Vesti
18. 10. 2012.
Kad je svet bio na ivici nuklearnog rata
U oktobru se navršava 50 godina od Karipske krize iz 1962. godine. O ovom događaju se priča da je svet tada bio na ivici nuklearnog rata. Radilo se o satima. U odgovor na lociranje ruskih raketa na Kubi Amerikanci su bili spremni da započnu borbena dejstva.
I upravo zahvaljujući emisijama Moskovskog međunarodnog radija (danas je to „Glas Rusije“) ljudi u Americi su čuli apel sovjetskog rukovodstva s konstruktivnim predlozima. O događajima tih dana u intervjuu za „Glas Rusije“ govorio je veteran sovjetske i ruske radio i televizijske žurnalistike, pisac, poznati politički analitičar Valentin Zorin.
Prvi znaci napetosti između dve velesile su se pojavili u junu 1961. godine. Tada se predsednik SSSR Nikita Hruščov prvi put sreo s novim predsednikom SAD Džonom Kenedijem u Beču. Razmatrali su pitanja određivanja granica Nemačke i nuklearnog naoružanja. SAD su pokušavale da izdejstvuju zabranu njegovog ispitivanja. Međutim, Hruščov nije ozbiljno shvatao Kenedija, iza leđa ga je nazivao „dečarcem“ i razgovarao je s njim tonom pouka. Valentin Zorin koji je pratio sovjetskog lidera seća se:
Posle prvog dana pregovora nas četvorica smo sedeli uveče u malom baru na svom spratu. Odjednom su se otvorila vrata, ušao je uzbuđeni Hruščov. Očigledno je želeo nešto da podeli s nama, tada nije bilo uobičajeno da se organizuju konferencije za novinare. I počeo je da nam priča. To je bila velika sreća – sve što je rekao zapisivali smo iz prve ruke. Hruščov je završio ovim rečima: „Znate, momci, predsednik je „zelen“, mlad. Obradiću ga kako hoću.
Upravo posle ovog susreta Hruščov je čvrsto odlučio da locira rakete na Kubi. U leto 1962. godine na ostrvu su locirane 42 rakete s nuklearnim bojevim glavama i bombarderi. Međutim, kad je američka obaveštajna služba javila da su sovjetske rakete blizu SAD, počeli su dugi i teški pregovori.
Kulminaciju krize je predstavljala „crna subota“ 27. oktobra, kad je jedan od američkih aviona-obaveštajaca oboren iznad Kube, a njegov pilot je poginuo. Amerikanci su već bili spremni na odlučne akcije, seća se Valentin Zorin:
U to vreme sam se nalazio u Vašingtonu i svedočim da je atmosfera tamo bila vrlo napeta. Iz svojih kontakata s kolegama sam znao da je okolina predsednika, uključujući njegovog brata Roberta Kenedija insistirala na tome da se odmah zada udarac raketama na Kubi i ukoliko sovjetski brodovi budu nastavili da plove prema Kubi, po brodovima. Možete li da zamislite šta znači udarac po našim raketama? Pritom to nisu prosto rakete, već rakete s nuklearnim punjenjem. Šta dalje? Jasno je šta je moglo dalje da se dogodi. To je bilo nekoliko veoma napetih dana. Čak bih rekao da je u Americi tada vladala atmosfera vojne histerije i to ne samo u vladajućoj vrhuški.
Sovjetska strana je trebalo odmah da donese odluku. Predugo bi trajalo da se informacije prenose diplomatskim kanalima. Koristila je Program za inostranstvo – Moskovski međunarodni radio, čiji je sledbenik danas „Glas Rusije“. Valentin Zorin se seća:
Noću je u mojoj sobi u Vašingtonu zazvonio telefon. Kolege iz redakcije su mi rekle da će za pola sata preko radija biti emitovana izuzetno važna poruka. I zamolili su me, pošto u Americi ne slušaju svi Moskovski radio, - upotrebi svoje kontakte, odmah nazovi američke kolege na televiziji, u redakciji, da uključe Moskovski radio. Tako se ispostavilo da sam mala karika u lancu. Emisija Moskovskog radija je emitovana pola sata kasnije. 27. oktobra 1962. godine izjava sovjetske vlade je preneta preko radija pre nego što je zvanično dobijena u Vašingtonu.
Televizija, svi federalni kanali SAD su prekinuli emisije i preneli su hitnu poruku. U njoj je bilo rečeno:
Pristajemo da odvezemo s Kube ona sredstva koja smatrate ofanzivnim. Spremni smo da to ostvarimo i da se obavežemo na to pred OUN. Vaši predstavnici će dati izjavu o tome da će SAD, uzimajući u obzir uznemirenost i zabrinutost Sovjetske države, izvesti svoja slična sredstva iz Turske.
Svi mediji su odmah objavili ovaj apel. Američke novine su istog časa objavile apel koji je emitovan preko Moskovskog radija, je obznanjen svima. Napetost je opala, kriza je minula.
Posle Karipske krize između Bele kuće i Kremlja je instalirana direktna telefonska linija. Uz pomoć takozvanog „crvenog telefona“ (red phone) Moskva i Vašington mogu brzo i operativno da razmenjuju šifrovane poruke.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.