slobodni mediji su tvrđava društva
Pola Tide, v. d. šefa Misije OEBS u Srbiji, govori za Danas
Nadamo se da odluka Ministarstva pravde, da ne izbaci klevetu i uvredu iz Krivičnog zakona (KZ) nije konačna i da će postojati prostor za razgovor, kaže za Danas Pola Tide, v. d. šefa Misije OEBS u Srbiji, na pitanje da li će OEBS pokušati da utiče na promenu stava Ministarstva pravde, koje je odbilo da iz KZ-a izbaci uvredu i klevetu, uprkos preporukama Evropske komisije.
Kako navodi Tide, Misija OEBS-a je spremna da pruži pomoć i savet, jer OEBS podržava dekriminalizaciju klevete i uvrede u svim svojim državama članicama.
- Zakonska mogućnost krivičnog gonjenja novinara dovela bi do autocenzure, što bi imalo velike posledice po slobodu medija - naglašava Tide. Ona se slaže sa tvrdnjom srpskih vlasti da sa slobodom dolazi i velika odgovornost, dodajući „da su mediji u Americi, tvrđava društva i da imaju nadzornu ulogu“.
- Novinari treba da znaju da mora da se poštuje etika i tačno i precizno izveštavanje. Sloboda i odgovornost su preduslovi za profesionalno novinarstvo, a to je put ka demokratskom društvu. Kada se uvreda dekriminalizuje, onda će se o tužbama protiv medijskih kuća odlučivati u građanskim postupcima. U ovom slučaju, mi želimo da podstaknemo da odšteta bude srazmerna finansijskoj situaciji medijskih kuća kako se njihov opstanak ne bi doveo u pitanje - ističe Tide.
Da li ste imali kontakata sa predstavnicima Ministarstva pravde ili vlade o ovome? Kakav je njihov odgovor?
- Da, naravno, ali još uvek se vodi dijalog o svemu. Blisko sarađujemo sa nekoliko radnih grupa pri Ministarstvu pravde, kao i sa grupom koja radi na primeni medijskih zakona pri Ministarstvu kulture. Mislimo da je bolje da proces duže traje nego da bude urađen na neadekvatan način.
Da li to znači da ima naznaka da bi moglo da dođe do nekih promena u stavu Ministarstva pravde, odnosno, da li će kleveta biti dekriminalizovana, jer Ministarstvo tu odredbu žestoko brani?
- Videćemo.
U Beogradu je boravio i predsednik Evropske federacije novinara i razgovarao je sa srpskim vlastima, između ostalog i o povlačenju države iz medija. Kako državu udaljiti iz vlasništva medija, pošto u Srbiji država poseduje većinu, i da li bi to doprinelo većoj slobodi?
- Povlačenje države iz medija je važan preduslov za demokratizaciju društva. Postoje dva važna razloga za to - da bi se stvorili jednaki uslovi na medijskom tržištu za sve igrače pod istim uslovima, a drugi je ograničenje političkog
uticaja na uređivačku politiku medija. Povlačenje iz medija ne znači da bi država trebalo da prestane sa podrškom medijskih sadržaja od javnog interesa. Bitno je, međutim, da takva vrsta pomoći bude ostvarena na otvoren i javan
način kako se ne bi narušilo medijsko tržište i kako bi se taj proces mogao nadgledati. Medijska strategija se bavi ovim problemom i predviđa povlačenje države iz vlasništva nad medijima kroz usvajanje i primenu relevantnih zakona. Da bi mediji mogli da ispunjavaju nadzornu ulogu, moraju da izveštavaju oslobođeni poslovnog i političkog uticaja.
Za medije nije toliki problem rad u gradskim sredinama, nego u lokalnim, gde lokalni funkcioneri medijima koje opština finansira kažu - mi vas plaćamo, mi određujemo pravila. Šta raditi u tim slučajevima?
- To je zaista veliki problem. Srbija nije dovoljno velika da bi imala preko trideset regionalnih medijskih kuća. Moramo da nađemo način kako da se država povuče iz vlasništva u medijima. Bitno je da regioni imaju svoje medije koji informišu u interesu građana i daju realnu sliku situacije. Postoje modeli koje koriste Bi-Bi-Si ili RAI u Italiji i Misija OEBS-a će raditi sa vladom i lokalnim vlastima kako bismo pronašli najbolji model za Srbiju.
Na čemu ćete tokom svog mandata insistirati, u kojim oblastima su utvrđena poboljšanja i gde su ona potrebna?
- Ljudska i manjinska prava su jedan od ključnih aspekata našeg mandata i mi ih smatramo veoma važnim. Skoro smo učestvovali na jednoj konferenciji sa ombudsmanom i Ministarstvom zdravlja i razgovarali smo o pravima ljudi sa
mentalnim poteškoćama, pogotovo onih koji su lišeni slobode. Ovo spada u podršku koju pružamo u okviru naše kancelarije za vladavinu prava i ljudskih prava. Nakon ove konferencije ponudili smo punu podršku izradi nacrta zakona o zaštiti prava ljudi sa mentalnim poteškoćama. Takođe smo se javno oglasili kada je otkazana Parada ponosa sa izjavom da je Vlada dužna da omogući da se poštuju prava ljudi koja su zagarantovana Ustavom - pravo na slobodu okupljanja i slobodu govora.
Zakonodavni okvir za prava manjina je kompletan, dobar i sveobuhvatan, ali je problem u primeni zakona. Razlozi za problem primene zakona leže u jakom političkom uticaju, korupciji i nedostatku vladavine prava, nedostatku pravnih lekova i stručnosti. Sve u svemu, ne želimo da se zakoni stalno menjaju, nego da se sprovode.
Šta očekujete od svog mandata?
- Veoma uživam u svom poslu i volela bih da vidim ne samo saradnju Misije OEBS-a sa srpskim vlastima nego i sa srpskim društvom, u atmosferi uzajamnog uvažavanja. Volela bih da vidim da srpsko društvo nastavi da napreduje. Misija OEBS-a je u Srbiji već 11 godina i veliki napredak postignut je za to vreme. Nadam se da će i u budućnosti ići uzlaznom putanjom.
Očekivanja od nove vlade
Šta očekujete od nove Vlade Srbije?
- Ne radi se o tome šta mi očekujemo, nego šta je prioritet za Srbiju. Naš mandat je da pružimo podršku procesu reformi i da pomognemo državi kada ona od nas traži savet. Ohrabreni smo potezima nove vlade u pogledu evropske
orijentacije i reformi. Posebno pozdravljamo napore premijera Dačića u razgovorima sa Prištinom. Impresionirani smo i time što nova vlada želi da uvede strožu budžetsku disciplinu, i njenim naporima u borbi protiv korupcije. Pozdravljamo napore Ministarstva pravde na reformi sudstva. Takođe, primećujemo napredak Ministarstva kulture u nastojanjima da reformiše medije. Očekujemo više angažovanja na razvoju i integraciji multietničkih regiona kao što su jug i jugozapad Srbije, odnosno Sandžak.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.