Vesti
05. 12. 2022.
Postoji zakonski rok za dodelu nacionalne frekvencije
Javnost iščekuje da Republičko regulatorno telo za elektronske medije (dalje: REM) donese odluku o dodeli nacionalne frekvencije po konkursu na kojem su učestvovali Nova S, Kurir, Kopernikus i BK TV. Rok za odlučivanje istekao je 26. novembra 2022. godine, a odluke nema. Predsednica Saveta REMa Olivera Zekić je tri dana kasnije izjavila da po Zakonu o opštem upravnom postupku ne postoji rok za odlučivanje o dodeli nacionalne frekvencije, pa ga zato REM nije mogao ni probiti („Danas", 30.11.2022).
Zakon o elektronskim medijima predviđa da REM izdaje dozvole za pružanje televizijskih usluga (član 22. stav 1. tačka 4) u roku od 30 dana od podnošenja zahteva (član 83. stav 1), koji se u ovom slučaju računa od 26. novembra kada je bio poslednji dan za podnošenje prijava.
Da je odluka o dodeli nacionalne frekvencije doneta, bila bi i konačna pa bi se, po članu 85. pomenutog zakona, odmah mogla pobijati pred Upravnim sudom. Predsednica Zekić morala bi ovo da zna jer je, po članu 21. istog zakona, odgovorna za poslovanje i zakonitost rada REM-a.
Netačna je i njena izjava da rok za odlučivanje o dodeli nacionalne frekvencije nije predviđen Zakonom o opštem upravnom postupku. Prema članu 31. tog zakona, upravna aktivnost obuhvata i pružanje usluga u javnom interesu u čiji okvir, po članu 1. i članu 3. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima spada i medijska sfera.
Rok za odlučivanje istekao je 26. novembra 2022. godine, a odluke nema. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić je tri dana kasnije izjavila da po Zakonu o opštem upravnom postupku ne postoji rok za odlučivanje o dodeli nacionalne frekvencije, pa ga zato REM nije mogao ni probiti. |
Zato se rok od 30 dana za odlučivanje u upravnim stvarima iz člana 145.stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku shodno primenjuje i na izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga u nacionalnom kapacitetu.
Rok za odlučivanje od 30 dana predviđen je i samim konkursom za dodelu nacionalnih frekvencija, pa obavezuje REM i kao jednostrana izjava volje iz člana 232. Zakona o obligacionim odnosima.
Zbog svega rečenog, može se zaključiti da REM i u ovom slučaju nije postupio u skladu sa javnim ovlašćenjima iz člana 5. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, koje se odnose na: delotvorno sprovođenje propisa o pružanju medijskih usluga, unapređenje kvaliteta elektronskih medijskih usluga, očuvanje i razvoj slobode mišljenja i izražavanja, zaštitu interesa javnosti i korisnika medijskih usluga, na način primeren standardima demokratskog društva.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.