Vesti
14. 11. 2022.
Kako nas lažu mediji i društvene mreže: Možete li da prepoznate šta je istina, a šta dezinformacija?
Domaći stručnjaci smatraju da jako mali broj Srba kada vidi neku informaciju ume da prepozna da li je u pitanja tačna vest ili laž
U današnje vreme ljudi su svaki dan preplavljeni morem raznih informacija. Najveći problem je, tvrde stručnjaci, što većina ljudi u Srbiji ne zna da prepozna šta je istina, a šta laž.
Zbog društvenih mreža na kojima se bukvalno svake sekunde objavi obilje sadržaja, lako se "provuče" i mnogo dezinformacija, pa čak i iz raznih pobuda namerno plasiranih laži.
Ali, kako će i da li uopšte može običan čovek da prepozna šta je informacija, a šta dezinformacija?
Medijski stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da se sa dezinformacijama građani najčešće susreću na društvenim mrežama i u medijima.
- Ali, tu ne mislim prvenstveno na tradicionalne medije, poput TV, radio stanica, štampe i portala. Oni su u današnje vreme mnogo manje čitani, gledani i slušani nego ranije, a paramedijski sadržaji definitivno uzimaju primat. Oni su dostupni na društvenim mrežama. U tim situacijama mnogo je veća mogućnost da "naletite" na dezinformaciju, jer to je informacija iz treće ruke, prepričana i dok dođe do vas ona je gotovo nikakva - kaže on.
Laži na društvenim mrežama se ne kažnjavaju
Prema njegovim rečima, najveći problem je što je virtuelni svet zakonski neuređen.
- Recimo, tradicionalni mediji ako plasiraju dezinformaciju za to mogu odgovarati pred zakonom i biti kažnjeni, dok za laž objavljenu na društvenim mrežama u većini slučajeva nećete biti sankcionisani - ističe on.
Na pitanje da li običan čovek u današnje vreme može da razazna informaciju od dezinformacije, medijski stručnjak odgovara:
- Ne, apsolutno ne. Jako malo ljudi može da razluči da li je neka vest dobra informacija ili ne. Pogotovo to ne mogu da urade ako je u pitanju stvar koja je bliska njegovom uverenju, za koju oni "navijaju". Nažalost, većina informacija koje nam se plasiraju su jedno veliko spinovanje, odnosno izvrtanje činjenica. Ne može se reći da su to apsolutne laži, ali istine ima samo u tragovima ili je poenta izvrnuta - napominje Milivojević.
Izbegavajte klik-bejt naslove
Milivojević savetuje građane da je jedan od načina da se zaštite od dezinformacija izbegavanje klik-bejt naslova.
- Izbegavajte da čitate i uopšte ulazite u vesti koje sadrže naslove poput "Nećete verovati", "Šok, pogledajte" i tome slično. Tamo sigurno nećete naći odgovore koji vas zanimaju. Čim imate tako provokativan naslov treba da znate da u većini slučajeva naslov nema veze sa onim što je u tekstu - kaže on i dodaje:
- Sve vesti, pa i dezinformacije, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama danas mnogo brže "putuju". A, skoro da i nema ljudi koji mogu sa sigurnošću znati da li su zaista pročitali tačnu vest ili ne. Zato savetujem, pogotovo mlađima da više koriste tradicionalne medije. I tamo ima laži, ali mnogo manje jer za iste mogu biti i kažnjeni.
Tviter na dobrom putu
Medijski stručnjak Cvijetin Milivojević kaže da sa nestrpljenjem očekuje dalje poteze Ilona Maska u kompaniji Tviter, jer najavljene izmene mogu dosta uticati na smanjenje dezinformacija na ovoj društvenoj mreži.
- Kada bi se ukinula mogućnost potpune anonimnosti na društvenim mrežama to bi zaista bio veliki korak u rešavanju ovog problema. Ukoliko objavite neku informaciju, korisnici imaju pravo da znaju ko stoji iza nje - napominje on.
Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković objašnjava da mediji imaju misiju da eliminišu dezinformacije.
- Postoje procedure provere koje treba da to omoguće. Poznato je pravilo da se povodom iste informacije pita i druga umešana strana. Ona može da pruži dodatna obaveštenja i podatke koji otkrivaju dezinformaciju. Takođe, mediji koji drže do svog ugleda neće objaviti ništa ako tim povodom ne dobiju potvrdu iz nekoliko, najmanje dva, nezavisna izvora. Pošto je najsporija, štampa ima najviše vremena da primeni ove procedure i po pravilu dezinformacije tim kanalom najteže prolaze - rekao je naš sagovornik.
Nedostatak vremena za proveru dovodi do grešaka
On dodaje da digitalni, posebno video kanali koji rade najvećom brzinom nemaju dovoljno vremena da primene sve metode provere.
- Pošto je kod njih slika i informacija, postoji veliki rizik da se starim ili premontiranim video sadržajima stvori dezinformacija. U ovom slučaju, renomirani mediji se ograđuju navodeći na kraju vesti da nisu bili u stanju da provere vreme nastanka snimka. To je upozorenje građanima da je možda u pitanju nečija dezinformacija i da to uzmu u obzir. Najčešće dezinformacije ovim kanalom prolaze ako se mediji oslone na video materijale, koje su na internet postavili građani kao autori amateri - napominje on za K1info.rs.
Profesor Radojković objašnjava da senzacionalistički mediji često propuštaju dezinformacije na dva načina.
- Prvi je da koriste tehniku “klik bejt”, to jest da navode naslove koji privlače pažnju, ali nisu nužno u vezi sa sadržajem koji sledi. To je već u startu dezinformaciona podvala. Drugi način je da informacije uzimaju iz jednog izvora koji identifikuju. U slučaju da su objavili dezinformacije brane se činjenicom da je za to odgovoran izvor, a ne oni - napominje on.
Društvene mreže - raj za dezinformacije
Ipak, kako kaže, najviše dezinformacija, kao nikada pre u istoriji, prolazi kroz društvene mreže.
- Na njima objavljuju i poznati i anonimni autori, avatari pa čak i botovi, to jest programirane digitalne mašine. Manje društvene mreže imaju moderatore ali oni nisu ni zaduženi niti u stanju da primene procedure provere informacija kao mediji. Veliki konglomerati i mreže pokušavaju da dezinformacije i štetne sadržaje suzbiju zapošljavanjem hiljada kontrolora ili primenom odgovarujućih algoritama. Naravno, poplava (dez)informacija je tolika da ova vrsta odbrane nije ni dovoljna ni uspešna - ističe profesor za K1info.rs.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.