Vesti
13. 11. 2012.
Darovi „novinarstva”
Redovni su na promocijama, izložbama, književnim večerima... Dođu još pre početka događaja. Zauzmu niski start pred stolom za posluženje. Počiste zakusku dok si pojeo keks. Piće samo što u džepove ne sipaju. Zvanično otvaranje ne odslušaju. Jer, tad kreću u potragu za poklonima koje dele organizatori...
Oni su „novinari”. Bolje rečeno, tako se predstavljaju jer za redakcije ni ne znaju. A nema gde ne idu – od otvaranja renoviranih hotela do izložbe mladih slikara naivaca.
Baš na takvoj jednoj postavci mladih umetnika u Skadarliji upoznali su se Rale, prekaljeni pripadnik pomenute pseudožurnalističke bande, i Mićko, novinar praktikant. Počeše „kolegijalno” da ćaskaju.
– Koliko dugo novinarite, kolega? – upita Rale.
– Bogami, evo već dva meseca! – uspravi se Mićko.
– Ooo, pa dobro došli u profesiju! Sad ću ja vas da uputim u tajne zanata – reče Rale, pa dograbi vino. Nali ga na eks.
Uze drugo.
– Vidite, mladiću... – obrati se Mićku. – Važno je da na vreme spazite šta organizatori poklanjaju na ovakvim događajima. Ako dele recimo majice, trčite!
– Zašto?
– Da možete da zamenite ako vam veličina ne odgovara, pre nego što razdele ostale!
Za razliku od ono malo otmenog sveta što se skupilo i lagano pijuckalo vino, Rale je u slapovima nalivao u trbuh.
Otvaranje je počelo. Govor gospođe koja je izašla na binu mešao se sa žagorom „novinara” iz ćoška. Jednom je zvrndao mobilni. Drugom je pala torba na patos. Treći je psovao dok je prstima jurio slatkiše na tacni. Najzad je zahvatio tri, za svaki slučaj. Rale je obarao rekord u brzinskom dolivanju Dionisovim pićem.
A Mićko je, sa beležnicom u ruci, ćulio uši da savesno zapiše reči besednice.
Uzalud.
Kada je svečanost završena, Rale je razočarano konstatovao da nema poklona za novinare. Odlučio je da sam sebi pribavi dar.
Sa stola je zdipio vadičep. Bio mu je preko potreban da otvori flašu vina koju je „prisvojio” na jučerašnjem otvaranju Bijenala keramike.
Komentari (1)
ostavi komentar13.11.
2012.
"Novinari"
Ovo je tačno. Kao bivši dugogodišnji PR u više državnih organa imao sam prilike da srećem likove poput navodnog Raleta. Tužno je ali je tako.
Odgovori